Mnogo članova u jednačini za obračun zarada u zdravstvu

Od zemalja u okruženju, najbolje prolaze zdravstveni radnici u Rumuniji koja je visokim platama uspela da nakon otvaranja granica, u samom početku zaustavi preteći trend odlaska medicinskog kadra. Lekar specijalista u toj zemlji zarađuje 4.000 evra, subspecijalista 7.000 a medicinska sestra ili tehničar oko 1.700 evra. Specijalisti u Severnoj Makedoniji imaju oko 1.500 evra, u BiH, Albaniji i Bugarskoj primaju oko 2.000, u Sloveniji od 2.000 do 3.000 a subspecijalisti idu do 4.000 evra. U Hrvatskoj lekar specijalista može da računa na 2.797 evra a subspecijalista na 2.965 evra. Slično je i u Crnoj Gori gde specijalista ima 2.500 a subspecijalista oko 3.000 evra. Toj zemlji nedostaju lekari pa visokim zaradama pokušava da privuče stručnjake iz okruženja, masovne pozive šalju i srpskim doktorima kojima je to privlačnija opcija nego odlazak za Nemačku ili Francusku. U Srbiji lekar opšte prakse ima oko 900 evra, specijalista 1.100 dok subspecijalista prima oko 1.200 a medicinske sestre i tehničari u proseku 570.

Za razliku od prosvete, gde plate zaposlenih u određenoj kategoriji, na primer nastavnika u osnovnom obrazovanju, mogu da se razlikuju samo po dodatku za godine staža i eventualno razredno starešinstvo, u zdravstvu je daleko teže utvrditi ko koliko zarađuje. Osnovna zarada, kao i u većini drugih delova javnog sektora, obračunava se množenjem osnovice sa koeficijentom koji zavisi od nivoa obrazovanja i specifičnosti radnog mersta. Problem je što na konačni iznos utiče i mnogo drugih faktora pri čemu ne postoji čak ni jedinstvena osnovica.

I statistički prosek u zdravstvu ne oslikava pravo stanje jer su razlike unutar iste kvalifikacije zaposlenih velike, a one između različitih obrazovnih kategorija u toj delatnosti neobjašnjive.

Tako je, prema poslednje objavljenim podacima za februar ove godine, republički prosek zarada iznosio 94.125 dinara dok je zdrastvo sa socijalnom zaštitom isplatilo 96.547 dinara. Ali, za one koji su u javnom sektoru, prilike su bile bolje – prosečna plata iznosila je 98.886 dinara dok su u zdravstvu i socijalnoj zaštiti isplaćivali nešto manje, u proseku 97.510 dinara. I u tim brojevima još i ima neke logike, ali se ona gubi kada se zarade razvrstaju prema stepenu stručne spreme.

Raznovrsna statistika

Naime, podaci o primanjima prema nivou obrazovanja, koje Republički zavod za statistiku objavljuje svakog septembra, pokazuju da je prosečna plata u zdravstvenim ustanovama u tom mesecu iznosila 85.358 dinara i bila je za simbolična 202 dinara veća od republičkog proseka. Ali, treći nivo kvalifikacija, gde spadaju pomoćni radnici sa trogodišnjom spremom, primao je 51.247 dinara što je za 10.319 dinara ispod republičkog proseka za taj nivo obrazovanja. Adminitrativno osoblje sa četvrtim stepenom primalo je 73.202 dinara što je za 2.507 dinara manje od republičkog proseka za tu spremu, dok je zarada u petom stepenu čak za dinar manja, iznosila je 73.201 i za čak 15.226 dinara lošija od republičkog proseka. Još je veća razlika za šesti stepen, gde spada osoblje sa višom medicinskom školom, glavne sestre ili tehničari – njihova zarada od prosečnih 85.110 dinara za čitavih 26.663 dinara je niža od paritetne plate za istu kvalifikaciju na nivou republike. Najzad, za zaposlene u sedmom i osmom stepenu, koje je statistika objedinila a gde spadaju lekari opšte prakse, specijalisti, subspecijalisti, doktori nauka i profesori, prosečna plata je 134.375 dinara i za 9.808 dinara je veća od republiučkog proseka za isti nivo stručnosti.

Gorica Đokić, predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije objašnjava za Demostat da to što su zaradama lekari premašili prosek nije odraz visoke plate, niti su prosek “povukli” doktori nauka jer je njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih mali. A osnovna zarada lekara je niska, najniža u regionu.

– Do takvih statističkih podataka se moglo doći samo ukoliko su za statistiku uzimane ukupne zarade jer zbog nedostatka lekara u brojnim ustanovama, da bi se održao rad, kolege imaju veliki broj dežurstava, što im uvećava primanja. Nekim političkim lobiranjem u poslednje dve godine tri puta su se dizale osnovice medicinskim sestrama i tehničarima a nisu lekarima, pa je ona došla do iznosa koji je za više od 900 dinara veći od osnovice za lekare. I kada se to pomnoži sa koeficijentom, odnos zarada je značajno poremećen. Došli smo tako do diskriminacije jednog obrazovnog profila u zdravstvu iako je svačiji posao podjednako važan a svi imamo niske plate. Zakon kaže da su lekari nosioci rada u zdravstvu iako mi jedni bez drugih ne možemo da fiunkcionišemo, ali poenta je da ne postoji pravi odnos zarada. Jedno od objašnjenja je da medicinske sestre odlaze u inostranstvo, a samo za poslednjih deset godina otišlo je preko 6.000 doktora medicine, nekoliko stotina doktora stomatologije i farmaceuta – kaže Gorica Đokić.

Čekajući ispravke

Dodaje da su u Ministarstvu finansija potvrdili da slične situacije postoje i u drugim delovima javnog sektora i da će najkasnije do novembra ove godine to biti ispravljeno. Zahtev sindikata je, uz to i da se osnovice u čitavom javnom sektoru izjednače o čemu pregovaraju sa Ministarstvom. Te korekcije povećaće plate lekarima, ali će one i dalje ostati znatno ispod zarada u regionu, te su zahtevali i neke hitne intervencije po tom pitanju.

Od zemalja u okruženju, najbolje prolaze zdravstveni radnici u Rumuniji koja je visokim platama uspela da nakon otvaranja granica, u samom početku zaustavi preteći trend odlaska medicinskog kadra. Lekar specijalista u toj zemlji zarađuje 4.000 evra, subspecijalista 7.000 a medicinska sestra ili tehničar oko 1.700 evra. Specijalisti u Severnoj Makedoniji imaju oko 1.500 evra, u BiH, Albaniji i Bugarskoj primaju oko 2.000, u Sloveniji od 2.000 do 3.000 a subspecijalisti idu do 4.000 evra. U Hrvatskoj lekar specijalista može da računa na 2.797 evra a subspecijalista na 2.965 evra. Slično je i u Crnoj Gori gde specijalista ima 2.500 a subspecijalista oko 3.000 evra. Toj zemlji nedostaju lekari pa visokim zaradama pokušava da privuče stručnjake iz okruženja, masovne pozive šalju i srpskim doktorima kojima je to privlačnija opcija nego odlazak za Nemačku ili Francusku. U Srbiji lekar opšte prakse ima oko 900 evra, specijalista 1.100 dok subspecijalista prima oko 1.200 a medicinske sestre i tehničari u proseku 570. Ipak, pacijenti iz većine zemalja regiona, radije se leče u srpskim klinikama jer i pored niskih zarada domaći lekari važe za dobre stručnjake.

Još malo brojeva

Inače, prema zvaničnoj statistici, u oblasti zdravstva i socijalne zaštite na kraju prvog kvartala ove godine radilo je ukupno 177.078 zaposlenih, a od tog broja 163.448 anagažovano je u državnim ustanovama. U javnom sektoru zaposleno je nešto više od 20.000 lekara raznih profila, pretežno sa VII-a stepenom stručne spreme, dok prema podacima sa sajta Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije taj deo zdravstvenog sektora ima stalno zaposlena 3.732 lekara i gotovo dvostruko više medicinskih sestara i tehničara. Ali, to još uvek ne daje pravu sliku jer nema evidencije o tome koliko lekara zaposlenih u državnim ustanovama, najčešće specijalista i subspecijalista, ima dopunski rad u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Podaci Sindikata lekara i farmaceuta kazuju da se na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja nalazi 1.179 doktora opšte medicine, 14 lekara specijalista opšte medicine, 158 lekara specijalista (2022. godine bilo ih je 64), i do pet doktora medicinskih nauka.

Preuzeto sa sajta demostat.rs: https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/srpski-lekari-imaju-najnize-plate-u-regionu/2072