“Od oktobra čekam odobrenje za digitalizaciju, ali Siniša Mali se ne javlja na telefon”, objasnila je ministarka zdravlja u tehničkom mandatu Danica Grujičić zašto nije realizovano jedno od njenih obećanja, koje je, kako je najavljivano na početku mandata Vlade, trebalo da donese “revoluciju u zdravstvu”.
Ovakvo objašnjenje ili opravdanje Grujičić zašto jedna velika
investicija, kakva je digitalizacija u zdravstvu nije završen i zašto
nije raspisan tender za nju, otvorila je niz pitanja, od toga da li su
obećanja ministarke zdravlja bila samo (pred)izborna šarada, do toga
kakva je to vlada u kojoj kapitalni i veoma važni projekti zavise od
međusobnih odnosa ministara i partijskih trvenja u vlasti.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić, poznati neurohirurg i
direktorka Instituta za neurohirurgiju, pored lekarske i profesorske,
već dugo gradi i političku karijeru. Bila je u DS od 2004. do 2011,
kandidovala se na predsedničkim izborima 2012. ispred Socijaldemokratske
stranke i osvojila 0,78 glasova, ali njen pravi politički uzlet dogodio
se kada je 2022. dospela na izbornu listu SNS, a potom i postala
ministarka zdravlja.
Grujičić je, u skladu sa manirom SNS da se obećavaju
grandiozni projekti, ponudila čitavu lepezu za zdravstvo – od projekta
digitalizacije, preko Zakona o zabrani pušenja u lokalima, izgradnje
novog Instituta za onkologiju i radiologiju i renoviranja niškog
porodilišta, pa sve do zabrane prodaje „brze hrane“ u blizini školskih
objekata i privremenog ukidanja društvenih mreža u Srbiji.
Međutim, ministarka se u većini slučajeva „nadala“, isticala kako bi „trebalo“, i uglavnom čekala na odobrenja nekih drugih instanci za ispunjenje tih obećanja. I tako, dozvole suštinski nije dočekala, ali kraj mandata, koji je trajao nešto duže od godinu dana, sasvim izvesno jeste.
“Od oktobra čekam odobrenje za digitalizaciju, ali Siniša Mali se ne javlja na telefon. Možda ja tražim previše, mnogo novca, ali to je sve u budžetu Ministarstva zdravlja i nemam razloga da lažem”, rekla je Danica Grujičić u razgovoru za Insajder.
Grujičić je je još u decembru najavila da će softver, koji služi za
zakazivanje pregleda na magnetnoj rezonanci, služiti i za zakazivanje
drugih specijalističkih pregleda i povezati zdravstvene ustanove.
“Neće više biti čekanja na magnetnu rezonancu zahvaljujući
novoj platformi za zakazivanje. Šest meseci smo naporno radili.
Pročešljali smo sve liste čekanja . Sve će biti na jednom mestu. Liste
čekanja za druge vrste pregleda biće rešene na isti način pomoću tog
softvera zato što je nama digitalizacija zdravstva važna“, rekla je
Grujičić tada, ali je na tim rečima sve ostalo.
Nejavljanje Siniše Malog na telefon, moglo bi da znači da
vlast polako zatvara svoja vrata Danici Grujičić, ili da je odobrenje
Ministarstva finansija, koje za svoje projekte treba da dobiju i druga
ministarstva, samo izgovor za neispunjena obećanja.
Institucije koncentrisane u jednom čoveku
Međutim,
šta god da je od toga posredi, još važnije je pitanje kako jedna vlada,
ako zavisi od takvih odnosa, uopšte funkcioniše i kako može da vodi
zemlju. Kako za NIN ističe politički analitičar Dejan Bursać, ovakvi
odnosi koji postoje u Vladi Srbije nisu nešto što bi se moglo posmatrati
kao normalna praksa.
„Nisam zaista čuo da u komparativnoj praksi postoji takav slučaj da se preko medija žali i da se to ne potegne na zvaničnoj sednici Vlade. Vrlo je neobično da tako neformalno funkcionišu stvari i da nema zvaničnog dnevnog reda, budžeta po kojem se odvijaju redovni poslovi Vlade“, kaže Bursać.
On dodaje da institucije u Srbiji očigledno ne funkcionišu po nekom
uhodanom zakonskom sistemu, nego po neformalnim odnosima.
„I to je nešto što mi vidimo u svakodnevnoj komunikaciji, u
svakodnevnom radu institucija. Ovo je sad možda samo jedan dokaz u tom
pravcu. Neformalno je i koncentrisano obično u jednom čoveku i vrlo
često zavisi od toga koliko ste bliski tom čoveku, a to ishodi iz
pitanja ne samo toga kakve su same institucije, nego i kako je politička
moć koncentrisana. Kod nas to zavisi od izbornog sistema, koji u
suštini preveliku moć daje političkim strankama, odnosno njihovim
liderima, a ne izabranim predstavnicima građana“, ističe naš sagovornik.
Obećanja Danice Grujičić
Digitalizacija
nije jedino ambiciozno obećanje koje je ministarka zdravlja davala. Još
kao direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju, 2019. je rekla da
su uslovi rada “neprihvatljivi i da je neophodno da se napravi nova
zgrada koja će moći da primi sve pacijente i gde će moći da budu tako
organizovani da niko ne čeka na terapiju”. Ona je to izjavila samo
godinu dana pošto je 2018. zagrada Instituta nadograđena Onkologijom 2,
sa novim aparatima i za kako je najavljivano, “lečenje pacijenata
obolelih od malignih bolesti biće u skladu sa evropskim standardima“.
Ideja o novoj zgradi je kasnije razrađivana i kada je Grujičić postala
ministarka, ali je, kao i mnogo toga drugog, na tome i ostala.
Kako je Grujičić rekla krajem februara ove godine, nova zgrada bi trebalo da bude gotova najkasnije 2028, mada se još uvek čeka na dozvolu opštine Savski venac za gradnju, da bi se nakon toga išlo i na „definitivno projektovanje“. I tako još jedan savršeno osmišljen plan visi u vazduhu do dobijanja neophodnih dozvola.
Pored toga, Grujičić je sredinom februara građanima Niša najavila izgradnju nove Ginekološko-akušerske klinike po “principima 21. i 22. veka”, ipak ministarka ovog puta nije htela da daje nikakve prognoze.
“Ne želim da govorim unapred kada će to biti gotovo i u kom periodu,
ali možda za par meseci ćemo i to moći da kažemo”, rekla je ona.
Imala je Grujičić i ideje koje nisu direktno u vezi sa
funkcionisanjem zdravstvenog sistema, ali jesu sa zaštitom zdravlja
stanovništva. Tako je u javnosti zastupala ideju da se zakonom zabrani
pušenje u zatvorenim prostorima, što bi se prvenstveno odnosilo na
ugostiteljske objekte, kao i na stadionima i autobuskim stanicama, ali
ni to ne deluje da će zaživeti do kraja ministarkinog mandata. Takav
predlog postojao je još u zakonu koji je donet 2010, ali je u poslednjem
trenutku iz njega izbačen.
Grujičić je najpre u februaru 2023. godine najavila predlog izmena Zakona koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine. Potom je u novembru govorila da je nacrt zakona spreman, da treba da prođe kod ostalih ministarstava i u Vladi, a potom i u Skupštini, da bi bio gotov 2024… Međutim, došla je i 2024, a pomena o zabrani pušenja nema.
Imajući u vidu sve veći problem gojaznosti dece školskog uzrasta,
ministarka je dala predlog da se zatvore objekti brze hrane u
neposrednoj blizini škola, uz komentar da je “brza hrana opasna kao
droga”. Posle masovnih ubistava u OŠ “Vladislav Ribnikar” i Orašju i
Duboni, predlagala je ukidanje društvenih mreža na određeni period.
„Mesec dana restarta, neka se vrate nekim normalnim akcijama. ’Tiktok’ je u žiži javnosti, ništa nije bolji ni ’Tviter’. Imate ljude koji su frustrirani, umesto da odu kod psihologa i lepo popričaju. Eto poziv mladima, da se opredele za kliničku psihologiju, dajte da pomognemo zemlji“, rekla je ona tada. Međutim, deca, mladi, a i oni dosta stariji i dalje jedu brzu hranu u okolini škola i “vise” na društvenim mrežama, uprkos željama ministarke.
I kolege Danice Grujičić, zdravstveni radnici, posebno ističu jedno
neispunjeno obećanje – to što lekari i tehničari koji su radili u kovid
sistemu nisu primljeni za stalno.
Predsednica Sindikata lekara i farmaceuta, doktorka Gorica
Đokić, smatra da zdravstveni radnici ne bi trebalo da se bave politikom i
da je bolje da se politikom bave profesionalci.
„Obećanje da će svi oni koji su radili u kovid sistemu biti
primljeni za stalno, nije ispunjeno i to je ono što nam je ozbiljno palo
u očima i čime se intenzivno bavimo. Ne postoji nedelja kada nam ne
stiže mejl gde ljudi govore da nisu primljeni na posao. Čak imamo neke
informacije da su na mesta zdravstvenih radnika koji su bili u kovidu
primljeni nemedicinski kadrovi, što nimalo nije povoljno. Ne znam koliko
to ima veze sa Ministarstvom, a koliko sa samim ustanovama. Taj
procenat mi ne možemo da odredimo, ali da nisu svi primljeni – nisu. To
je već neko narušavanje obećanja“, kaže Đokić i dodaje stav da ministar
mora da bude figura koja zna dobro da organizuje i koja ima autoritet da
izvrši ono obećano.
„Ja stvarno ne znam koliki stepen autonomije ima jedan
ministar, ali zaista mislim da u našoj državi jedan ministar mora da ima
autonomiju da organizuje rad i upravlja resursima na način na koji
misli da treba. Naravno, uz konsenzus sa ostalim članovima Vlade“,
ističe ona.
Preuzeto sa sajta nin.rs: https://www.nin.rs/politika/vesti/47299/da-li-jedan-poziv-menja-sve-sta-je-ostalo-od-obecanja-danice-grujicic