Pre samo nekoliko dana predstavnici Kriznog štaba i vlasti govorili su da je potrebno da prođe dve nedelje primene najnovijih mera da bi se videli efekti, te da bi moglo da se oceni da li mere treba dalje pooštravati.
Sa svakodnevnim porastom zaraženih, međutim, stigla je i nova poruka,
pa je tako član KŠ Mijomir Pelemiš za Večernje novosti kazao da već u
naredna dva dana treba razmišljati o novim restrikcijama, ako nema
poboljšanja epidemiološke situacije.
Istovremeno, imunolog Srđa
Janković najavio je da će KŠ danas imati hitnu sednicu tokom koje će se
govoriti o uvođenju novih mera dok je epidemiolog Predrag Kon dan ranije
upozorio da je zdravstveni sistem „na ivici opstanka“.
Komentarišući
trenutno stanje, epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Danas da je do
sada postojala iznenađujuća „pasivnost i sporost“ pri uvođenju novih
mera, da mnoga uvedena ograničenja nisu poštovana, a da pri donošenju
svake naredne odluke mora da se vodi računa o ekonomskom aspektu, jer
„epidemijski talas će trajati još sigurno godinu ako ne i godinu i po
dana“.
Istovremeno, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade
Panić kaže da dok postoji zaštitne opreme, sistem neće pući ali da ćemo
vrlo verovatno doći u situaciju da zaraženi medicinski radnici koji
nemaju ili imaju blage simptome odlaze na posao jer postoji velika
opasnost da neće biti dovoljno lekara i sestra da zbrinu sve pacijente.
Podaci
Evropskog centra za kontrolu bolesti pokazuju da je 14-dnevna stopa
obolevanja u Srbiji na 100.000 stanovnika u konstantnom porastu i juče
pre podne je iznosila 637, što je više nego u mnogim zemljama EU.
Trenutno
jedna od država koja se najbolje drži i koja je prethodnih nedelja
zabeležila pad novoobolelih je Irska, koja je uvela niz restriktivnih
mera u oktobru i to u trenutku kada je 14-dnevna stopa obolevanja bila
mnogo manja (260) nego što je trenutno u Srbiji.
Mere koje su u
Irskoj uvedene podrazumevale su između ostalog i zatvaranje prodavnica,
ugostiteljskih objekata, zahtev garađanima da ne napuštaju domove, s tim
da su dozvoljene rekreativne šetnje i poste članovima porodice kojima
je potrebna pomoć. Sve to zajedno uticalo je na značajno smanjenje broja
obolelih u ovoj državi.
Upitan o pristupu koji su primenili Irci,
te da li bi imalo smisla tako postupiti i u Srbiji, Zoran Radovanović
kaže da to jeste dobar model, ali da se mora voditi računa o ekonomiji.
–
I bogatije zemlje razmišljaju o ekonomskim gubicima kada donose odluke o
uvođenju nekih mera. Potrebno je da država proceni koliko ćemo para
imati. Ovo nije epidemija koja će da ode ako preduzmemo mere. Ovo će
biti endemska bolest koja će se održavati, a epidemijski talas trajaće
bar još godinu dana, a moguće i do proleća 2022. Čak ako računamo da
ćemo posle ovog talasa imati kolektivni imunitet od 15 odsto, i ako tome
dodamo da može da se vakciniše 35 odsto građana tokom cele sledeće
godine, mi jedva dobacujemo do 50 odsto zaštićenih, što je dovoljno da
epidemijski talasi budu manji, ravnomerniji, bez dramatičnih skookova,
ali da virus ostane i dalje prisutan, navodi Radovanović.
Pitanje uvođenja restriktivnijih mera direktno je povezano sa popunjenošću bolnice i opasnošću od pucanja zdravstvenog sistema.
Poslednjih
dana članovi Kriznog štaba i direktori bolnica upozoravali su da u
njihovim ustanovama više nema mesta a Predrag Kon u sredu je rekao da je
zbog velikog broja novoobolelih zdravstveni sistem na ivici opstanka.
Upitan
da li je došao trenutak pucanja sistema, predsednik Sindikata lekara i
farmaceuta Rade Panić kaže da se to neće desiti dok ima zaštitne opreme.
–
Ono što može da usledi jeste da jedan anesteziolog umesto na deset bude
na 20, pa na 40 bolesnika. Mi radimo koliko možemo, ali sa svakim
povećanjem broja pacijenta pada kvalitet lečenje, kaže Panić, dodajući
da je sve veći broj zdravstvenih radnika zaražen virusom.
Upitan o
scenariju po kome medicinari koji imaju blaže forme bolesti odlaze na
posao, što je mogućnost koja je najavljena u Nemačkoj, Rade Panić kaže
da ako ne bude bilo dovoljno zdravstvenih radnika, ni to nije
isključeno.
– Kod nas je moguće da se već tako nešto dešava, jer
se zdravstveni radnici ne testiraju ako su bili u dužem kontaktu sa
osobom koja je zaražena virusom. Može da se desi da oni sa blažim ili
bez simptoma na kraju i moraju da rade ali u tom slučaju moraju se
strogo primeniti mere zaštite i takve osobe bi mogle da rade samo sa
zaraženim pacijentima – navodi Panić. On ističe da je ovo period u kome
svima mora da postane jasno da bez zdravstvenih radnika jedno društvo ne
može da opstane.
Za desetak dana možda bolje
Radovanović
naglašava da potpuna primena postojećih, uz uvođenje novih obavezujućih
mera, kao što je održavanje fizičke distance u autobusima, „što ne
stvara velike ekonomske posledice“, treba da dovede do pada zaraženih.
„Nešto je za sada ipak učinjeno. Za nedelju do deset dana broj
novootkrivenih slučajeva bi trebalo da prestane da raste, a kakav će
biti pad nakon toga zavisi od broja i raznovrsnosti novih mera i
njihovog poštovanja“, dodaje Radovanović.
Preuzeto sa sajta danas.rs: https://www.danas.rs/drustvo/epidemijski-talasi-jos-najmanje-godinu-dana/