Panić: Bio bi uspeh ako bude manje od 1.000 obolelih dnevno
СЛФСАктуелностиPanić: Bio bi uspeh ako bude manje od 1.000 obolelih dnevno
Panić: Bio bi uspeh ako bude manje od 1.000 obolelih dnevno
October 28, 2020
Čini mi se da su se građani po pitanju korona virusa
uozbiljili i da su odgovorniji, mada postoji problem sa javnim
ličnostima i političarima koji se vrlo neozbiljno ponašaju, izjavio je
FoNetu predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) Rade
Panić, koji je uveren da Srbija ne može da izbegne novi talas pandemije.
Panić
je, u serijalu razgovora Destinacija posvećenih posledicama korone,
rekao da bi, uz malo sreće, bio uspeh ukoliko bi Srbija kontrolom mogla
da ograniči broj novoobolelih na 1.000 dnevno.
Ukoliko taj broj bude veći, kako je upozorio, pojaviće se veliki problem manjka lekara i bolničkog osoblja.
Prema Panićevoj oceni, Srbija je u odnosu na ostatak Evrope i svet,
po broju obolelih, donedavno bila “sjajna”, ako je njihov broj
objavljivan “kako treba”.
Plaši se, ipak, da će morati da budu uvedene drastičnije mere, ali se nada da Vlada i Krizni štab neće predlagati “zaključavanje ljudi”, već da će mere podrazumevati zabranu putovanja između gradova, “ili nešto drugo, ali svakako ne drastično” kao prvog puta.
Panić je naglasio da većina građana i “dobar deo” doktora ne razume
da epidemija zapravo proverava organizovanost društva, koliko su građani
edukovani i koliko je poverenje u vlast, koja bi trebalo da organizuje
život “kako treba”.
On smatra da novi talas epidemije može da prođe kao u prethodnom
periodu, “bez velikih stvari”, ali upozorava da može da bude “i
katastrofa, kao u Italiji i Francuskoj”.
Dobra stavka u jesenjoj eskalaciji epidemije je to što “kliničke
slike nisu tako teške kao što su bile proletos i letos”, istakao je
Panić.
Prema njegovom mišljenju, vlast je trebalo ranije da reaguje po
pitanju ulaska i izlaska iz Srbije, dok veliki problem predstavlja i
“količina prvenstveno PCR testova i njihov kvalitet”.
Prethodni karantin, kako je ukazao, izazvao je “kolektivnu psihozu,
odnosno značajnu nervozu” kod građana i zato veliki broj njih reaguje
“na svako pominjanje vanrednog stanja i pomisli na karantin”.
On je predočio i da je dosta medicinskog osoblja obolelo i da je pitanje koliko su uspeli da se oporave.
“Bez obzira što političari pričaju da su im plate povećane i da je
ogroman broj zdravstvenih radnika naknadno zaposlen, na terenu nema te
situacije”, napomenuo je Panić.
Upitan da li najave karantina koje se sporadično pojavljuju u
medijima služe za zastrašivanje građana, on je odgovorio potvrdno, ali
je primetio da trenutno više izazivaju revolt građana.
“Da je Krizni štab od početka razmišljao da će epidemija trajati i da
će eskalacija u toku ove zime biti najjača, trebalo je da razmišlja i o
poverenju građana”, objasnio je Panić.
Bez obzira na to koliko se građana uplaši, “dobar deo” njih bude
revoltiran, precizirao je on i uočio da se iz Kriznog štaba i dalje čuju
disonantni tonovi.
Građane ne treba plašiti i pretiti im, izričit je Panić, koji smatra
da bi trebalo pokazati empatiju i obrazložiti zašto su mere neophodne, i
šta je njihov cilj.
On se pozvao i na upozorenja SLFS da će epidemija “ogoliti stanje” u
zdravstvu i konstatovao da se sada vidi koliko se predsednik Srbije
Aleksandar Vučić i Vlada trude da prikažu da se “nešto” ulaže u
zdravstvo.
“U zdravstvu se uglavnom prave ili renoviraju zgrade, ili neko pere
pare i prikazuje da se nešto radi. Bilo je osnovno da se prvo zaposle
svi lekari koji se nalaze u evidenciji Nacionalne službe za
zapošljavanje (NSZ)”, rekao je Panić.
On je precizirao da je, pre epidemije, u evidenciji NSZ bilo “oko
2.600 lekara, a sad ih je 2.300, dakle nisu imali odakle da zaposle te
hiljade o kojima ministar priča”.
Panić je ukazao da su na početku pandemije uslovi rada lekara i
medicinskog osoblja bili “jako loši” po pitanju zaštitne opreme, što se
sada “popravilo”, ali zaposleni u zdravstvu imaju sumnje koliko će
potrajati oprema.
“Pogrešno je nabavljati respiratore u stotinama, kriti da nema
zaštitne opreme i pogrešno je to što predsednik nekoliko puta ponavlja
da su lekari dobiili dva povećanja plata tokom ove godine, jer je
poslednje povećanje bilo početkom novembra prošle godine”, izjavio je
Panić.
On je skrenuo pažnju i na to da su “svi zdravstveni radnici” poslati u
ispomoć na osnovu usmenih instrukcija, bez zvaničnih rešenja, da često
nisu testirani nakon kontakta sa rizičnim pacijentima, i da su neki
morali svojim novcem da iznajmljuju stanove kako bi se izolovali od
svojih porodica.
“Bilo je velikih problema sa onima koji su bili na prvoj liniji, i koji su morali u samoizolaciju ili su oboleli, jer su najčešće ostajali uskraćeni i za zdravlje i za novac. Plašim se da se sa ovim ministrom i sa ovakvim ministarstvom sigurno neće ništa promeniti u zdravstvu”, zaključio je Panić.
Gostovanje potpredsednice Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Jelene Dobrić na temu nestašice lekova za onkološke bolesnike. Opširnije ovde: https://nova.rs/uncategorized/kriticna-nestasica-leka-litaril-za-obolele-od-kancera-pacijenti-u-strahu-za-svoje-zdravlje/
Čekanje na preglede, analize, operacije je višedecenijski problem zdravstva u Srbiji. Doktor Vladan Marković, potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u tom sindikatu smatraju da je glavni uzrok postojanja lista čekanja nedostatak kadra. “To je već decenijski problem, još iz vremena kada je javno zdravlje prebačeno u javni…
Синдикат лекара и фармацеута Србије даје пуну подршку штрајку синдикатима запослених у просвети, и уопште свим запосленима у овој делатности и поручује им да буду истрајни у својим захтевима, који су и више него оправдани! Подсећамо да је за данас најављен штрајк запослених у просвети, у организацији неколико синдиката просвете. Заказано је окупљање у 12…
Поштовани, Обавештавамо Вас да су Синдикату лекара и фарамацеута Србије пријављени случајеви могуће злоупотребе коришћења ресурса са ПЗЗ и кршења закона, због чега запослени у Службама хитне медицинске помоћи имају проблеме, а на крају и сами пацијенти. Наиме, према пријавама, општа болница (секундар) користи кадрове Хитне медицнске помоћи (примар) за послове који су у надлежености…