МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Ул. Немањина бр. 22 -26
11000 Београд

ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗМЕНУ И ДОПУНУ КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА/ПРОПИСА
– већа заштита здравствених радника –

Поштовани,
Синдикат лекара и фармацеута Србије Вам се обраћа са захтевом за бољом и ефикаснијом заштитом здравствених радника. Сведоци смо све чешћих претњи здравственим радницима, који у обављању своје дужности поред честих физичких насртаја, трпе и претње угрожавањем сигурности. Неки од напада резултирају тежим повредама, или чак смрђу, а само је мали број претњи пријављен и познат јавности. Сваки од примера указује на то да је реч о категорији запослених који нису довољно заштићени постојаћим законодавством. Осуђивањем напада у јавности не утичемо на починиоца да то у будућности не чини. Неопходно је истог адекватно санкционисати и претходно предвидети и поједноставити механизам заштите. С тим у вези предлажемо измену и допуну низа законских прописа којим би се то могло постићи.

Најпре, професија коју обављаују здравствени радници јесте професија од посебног друштвеног значаја, зато сматрамо да је неопходно дефиницију професије/посла од јавног значаја јасно истаћи као применљиву за делатност здравства и као категорију која мора уживати већи степен заштите.

 У Кривичном законику (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019, у даљем тексту: КЗ), у члану 112. став 32.  је наведено и препознато:

„ Послом од јавног значаја сматра се обављање професије или дужности која има повећани ризик за безбедност лица које га обавља, а односи се на занимања која су од значаја за јавно информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз, правну и стручну помоћ пред судским и другим државним органима.“

Дакле, под појмом „посла од јавног значаја“ обухваћени су послови које обављају здравствени радници у обављању своје професије.

Међутим, даља, адекватна заштита је онемогућена или барем знатно отежана, због уско формулисаног члана 138. КЗ – Угрожавање сигурности, које прописано на следећи начин:

„Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице, казниће се затвором од три месеца до три године.

Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља, казниће се затвором од шест месеци до пет година.“

Угрожавање сигурности обухваћено чланом 138. ставом 1. КЗ, који сада штити здравствене раднике, предвиђа само новчану или казну затвора до једне године за починиоца, што не сматрамо довољном заштитом здравствених радника, нити адекватном. Међутим, става смоо да предвиђена санкција из става 3. адекватна за одвраћање потенцијалног починиоца од чињења, али да због уске формулације сада није применљива на друга лица која обављају послове од јавног значаја, сем лица која обављају послове информисања. 

Због тога је наш предлог да се из члана 138. став.3 брише реч „информисањем“, како би се под поменути став обхватили сви послови од јаввног значаја, те би место примени нашло и здравство. На тај начин се врши пооштравање санкције као већа претња потенцијалном починиоцу, јер потпада под став са тежом квалификацијом а тиме и санкцијом. 

У прилог томе говоре и члан 114. став 8. – Тешко убиство и члан 121. став 6. – Тешка телесна повреда, која оба члана су формулисана на начин да препознају повреду лица које обавља послове од јавног значаја као квалификованији облик повреде, без издвајања само једне категорије лица (информисања) из домена послава од јавног значаја, као што је то случај код Угрожавања безебедности.

Образложење: како је сврха кажњавања (по КЗ) сузбијање дела којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством. У оквиру опште сврхе кривичних санкција, сврха кажњавања спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да убудуће не чини кривична дела, утицање на друге да не чине кривична дела, изражавање друштвене осуде за кривично дело, јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона, остваривање праведности и сразмерности између учињеног дела и тежине кривичне санкције, а сврха прописивања, изрицања и примене прекршајних санкција је да грађани поштују правни систем и да се у будуће не чине прекршаји. У оквиру опште сврхе прекршајних санкција, сврха кажњавања је да се изрази друштвени прекор учиниоцу због извршеног прекршаја и да се утиче на њега и на сва остала лица да убудуће не чине прекршаје, јасно је да кажњавање за све чешће нападе на здравствене раднике мора наћи своје посебно место у КЗ.

У Београду, дана 30.01.2024. године.

Синдикат лекара и фармацеута Србије
Dr sc. med. Горица Ђокић

Послато: