Četiri najveća sindikata zdravstvenih radnika u Srbiji nejedinstveni
su i međusobno ne sarađuju u trenutku kada poslednji zvanični podaci
govore da je preko 570 medicinskih radnika u Srbiji zaraženo sa
COVID-19.
Iako nije među zaraženima, doktor Mithat Eminović, načelnik
higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja u Tutinu, opštini na jugu
Srbije koja je bila jedno od žarišta korona virusa, za Radio Slobodna
Evropa (RSE) rekao je da se oseća “ostavljeno od svih”.
“Što se tiče ovih zvaničnika i ovog sistema zdravstvenog, između ostalog i sindikata koji bi trebalo da brinu o nama, njih nema”, rekao je Eminović koji napominje da nije član nijednog sindikata.
U Srbiji postoje samo dva reprezentativna sindikata u oblasti
zdravstva, što znači da samo oni imaju zakonsku osnovu da pregovaraju sa
poslodavcem i ugovaraju uslove kolektivnog ugovora. To su Granski
sindikat zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost” i Sindikat
zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.
Pored toga, u javnosti su aktivni i nereprezentativni Sindikat lekara
i farmaceuta Srbije, kao i Sindikat medicinskih sestara i tehničara
Srbije.
Da bi sindikat bio reprezentativan, prema Zakonu o radu mora da bude
osnovan slobodnom voljom članova, da je nezavisan od države i
poslodavca, da se pretežno samostalno finansira i da je upisan u
odgovarajući registar u skladu sa zakonom. Drugi uslov je da
reprezentativni sindikat okuplja najmanje 15 odsto zaposlenih, a
najmanje 10 odsto za određenu teritoriju ili granu privrede.
Sindikati: Trebalo bi da kritikujemo, ali nemamo šta
Tekst sa ovim naslovom stoji na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja od 12. jula, kao izveštaj sa sastanka ministra zdravlja Zlatibora Lončara sa predstavnicima reprezentativnih sindikata.
“Značajno povećanje plata, nova radna mesta, sanacija objekata,
izgradnja kliničkih centara, sve to je doprinelo da se zdravstveni
sistem snađe bolje u toku pandemije nego razvijenije zemlje”, sumirali
su tada situaciju predstavnici reprezentativnih sindikata u zdravstvu
nakon sastanaka sa ministrom zdravlja.
Na pitanje da li zaista nema šta da se kritikuje, Zoran Savić,
predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, rekao
je za RSE da “ako želite uvek ima razloga i uvek može da se nađe šta
možemo da kritikujemo, ali u ovom trenutku neke sporedne stvari treba
ostaviti po strani, pa ćemo to rešavati kad prođe pandemija”.
Sindikat na čijem je čelu je najveći u Srbiji i broji oko 60.000 članova. Savić je naveo i da je “zdravlje građana na prvom mestu”, te da ukoliko i postoje propusti u zdravstvenom sistemu, na njima se neće sada insistirati.
Da nije vreme da se ukazuje na greške smatra i Zoran Ilić ispred
Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost”, čiji je
sindikat sa oko 20.000 članova drugi po veličini.
“Pa ne mogu da ih kritikujem (Ministarstvo zdravlja, prim. aut.) jer
sve što napišemo oni prihvate u nekom obliku. Meni najviše smeta
politizacija svega ovoga, i od strane režima i od strane opozicije”,
rekao je Ilić za RSE i poručio da “nisu vremena da bilo ko dobija
jeftine političke poene, nego da vidimo što pre da se izborimo protiv
virusa i da koliko toliko stanemo na noge”.
Međutim, Rade Panić koji je na čelu Sindikata lekara i farmaceuta
Srbije, poznat po javnim istupima u kojima je ukazivao na teške uslove u
kojima rade zdravstveni radnici, smatra da su medicinari “izgubili
poverenje u reprezentativne sindikate”.
On za dva najveća sindikata ima reči kritike, uglavnom usmerene na,
kako je objasnio za RSE, manjak zalaganja za prava zdravstvenih radnika,
jer “sindikati treba da se izbore za pristojne plate i za dobre radne
uslove a ne da rade socijalnu pomoć svojim članovima”.
“Svedoci smo da se širom Srbije dešava da zdravstveni radnici daju otkaze i spremaju se da i u toku ove epidemije idu preko granice. To i više nego jasno govori kakvi su uslovi u kojima trenutno radimo i da je upravo sada pravi trenutak da sindikati pokažu da li imaju snagu i da li mogu da se izbore za bar pristojne uslove rada kakvi su zakonom garantovani”, rekao je Panić.
RSE je komentar tražio i od Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, ali do objave teksta odgovor nije stigao.
Složni da nisu složni
Povećanje plata zdravstvenih radnika od 10 odsto, prijem novih
zaposlenih, obezbeđivanje naknade od 100 odsto plate umesto 65 odsto za
zdravstvene radnike koji na poslu obole od korona virusa, kao i
nemogućnost raspoređivanja radnika na usmenu reč pretpostavljenog i bez
obavezne saglasnosti zaposlenog – neki su od uspeha tokom ove medicinske
krize, koje su zdravstveni sindikati istakli u razgovoru na RSE.
Snežana Trifunović, anesteziološkinja iz Čačka, grada u centralnoj
Srbiji, za RSE je objasnila da je medicinskim radnicima ovakva vrsta
pomoći sindikata neophodna i veoma značajna, ali da ostaje strah da li
će sve ono što je postignuto u cilju poboljšanja radnih uslova
medicinara, ostati na snazi i nakon završetka pandemije.
Ona je istakla da je trenutno “najveći problem predstavlja manjak
zdravstvenih radnika, prvenstveno manjak zdravstvenih tehničara,
edukovanih za rad sa pacijentima na mehaničkoj ventilaciji”.
“Da li će sve to što su sindikati uspeli da izdejstvuju, da li će ostati, u to nismo sigurni, to ipak ne zavisi od sindikata i od nas zaposlenih, već od Vlade. Svakako da postoji doza straha među zdravstvenim radnicima, ali to je više doza straha da se istupi u javnosti nego da se obrati sindikatu”, rekla je ona.
Sva tri sindikata sa kojima je RSE razgovarao složni su u jednom – da
nisu jedinstveni i da nemaju zajedničke fokuse borbe za prava
zdravstvenih radnika.
“Apsolutno možemo da se složimo da u ovoj vanrednoj situaciji i
velikom opterećenju u kojem se našao zdravstveni sistem ne postoji
saradnja između sindikata, odnosno Savez samostalnih sindikata u UGS
Nezavisnost odbijaju bilo kakav sastanak ili dogovor između sindikata
koji su zainteresovani i koji se bore”, rekao je Rade Panić ispred
Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i dodao da on lično već šest godina
pokušava da organizuje zajednički sastanak svih predstavnika sindikata,
kako bi se dogovorili o zajedničkom nastupanju, ali da za to nema
zainteresovanih.
Da nije bilo nikakvih inicijativa da zdravstveni sindikati zauzmu
jedinstven stav po pitanju borbe za što bolja radna prava medicinara u
razgovoru za RSE tvrdi predsednik Granskog sindikata zdravstva i
socijalne zaštite “Nezavisnost” Zoran Ilić, koji kaže da je odlučio da u
skorijoj budućnosti on bude inicijator jednog takvog sastanka.
Dva reprezentativna sindikata smatraju da podeljenost među
sindikatima jeste činjenica ali i rezultat “manjka želje za saradnjom”.
“Da bi sa nekim sarađivali, treba da postoji obostrana želja za
saradnjom. Ako neko omalovažava vaš rad, da li je onda to korektna
saradnja?”, napomenuo je Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u
zdravstvu i socijalnoj zaštiti. On je objasnio da sa Sindikatom lekara i
farmaceuta Srbije njegov sindikat nema saradnju od kada je Rade Panić
predsednik.
Ekskurzije umesto boljih uslova
Iako bi prema Posebnom kolektivnom ugovoru i Zakonu o radu za
zdravstvene ustanove sindikati trebalo da imaju brojna ovlašćenja, poput
davanja saglasnosti na zapošljavanje, učestvovanja u primeni propisa o
bezbednosti i zdravlju na radu, kolektivno ugovaranja visine zarade,
pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova; pojedini lekari,
poput sagovornika RSE sa početka teksta epidemiologa Mithata Eminovića
iz Tutina, smatraju da nema razloga da budu članovi bilo kojeg
sindikata.
“Jedan od razloga zašto sam ja napustio sindikat, nezadovoljan tim konceptom njihovog delovanja jesu ekskurzije, šetnje, uživanje, a ne poboljšanje uslova rada i one bitne stvari koje po mom mišljenju treba sindikat da radi”, rekao je on.
Za razliku od kolege iz Tutina, Snežana Trifunović, koja radi u
respiratornom centru u bolnici u Čačku, članica je dva medicinska
sindikata, ali ističe da je veliki problem to što sindikati nemaju
zajedničke ciljeve, a pogotovo to što ni medicinarima nije jasno šta od
sindikata mogu da očekuju.
“Sindikati su razjedinjeni svakako. Što se tiče zaštite prava, mislim
da tu ni samo rukovodstvo a i sami članovi nisu upoznati sa mogućnošću
zakonske zaštite od strane sindikata”, rekla je Trifunović.
Ujedinjeni protiv kovida
Pokušaj da pokažu jedinstvo, povodom teških uslova rada i pritisaka
usled pandemije, pokazali su sami lekari u Srbiji, 21. jula, kada je na
internetu osvanuo sajt pod nazivom “Ujedinjeni protiv kovida”, na kome su se tada nalazila imena 350 lekara iz cele Srbije, a 13. avgusta imena skoro 3.000 lekara.
U otvorenom pismu upućenom Vladi Srbije, lekari su tražili smenu
Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje korona virusa. U apelu koji su
potpisali, traži se da se “stane na put politizaciji struke, da se
imenuju novi članovi Kriznog štaba i da se istraže navodi o zataškavanju
broja preminulih i zaraženih korona virusom”.
Da je jedinstvo lekara, koji su se sami organizovali, imao uticaja, pokazale su i izjave zvaničnika.
Dok su članovi Kriznog štaba, poput doktora Predraga Kona isticali da su “oni i lekari – potpisnici peticije na istoj strani”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno pismo nazvao je “iživljavanjem nekolicine nad najboljim lekarima u Srbiji”.
U međuvremenu su “ujedinjenim lekarima” pisma podrške poslali i
socijalni radnici, prosvetari, naučna zajednica, advokati, umetnici,
civilni sektor i brojni građani u onlajn peticijama. Na konferenciji za
novinare 5. avgusta, premijerka Srbije Ana Brnabić izrazila je spremnost
da razgovara sa predstavnicima “Ujedninjenih protiv kovida”.
Šta brojke kažu?
Radio Slobodna Evropa pokušao je od Ministarstva zdravlja da dobije
odgovor na pitanja sa kojim su sve sindikatima sarađivali tokom
pandemije korona virusa i oko kojih pitanja, te da li će povećanje plata
i poboljšani uslovi rada medicinara važiti i kada pandemija prođe.
Odgovori do objave teksta nisu stigli.
U Srbiji je trenutno zaposleno 28.000 lekara i 61.000 medicinskih
sestara i tehničara, rekao je 7. jula na konferenciji za medije
predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U jeku pandemije korona virusa, od
aprila do juna, je prema podacima sa sajta Ministarstva zdravlja Srbije u
zdravstvu zaposleno ukupno 4.500 medicinskih radnika, u svrhu podrške
zdravstvenom sistemu.
Međutim, prema podacima koje je Nacionalna služba za zapošljavanje dostavila RSE, na dan 30. jun u Srbiji je zvanično nezaposleno i posao čeka još 15.509 medicinskih radnika, a u periodu od 1. marta do 30. juna zaposleno ih je oko hiljadu manje nego što stoji na sajtu Ministarstva zdravlja, odnosno ukupno 3.456.
Manjak zdravstvenih radnika u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić
krajem prošle godine povezao je sa odlaskom medicinskih radnika, pre
svega u Nemačku. On je tada gostujući na TV Happy, poručio nemačkom
ministru zdravlja Jensu Španu da “slučajno ne dolazi ovde po naše
medicinske sestre”, aludirajući na nemački Zakon o useljavanju stručne
radne snage, koji je stupio na snagu u martu 2020, a na osnovu kojeg
državljani zemalja koje nisu članice EU mogu lakše da se zaposle u toj
zemlji.
Međutim, u Nemačku srpski medicinari odlaze još od 2013. godine, kada
je Srbija potpisala Sporazum sa Nemačkom o zapošljavanju medicinskih
radnika.
Koliko je u tom periodu iz Srbije u Nemačku otišlo visokoobrazovanih medicinskih radnika, do kraja rada na ovom tekstu RSE nije dobio odgovor od Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije.
Autor: Gordana Ćosić, Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Preuzeto sa sajta slobodnaevropa.org: https://www.slobodnaevropa.org/a/lekari-sindikati-krona-virus-srbija/30781748.html?fbclid=IwAR2SO9Psf5ftRQh7T1oDdXvBcAHqR6SH8nIxSafsboq1ZbA1mlcL1YrQESY