Na čelu Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) odnedavno je Gorica Đokić, specijalista neurologije i psihijatrije, koja je 8. decembra prošle godine zamenila na tom mestu Radeta Panića, anesteziologa.

Jedna od glavnih „stavki za razmatranje“ i za čelnike SLFS jer se odnosi i na lekare, bilo je ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru, koje je produženo do 31. decembra 2026, a na osnovu Zakona o budžetskom sistemu.

Na pitanje šta će to za lekare i zdravstvo u Srbiji značiti, ona kaže:

– Do 31.12. 2026. godine produžen je Zakon o budžetskom sistemu koji reguliše novo zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava, što podrazumeva i zaposlene u zdravstvenom sistemu Republike Srbije. Zakon utvrđuje da se bez posebnih dozvola može zaposliti do 70 odsto ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos po bilo kojoj osnovi u prethodnoj kalendarskoj godini. Za primanje van tog broja je neophodna odluka Komisije za kadrove Ministarstva zdravlja na osnovu predloga direktora ustanove. U situaciji kada u zdravstvenom sistemu države Srbije prema, procenama Ministarstva zdravlja, nedostaje 1.000 izvršilaca, a prema procenama Fiskalnog saveta oko 5.000 zdravstvenih radnika, ovo može da bude nepovoljno po zdravstveni sistem. Nepovoljnost se, takođe, ogleda i u nedostatku transparentnosti samog procesa pogotovo što se tiče nekih zdravstvenih ustanova.

Sa druge strane, na sajtu Ministarstva zdravlja aktuelni su konkursi za prijem lekara na rad u mnogim zdravstvenim ustanovama. Šta se dešava sa zdravstvenim radnicima volonterima i onima koji su radili tokom kovida?

– Kao što sam već navela, postoji nedostatak zdravstvenog osoblja koji nije tipičan samo za našu zemlju, već postoji i u zemljama u regionu, ali i celoj Evropskoj uniji. Zapošljavanje mladih lekara i medicinskih sestara i tehničara koji su radili u kovid sistemu mora da bude obavezno, kao još jedan od znakova poštovanja države prema zdravstvenim radnicima.

Status lekara volontera

U svemu ovome moramo istaći i status volontera u zdravstvenom sistemu, jer uprkos nedostatku kadrova, veliki broj mladih lekara, ali i medicinskih sestara i tehničara, volontira širom Srbije. Neki volontiraju godinama pre nego što dobiju posao i to nije proces koji se dešava samo u velikim gradovima i ne odnosi se samo na radna i ljudska prava mladih kolega, već može imati i pravne posledice pogotovo ukoliko je taj proces netransparentan. Oni su „nevidljivi“ lekari u zdravstvenom sistemu Republike Srbije sa svim obavezama, a bez prava proisteklih iz radnog odnosa.

Krajem prošle godine ponovo se desio napad na lekara, ovog puta u KBC Zvezdara. Da li će SLFS preduzimati korake u poboljšanju bezbednosti zdravstvenih radnika na radnim mestima, ali i van njih?

– Prema Članu 35. Zakona o pravima pacijenata, pacijent je dužan da se prema zdravstvenom radniku odnosi sa poštovanjem. Ponašanje zdravstvenih radnika je određeno Članom 36. istog Zakona. Lekari imaju pravo da odbiju pacijenta, ali to mora veoma precizno da bude notirano i obrazloženo u pisanoj formi. Međutim, to je veoma mali deo problema. Zdravstveni radnici obavljaju posao od povećanog interesa za društvo u celini i ne može da bude svejedno da li je lekar napadnut na radnom mestu ili u noćnom izlasku. U Krivičnom zakoniku je to navedeno i prepoznato i pod pojmom „posla od javnog značaja“, a obuhvaćeni su poslovi koje obavljaju zdravstveni radnici. Ali, u Članu 138. Krivičnog zakonika koji određuje težinu kazne, zdravstveni radnici nestaju iz te kategorije. Naš predlog koji ćemo uputiti nadležnima će stoga biti da se u taj član KZ unese „svi poslovi od javnog značaja“.

Koji je gorući problem zaposlenih u državnom zdravstvu na koji su ukazali SLFS?

– Nedostatak kadra, naročito lekara specijalista. U jednom periodu je postojala skoro decenijska pauza u dodeli specijalizacija koja se odrazila na to da je prosek godina lekara specijalista u Srbiji oko 55. Sada je situacija što se tiče dodele specijalizacija bolja, ali je taj period teško nadoknaditi.

Odliv lekara

Prisutan je i odliv zdravstvenih radnika, prevashodno u zemlje EU, odnosno van zdravstvenog sistema naše zemlje. Takođe, prisutan je i odlazak kolega iz državne u privatnu praksu, ali je to, ipak, ostanak u zdravstvenom sistemu Srbije. Veliko je naprezanje zdravstvenih radnika da održe život dostojan čoveka u ljudsko-pravnom i materijalnom smislu. Oko ovoga ćemo ući u pregovore sa Ministarstvom finansija. Istovremeno, neravnopravan je odnos prema farmaceutima i biohemičarima, kao zdravstvenim radnicima u Republici Srbiji. Uz to, više od dve trećine nezaposlenih lekara su žene.

U prethodnom periodu licitira se raznim ciframa koliko lekara odlazi iz zemlje u inostranstvo. U istraživanju Centra za politike emancipacije, u saradnji sa SLFS, bila je od oko 600 godišnje.

– Godine 2019. je taj broj bio rekordan – preko 750. Prema podacima iz 2022.oti šlo je nešto više od 190 lekara. Podatke za 2023. još nemamo, ali se nadamo da neće biti veći od onog iz 2022.

Od 8. decembra ste na čelu SLFS. Šta je bio Vaš tvoj prvi korak na tom mestu?

– Prva rečenica koju sam izgovorila na Skupštini SLFS nakon što sam izabrana jeste da je prema našem Statutu sindikat iznad politike. Fokusiraćemo se na socijalni dijalog zarad poboljšanja radno-pravnog i materijalnog statusa lekara i farmaceuta u Republici Srbiji. U vezi sa tim, biće i fokusiranja na dostojanstven rad lekara i farmaceuta i pravo na ugovoren, osiguran, bezbedan i adekvatno plaćen rad.

Preuzeto sa sajta danas.rs: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dr-gorica-djokic-lekari-55-godina/