Srbija i korona virus: Šta bi lekari koji traže smenu Kriznog štaba uradili drugačije

Srbija i korona virus: Šta bi lekari koji traže smenu Kriznog štaba uradili drugačije

Srbija i korona virus: Šta bi lekari koji traže smenu Kriznog štaba uradili drugačije

Foto: Irfan Ličina

Zumreta Hatilović, specijalizantkinja urgentne medicine i lekarka Hitne pomoći u Novom Pazaru, od početka krize radi bez predaha u smenama od 12 sati – veći deo vremena u punoj opremi: skafanderu, viziru, maskama, rukavicama.

„Krizni štab je govorio i lekarima i narodu da je sve dobro, da je virus oslabio i da je epidemija pri kraju. A onda je u Novom Pazaru krenulo naglo… U par dana smo se slomili”, priseća se Hatilović kraja juna, kada su pacijenti ležali u hodnicima na krevetima i stolicama boreći se za vazduh, a mnogi su tu bitku i izgubili.

Ona među više od 2.700 lekara potpisnika inicijative Ujedinjeni protiv kovida, koja traži smenu sadašnjeg i formiranje novog Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, kao i utvrđivanje odgovornosti za, kako navode, ,,javno-zdravstvenu katastrofu u kojoj se naša država nalazi”.

Dok premijerka Ana Brnabić ovo javno pismo vidi kao „napad na (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića”, epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević kaže da ne namerava da napusti Krizni štab, a infektolog Mijomir Pelemiš da nije čuo ni jednu novu ideju.

Šta smatraju greškama u upravljanju krizom i šta bi trebalo uraditi drugačije, za BBC na srpskom govore lekari na prvoj liniji borbe sa virusom iz Beograda, Novog Pazara, Kraljeva, Kragujevca i Novog Sada.

Najveća greška kriznog štaba – prerano popuštanje mera

Najveći propust Kriznog štaba je, prema mišljenju lekara, prerano i naglo popuštanje epidemioloških mera, što je dovelo do preopterećenja zdravstvenog sistema.

Dok su bile oštrije mere na početku, navodi Hatilović, mogli su da se prate zaraženi i njihovi kontakti, da bi pre mesec dana iz Novog Pazara počele da stižu slike koje opisuje kao „horor” i poput onih iz Italije.

Održavanje fudbalske utakmice sa 16.000 ljudi, izbori, predizborne aktivnosti, rad noćnih klubova je uz neozbiljno informisanje i neadekvatno upozoravanje dovelo do toga da građani situaciju ne shvataju ozbiljno i ne poštuju mere, smatraju lekari.

„Slušali smo sprdanje sa virusom i izjave da je to najsmešniji virus u istoriji virusa i da treba da se ide u Milano u šoping, kada je ta zemlja već ulazila u ‘italijanski scenario””, za BBC kaže Vladimir Đorđević, specijalista opšte hirugrije u bolnici u Kragujevcu.

Nadležni su morali da budu svesni kolika je opasnost na osnovu iskustava drugih zemalja, smatra on.

Loša organizacija rada i resursa

U mnogim ustanovama se kasnilo sa donošenjem strategije i organizacijom rada, ocenjuju lekari.

Dok je vođenje i odlučivanje centralizovano, odgovor na krizu se dešava na terenu.

Ali između Kriznog štaba i onih u prvim redovima borbe ne postoji adekvatna komunikacija, ističe Rade Panić, anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.

Tvrdi da se u to i lično uverio u razgovoru sa članovima Kriznog štaba, i navodi da neke bolnice nisu na vreme dobile obaveštenje da će biti kovid bolnice, pa su navrat-nanos morali da sele odeljenja i organizuju uslove rada.

„U Kraljevu, tražili smo da se u prvom periodu organizujemo i pripremimo i da jedan deo bude kovid bolnica, što tada direktor nije našao za shodno”, kaže on.

Panić ističe i da zbog smeštanja obolelih od Kovid-19 u opšte bolnice, oni ne mogu da dobiju adekvatnu terapiju, jer te ustanove ne raspolažu uvek antivirusnim lekovima i blokatorima interleukina – a reč je o najtežim slučajevima koji su intubirani na respiratorima.

Zbog popunjavanja kapaciteta, pacijenti su se prebacivali iz jednog grada u drugi i bespotrebno se trošio novac na sanitetska vozila i angažovanje medicinskog osoblja za pratnju, dodaje on.

U Novi Pazar je zahvaljujući donacijama iz dijaspore, privrednika, državnog fonda i drugih ljudi stigla pomoć – ali sa zakašnjenjem, ocenjuje Hatilović.

„I jedan život da se spasi značiće mnogo”, kaže ona.

Međutim, čak i kada je pomoć bolnicama u opremi stizala, u nekim slučajevima je stajala u magacinima.

Primer je Novi Pazar, gde respiratori koje je u aprilu lično isporučio predsednik Aleksandar Vučić nisu bili priključeni jer nije bilo infrastrukture, pa su stajali u magacinu kada je počeo drugi pik epidemije, navodi doktor Đorđević.

„Razvod za centralni kiseonik, kao i uređivanje puteva za prijem bolesnika u bolnici su izvodili lekari iz drugih gradova koji su u junu došli na ispomoć Novom Pazaru”, kaže on i dodaje da je među tim lekarima bila i njegova supruga.

Predsednik Vučić je početkom jula rekao da nije tačno da respiratori koje je isporučio nisu radili, ali i da se na situaciju u Novom Pazaru nije reagovalo na vreme.

Foto: Irfan Ličina/Stanovnici Novog Pazara su poslednjih dana juna govorili da situacija u njihovom gradu nimalo nije dobra, dok su zvaničnici tvrdili da je sve pod kontrolom.

Šta je moglo drugačije?

Glavni zahtev potpisnika inicijative „Ujedinjeni protiv kovida” jeste smena trenutnog Kriznog štaba i angažovanje ljudi „sa dokazanim stručnim i moralnim kvalitetima”.

Rade Panić kaže da je postojanje Kriznog štaba nepotrebno, jer zakon predviđa Republičku komisiju za borbu protiv zaraznih bolesti koja bi trebalo da je stalno telo.

„Međutim, trenutno ne možemo da pronađemo kada je poslednji put formirano, kada su imenovani članovi te komisije, niti da li ona funkcioniše”, kaže Panić.

On dodaje da bi ta komisija prema Zakonu o zaštiti od zaraznih bolesti trebalo da predlaže Vladi mere.

Komisiju bi trebalo da čine stručnjaci iz najrazličitijih grana – od psihologa pa do epidemiologa, smatra hirurg Đorđević.

Kontrolisano popuštanje mera je jedna od glavnih stvari za koju lekari kažu da bi uradili drugačije.

„Trebalo da se ide postepeno, da se otvara jedna po jedna ustanova, pa se ograničava vreme rada, da se vidi gde se ljudi više okupljaju i gde može da dođe do većeg prenosa infekcije”, kaže doktorka Hatilović.

Jasno i istinito informisanje javnosti o činjenicama, broju zaraženih, opasnosti od virusa i važnosti nošenja maski i poštovanja mera je druga važna stavka.

„Kada plasirate različite informacije dan za danom onda sludite narod, koji ne zna kako da se ponaša”, kaže Đorđević i kao primer navodi slučaj najave rigoroznih pravila za javni prevoz u Beogradu, koji su sutradan promenjeni.

Kriza izazvana Kovidom-19 neće skoro prestati, a njene posledice će se dugo osećati, navodi Lejla Stojanović, specijalizantkinja imunologije koja sa pozitivnim ili suspektnim pacijentima radi u privatnom zdravstvenom sistemu MediGrup.

Zato su medicinski radnici počeli da promišljaju rešenja ili bar smerove u kojima treba ići sa postojećim resursima.

„Cistem bi trebalo prilagoditi novonastalim okolnostima, što zahteva funkcionisanje institucija, spajanje delova zdravstva i transparentno sagledavanje svih resursa”, kaže doktorka Stojanović.

Zbog narušene dostupnosti zdravstvene zaštite postoji predlog i potreba za uvezivanjem javnog, vojnog i privatnogsektora.

„Tako bi se napravili novi klinički putevi za hronične, pacijenti za elektivne operacije, dijabetičare, bubrežne bolesnike, psihijatrijske i ostale koji su apsolutno zavisni od zdravstvenog sistema”, navodi Stojanović.

Doktor Panić kaže da će lekari najpre pokušati da se bore kroz institucije.

Bilo je predloga da se organizuju štrajkovi ili protesti, ali prema njegovim rečima, zdravstveni radnici uradiće cve da do toga ne dođe jer bi i sat vremena obustave rada imalo posledice na pacijente u trenutku kada je ogromno opterećenje.

Zbog bezbednosti i zaštite na radu zaposlenih u zdravstvu kao i drugih problema, doktorka Stojanović smatra da treba konsultovati Upravu za bezbednost i zdravlje na radu, Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”.

Žrtve pandemije koje nisu kovid pozitivne

Loše upravljanje krizom se loše odrazilo i danas se odražava na ostale pacijente, kažu lekari.

Epidemija je angažovala sve resurse sistema na lečenje kovid bolesnika, dok su blokirani oni za lečenje ljudi koji boluju od drugih, hroničnih bolesti.

Hirurg Đorđević iz Kragujevca ne leči kovid pacijente, ali kaže da su sada svedeni samo na hitne i neodložne operacije, kao što su karcinomi koji su ranije dijagnostifikovani.

„Ali šta je sa ljudima koji tek treba da utvrde tumore ili druga oboljenja?”, pita Đorđević.

Slična situacija je i u drugim gradovima.

„Sve što se ne podvede pod najurgentnije stanje, neće moći da ide ni na dijagnostiku, ni na terapiju jer je cela bolnica kovid”, kaže Zumreta Hatilović.

Primarna zdravstvena zaštita je neopravdano potisnuta u drugi plan, utisak je lekara.

Reproduktivno zdravlje žena, navodi Lejla Stojanović, kao i prevencija, imunizacija i preventivni pregledi dece u ranom razvoju su trenutno problematični.

Foto: FONET/Upitan da li će potpisnici proglasa trpeti pritiske zbog toga, mnistar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da ih “niko neće dirati”

Pritisci, zastrašivanje i politika

Doktorka Saša Ljuština iz Kliničkog centra Srbije je saopštila da daje otkaz zbog pritiska direktora da napusti sobu u kojoj radi, nakon što je potpisala proglas Ujedinjeni protiv kovida.

Nakon što je objavljeno to pismo, tada sa 350 potpisnika, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je izjavio da su lekari potpisivali pod prisilom i iz političkih razloga.

Članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević je tada izjavila da je značajan broj lekara kontaktiralo štab i ministarstvo zdravlja jer žele da povuku ime sa spiska, kao i da nisu znali šta potpisuju.

Ove tvrdnje su lekari demantovali, rekavši da predstavlja „vređanje inteligencije”.

Doktor Panić ističe da je bilo jasno naznačeno šta i kako potpisuju, te da je taj proces izveden preko mejla što je komunikacija koja je priznata i na sudu.

Svako može da na isti način povuče potpis, dodaje.

Oni koji žele da prijave nepravilnosti ili pritisak usled datog potpisa takođe mogu da se jave mejlom inicijativi Udruženi protiv kovida, istakli su lekari iz ove grupe za BBC.

Ko brine o lekarima i dokle će moći da izdrže?

*Imena sagovornica poznata redakciji

Epidemiolog Predrag Kon prekao je krajem aprila da je znao da u početku epidemije korona virusa nije bilo dovoljno opreme, ali da je smatrao da nije korisno da o tome priča javno.

Opreme sada ima, potvrđuju lekari, ali se u mnogim ustanovama zahteva maksimalna štednja preko granica bezbednosti, kaže za BBC doktorka interne medicine u jednoj beogradskoj bolnici koja je zahtevala da bude anonimna zbog, kako kaže, pritisaka na poslu.

„Pre toga su nas prisiljavali da ne koristimo rukavice, već da ‘štedimo’ – da jedan par koristimo na više pacijenata. Maske smo sami kupovali.

„Zbog nedostatka zaštitne opreme nemamo prava na pauze, jer to uključuje da se kompletno presvučemo, bacimo opremu i uzmemo novu”, kaže ona.

To znači da su lekari koji rade sa kovid pacijentima, po velikim vrućinama, satima u opremi bez vode i odlaska u toalet.

Zbog preopterećenja i napornih uslova rada, lekari i tehničari su već bili iscrpljeni kada je došlo do ukidanja mera i novog porasta broja zaraženih.

Problematično je i pitanje uslova rehabilitacije za zdravstvene radnike u vreme krize – mnogi ne mogu da dobiju odmor, a i sami su u riziku od infekcije.

Doktorka dodaje i da se na lekare koji su bili pozitivni na korona virus vrši pritisak da se što pre vrate na posao – jer nema ko da radi.

„U prvoj turi zaraženi lekari su radili bris, ako su negativni za 14 dana se ponavlja, pa ako su negativni moraju još 14 dana u izolaciju. Sada posle prvog negativnog brisa ideš na posao”, kaže ona.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je 20. jula rekao da je u Srbiji od virusa korona obolelo 550 zdravstvenih radnika.

Mnogi su se iz kovid jednica vraćali kući i imali problem kako da zaštite porodicu.

„Bolesnih zdravstvenih radnika ima sve više, a javnosti se iznosi da su se ‘zarazili na privatnim žurkama’, čime ustanove pravdaju isplatu zarada u iznosu od 65 odsto od plate, umesto 100 posto koje bi dobili kada bi se priznalo da je bolest dobijena na poslu”, navodi lekarka iz jedne novosadske klinike, koja je takođe zatražila anonimnost zbog straha od odmazde.

Zbog toga lekari napuštaju struku, prelaze u privatni sektor, pa se zbog rizika od sagorevanja i oboljevanja, ograničenim ljudskim resursima mora pažljivo upravljati, smatra Lejla Stojanović.

„Moramo učiniti sve što je u našoj moći da sačuvamo svoje zdravlje da bismo sačuvali i zdravlje drugih”, kaže ona.

Dužnost i odgovornost

Uz dužnost i titule ide i odgovornost, smatra doktorka Hatilović.

Kao i ostali lekari, ona želi da se ne manipuliše podacima, da se sprovede istraga i utvrdi odgovornost za odluke koje su dovele do eksplozivnog širenja virusa, smrti i druge štete.

Rade Panić inicijativu vidi kao „veliku nadu” i dodaje da je u poslednjih nekoliko nedelja, a posebno pošto je BIRN objavio priču kojom dovodi u pitanje tačnost zvaničnih podataka o broju umrlih i zaraženih, sve više ljudi pitalo zašto zdravstveni radnici ne reaguju.

Rukovodstvo Instituta „Dr Milan Jovanović Batut” je odbacilo navode o verodostojnosti podataka.

„Ovo je unajmanje naš odgovor na zahteve građana da se pobunimo i kažemo da u zdravstvenom sistemu više toga ne funkcioniše kako treba i da su potrebne hitne promene”, kaže Panić.

Doktorka Lejla Stojanović kaže da u ovim trenucima krize, „gledajući oko sebe uzaludnost”, kao mantru ponavlja citat iz zakletve koju je položila, a kojim i počinje pismo lekara Vladi Srbije.

„’Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja’ … I ne, nema odustajanja”, poručuje Stojanović.

Preuzeto sa sajta bbc.com: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-53531537

Повезане вести

logo
СИНДИКАТ ЛЕКАРА И ФАРМАЦЕУТА СРБИЈЕ
Београд, Маглајска бр. 32/8
тел: 066/875 37 03 и 011/266 51 71

Е-пошта: sindikatlfs@gmail.com | сајт: www.sindikatlfs.rs

Архива

Назад на врх странице

error: Sadržaj je zaštićen!