НАЦИОНАЛНИ КОНВЕНТ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
РАДНА ГРУПА ЗА ПОГЛАВЉЕ 19
– Социјална политика и запошљавање –
за
Координатора Радне групе
ФОНДАЦИЈА ЦЕНТАР ЗА ДЕМОКРАТИЈУ
ул. Краљице Наталије бр. 70/II
11 000 Београд

Предмет: Анализа дела Акционог плана за Поглавље 19

_______________________________________________________________________________

Поштовани,

У складу са договором и закључцима са састанка Националног конвента о ЕУ (НКЕУ) о Акционом плану за Поглавље 19 (АП за ПГ 19) обавештавамо Вас да се слажемо са већином изложених примедби и предлозима за побољшање овог документа.

У наставку дописа достављамо неке од примедби које сматрамо да треба уврстити у већ уочене недостатке од стране осталих чланова радне групе.

ОПШТА ПРИМЕДБА

У АП за ПГ 19 нема Индикатора утицаја и показатеља резултата као важних ставки овог документа. Нема ни табеларно изложених препорука из извештаја о скринингу и предузетих мера, што сматрамо битним механизмом за лакше праћење резултата. Посебно посветити пажњу питању –  да ли је потребно (можда и неопходно!) спровести нови скрининг ове области или извршити другу врсту анализе (треба размотрити могућности и стварне капацитете) ради добијања нових информација о стању социјалне политике и запошљавања у Србији, будући да је, како је речено, АП за ПГ 19 израђен на основу Извештаја о скринингу од 2014. године.

РАДНО ПРАВО

У овом делу је нужно, пре доношења новог Закона о раду, који се планира, испитати резултате примене овог тренутно важећег, јер је недовољно јасно шта је предвиђено за мењање, сем дела у вези усклађивања са одређеним директивама где је правац измене претпостављен.

Истичемо да ни постојаћа законска регулатива није примењена, те не видимо простор за увођење нових законских решења док се не дође до реалних механизма за примену постојаћих.

Слажемо се са препорукама и примедбама истакнутих од стране чланова НКЕУ који су презентовали ову област.

Предлог за побољшање акта: Предвиђање већег учешћа социјалних партнера у изради прописа и учешће у анализи стања.

СОЦИЈАЛНИ ДИЈАЛОГ

Подржавамо израду анализе Закона о раду о других прописа који се односе на социјални дијалог, колективно преговарање и репрезентативност синдиката и удружења послодаваца као неопходну за доношење других мера.

У Акционом плану није конкретно назначено који су механизми провере стања, на који начин ће се израдити анализа, сем да ће одговорни за спровођење бити МРЗБСП и социјални партнери. Става смо да је ово важно питање и да је неопходно ваљано одрадити анализу како би заиста могло доћи до унапређења социјалног дијалога, те да је важно одредити и на који начин би се извршила анализа која би била адекватна и заиста применљива.

Сматрамо да је неопходно међу социјалним партнерима препознати струковне синдикате као носиоце делатности који због државних прописа не могу ни на који начин остварити репрезентативност на нивоу државе, што доводи до тога да се у скоро свим областима друштва консултују лица која нису носиоци делатности (немедицински радници, за здравство нпр., што је недопустиво).

Образложење: ако струковни синдикат из области здравства покрене штрајк – лекари, стоматолози стану са радом, читава област здравства стаје! Ова лица се не третирају се као партнер при преговорима јер се тек учлањењем 70% свих лекара у један синдикат може достићи репрезентативност на нивоу државе, јер се репрезентативност у области здравства рачуна у односу +136000 запослених у ЗДРАВСТВУ И СОЦИЈАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ, заједно, те синдикат који заступа једну струку која не предстваља ни 20% свих запослених у овој области у пракси не може бити репрезентативан на нивоу државе, те интересе целе струке представљају синдикати који нису струковни – већ предстваљају пре свега немедицинске раднике као већински део савеза.

Велике примедбе истичемо на део акта у вези тренутне ситуације: трипартитни дијалог заправо не функционише. И ЕК се не сме представљати другачије. Недостатак суштинске јавне расправе о кључним питањима за социјално преговарање, кључним законима који пролазе скупштинску процедуру по ванредним поступцима усвајања, узак круг лица који фигурира као релевантан за писање аката и доношење одлука и свођење преговарања на два синдиката запослених и једно удружење послодаваца не може покрити све сфере дијалога довољно квалитетно, с обзиром на често превелики лични и утицај интересних група.

Предлог: Треба проширити круг лица, институција и организација који ће се бавити не само овим већ и питањима надзора над радом свих предвиђених и новопридружених/основаних тела. Обезбеђивање транспарентности и унапређење трипартитног дијалога као најважнији елемент. Унапређење бипартитног дијалога, такође, треба предвидети као једну од активности у Акционом плану. Укључивање стручњака из сваке области посебно као неопходан услов за квалитет прописа! Укључивање стручних лица у све сфере дијалога – реорганизација кадрова као мера.

Имамо примедбу на досадашњи рад Социјално – економског савета (СЕС), органа важног за спровођење социјалног дијалога, како за успостављање, тако и развој социјалног дијалога и питања од значаја за остваривање економских и социјалних слобода и права човека. Нередовни састанци, неиспуњавање основних надлежности чланова (и једне и друге и треће стране) предвиђене Законом о СЕС као реални проблем. Сматрамо да је лоше постављен систем учесника. Непризнавање другим републички признатим синдикатима  (КСС нпр.) улазак у СЕС је дискриминаторни елемент посматрано из било ког угла. Поред тога, сматрамо да СЕС треба имати своје подтимове за посебне области како би се у одређеним сегметниа консултовали и партнери који не припадају конфедерацијама и савезима, а представљају струку, одређену област.

Можда би требало да Акционим планом предвиђену анализу рада СЕС и спровођења Закона о СЕС, препустити независним телима или организацијама, не самим члановима овог органа.

Државни синдикати као правило нису опција којој се ми приклањамо. Велики протест упућујемо на комунистички систем постојања једног државног синдиката (Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије), као признатог социјалног партнера, што он у суштини није, већ више заступа ставове тренутне власти, што смо више пута истицали као круцијални проблем у заштити интереса запослених.

Тренутна ситуација је да социјални дијалог не функционише!

Оджавање јавних расправа као пуке форме, није опција! Анализе у које није укључена шира и стручна јавност не могу се сматрати релевантним!

И у окружењу постоји проблем са успостављањем дијалога и проблем Сизифовског посла струковних синдиката. Последице могу бити катастрофалне. Велики државни синдикати ће се борити против овог предлога, али сматрамо да је укључивање свих једино решење, једино тако се може постићи прави социјални дијалог у конкретној области. Подизање на овакав, тренутно постављени ниво општости управо има за последицу „одлив мозгова“ у свим сферама друштва (нпр. одлазак лекара и мед. сестара).

Предлог: утврђивање репрезентативности на број могућих чланова струковних синдиката носиоца делатности струке! Укључивање струковних синдиката у анализе и испитивања ситуације на терену.

Такође, истичемо да Закон о штрајку којиме је превиђен поступак ступања у штрајк, као законом дозвољени прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних и економских интереса, чиме се уређује једна од мера истицања незадовољства запослених, није предвиђен као законски оквир у овом акту.

Да нема конструктивног дијалога говоре резултати, али и мишљење Фискалног савета, као саветодавног тела одговорног Скупштини Србије, а који је више пута апеловао да се укине забрана запошљавања здравствених радника у здравству (нема забране запошљавања немедицинског кадра, а постоји вишак запослених из овог сектора), уз образложење да је, иако су јавне финансије стабилизоване у претходном периоду, оманула реформа јавних предузећа и јавне управе, односно увођење платних разреда и рационализација броја запослених.

ОПШТИ ПРЕДЛОЗИ:

Предлог је да се, због очигледно знатно ослабљеног капацитета државних институција у претходним годинама, са тенденцијом још бржег слабљења (много људи одлази, лоши су услови, недовољно високо квалификован кадар), предлажемо да се сарадња са социјалним партнерима, синдикатима, НВО у зависности од конкретне области, продуби управо на тај начин што би се капацитети јачали кроз коришћење знања и искустава наведених лица (организација), као и укључивањем у процесе испитивања и анализирања ситуација и неузимања здраво за готово предлоге мера изнедрених тим приликама, јер једино преношењем стварног „стања са терена“ могу се добити квалитетни резултати. Само формално преузимање тековина и преписивање аката ради отварања поглавља није решење за стварно уређење ове области, нити наше боље сутра.

Предлог је и да се Националном конвенту о ЕУ, који заиста ради изванредан посао и кооптира релевантне субјекте у своје чланство (радна тела), предвиди већа надлежност. Препоруке, примедбе би требале имати већу правну снагу, јер тренутно у Србији НКЕУ представља можда најрелевантније независно тело, које обухвата најширу стручну јавност.

У Београду, дана 24.01.2019. године.

Подносилац
Синдикат лекара и фармацеута Србије
др Раде Панић,
председник СЛФС