Burna debata o zdravstvu – školuje li Srbija lekare za Nemačku, imaju li gde da rade ako ostanu

Burna debata o zdravstvu – školuje li Srbija lekare za Nemačku, imaju li gde da rade ako ostanu

Burna debata o zdravstvu – školuje li Srbija lekare za Nemačku, imaju li gde da rade ako ostanu

Preuzeto sa www.juznevesti.com: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Burna-debata-o-zdravstvu-skoluje-li-Srbija-lekare-za-Nemacku-imaju-li-gde-da-rade-ako-ostanu.sr.html

Ko će da nas leči i da li mladi studiraju u Srbiji da bi radili u Nemačkoj -neka su od pitanja za stručnjake u debati NKD-a i Južnih vesti, ali je debata protekla uz manje odgovora, a više uz burne rasprave direktora niškog Kliničkog centra i predstavnika Sindikata lekara i farmaceuta. Građani su ipak mogli da čuju da između 700 i 900 lekara godišnje traži posao van zemlje i dve teorije stručnjaka – da država nema odgovor na sve veće migracije medicinara, ali i onu da je previše studenata medicine koji neće imati gde da rade.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Južne vesti organizovali su Napokon korisnu debatu o problemima u zdravstvu. Jedna od tema bile su srpske diplome medicinskih fakulteta koje svoju svrhu dobijaju van granica zemlje. Relevantni stručnjaci pozvani su da o tome govore, ali je debata izgledala “kao Srbija u malom” – međusobne uvrede sagovornika, dnevna politika, oštra retorika i sukob na ličnom nivou umesto argumenata kojima su pokušavali da izbegnu pitanja i konkretno odgovore.

U publici je osim zaposlenih u Kliničkom centru bilo i studenata i nezaposlenih lekara koji su želeli da čuju da li će se ikad zaposliti u Srbiji, šta da rade sa svojim diplomama i znanjem i da li je bolje da uče Nemački.

Međutim, tokom debate, direktor Kliničkog centra u Nišu Zoran Radovanović i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić sukobili su se oko toga koliki je problem odlazak medicinskog osoblja, u kakvim uslovima lekari rade, kakvi su uslovi za pacijente, ali najviše su jedan drugom spočitavali političko opredeljenje i to kako ono utiče na odnos prema aktuelnim problemima u zdravstvu.

Ono što je publika mogla da čuje pre nego je voditeljka Gordana Bjeletić rekla da im isključe mikrofon, jer stalno ometaju debatu i upadaju u duel, jesu dva suprotna stava – mnogo zdravstvenih radnika odlazi i za nekoliko godina neće imati ko da nas leči, ali i podatak da je sve više studenata medicine, da nema bojazni da ćemo ostati bez stručnjaka, ali da oni neće imati gde da rade.

Ipak, više o tome stručnjaci su rekli novinarima nakon debate, nego što je moglo da se čuje tokom diskusije koju je još jedan učesnik – doktor Saša Živić, uglavnom pratio držeći se za glavu dok su se dvojica sagovornika svađala.

Nema ko da nas leči ljudi. Ja sam se borio protiv toga da mladi idu u Nemačku, ali nema drugog rešenja. Ili da se nešto dramatično promeni ili da idu u Nemačku. Ja pokušavam na svaki način da im pomognem, ali ne uspevam. Pola posto nezaposlenih se zaposli, KC Srbije trenutno prima 17 lekara od 3.000 nezaposlenih. A šta da rade ostali. Pa da idu, šta da rade, čemu da se nadaju. Vlast naravno da tvrdi da je sve idealno i ima naravno mehanizme kojim to potkrepljuje, ali objektivno stvar je mnogo drugačija – ocenio je nakon debate doktor Saša Živić.

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić, nakon debate, rekao je da Nemačka uvozi zdravstvene radnike zato što ih nema, a da mi imamo 3.500 lekara i 9.000 sestara koji su bez posla.

Takođe kaže da je problem i struktura zaposlenih, jer je kadar star, a sve probleme povezuje sa tim da je cilj da zdravstveni sistem pređe u privatne ruke. Pojašnjava i kakva je situacija u praksi i zašto ljude odlaze.

Ogroman novac odlazi u privatne džepove, koristi se za obezbeđivanje sigurnih glasova i za zapošljavanja koja su krajnji nepotizam. A zašto odlaze zdravstveni radnici – prvenstveno zbog uslova u kojima rade i nebezbednosti. Nemamo čime da radimo, velika su naša lična izdavanja, neki za 20 godina staža nisu dobili jednu uniformu. Kupujemo sami slušalice, pacijenti sami kupuju lekove, znači neko smišljeno radi na tome da i pacijentima i zdravstvenim radnicima bude preko glave. Zdravstveni radnici će u inostranstvo, a kako će se snaći građani to je veliko pitanje – ističe Panić posle debate.

Direktor Radovanović nije se složio sa takvim ocenama uz tvrdnju da se radnicima u Kliničkom centru nude najbolji uslovi za rad i oprema koja je najbolja na svetu, a istakao je i da nema egzodusa radnika i da je u toku konkurs za zapošljavanja.


Između 700 i 900 lekara godišnje bi da ode

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko kaže da nema podataka o tome koliko je zdravstvenih radnika srspku diplomu unovčilo van zemlje. Međutim, postoje podaci da između 700 i 900 lekara godišnje poželi da ode, jer je toliko licenci Komora izdala, a to je dokument bez koga ne mogu da dobiju posao u inostranstvu.

Direktor KC Niš rekao je da od toga u Nišu ima oko 50 njih, ali tvrdi da ne odlaze svi.

Mi imamo i ljude koji rade u okolini, imaju pravo da rade, uzmu godišnji odmor, rade mesec dana u Crnoj Gori pa se vrate. Kod nas dvoje lekara ima zamrznuti radni odnos zbog funkcije i 10 lekara koji su na neplaćeno, samo 10 i 62 sestre koje su na neplaćenom od 1.800 sestara – kaže Radovanović.

Između 50 i 60 lekara manje je bilo u Srbiji prošle nego ranijih godina, kao i par stotina medicinskih sestara, kaže državni sekretar, ali tvrdi da problem migracije nije alarmantan, jer je veliki broj diplomaca i mnogo više studenata završi fakultet nego što je potrebno. Da li oni uopšte nameravaju da rade u zemlji u kojoj se školuju – kaže da je individualno.

Ima ljudi koji su ambiciozni, koji misle da mogu sve i žele, nemaju porodice ovde, njih ne drži puno toga, ako im se dobra ponuda ostvari oni naravno da odu i ja uvek gledam da tim ljudima pomognem, napišem pismo preporuke, jer vi ne možete da zaustavite nekog ko želi da ode i nemate pravo na to, ali vrlo smo radosni kada neko od tih naučnika i medicinara reši da se vrati natrag – kaže Vicko.

Direktor Radovanović je nakon debate rekao da ova ustanova ima dovoljno lekara, da nedostaju medicinske sestre, kao i specijalisti na nekim klinikama, ali da će narednih meseci zapošljavati ljude. Napomenuo je i da Niš ima najveći broj zdravstvenih radnika na broj stanovnika.

I dalje veliki broj dece upisuje medicinu, oko 200 godišnje. Ako ja imam 678 lekara, ako 200 ljudi završi ove godine, ne odu mi toliko u penziju, ja ne mogu sve da zaposlim – dodaje.


Sukob i oko plate lekara

Tokom diskusije više puta su se sukobili direktor Radovanović i sindikalista Panić. Raspravljalo se i o platama lekara. Radovanović je rekao da u Nišu plata lekara sa dežurstvom iznosi oko 150.000 dinara, na šta mu je doktor Živić kroz smeh odgovorio da sledećeg meseca očekuje da mu se toliko isplati na račun.

Upitan kolika je onda realna plata lekara u Srbiji, državni sekretar je odgovorio kolika je njegova.

Ja sam lekar subspecijalista onkologije, hirurgije i delom rekonstruktivne hirurgije i moja plata je sada negde oko 110.000 dinara, ali ja nemam dežurstva s obzirom na to da radim u Ministarstvu zdravlja, ali platu dobijam sa Instituta. Tako da tu je negde oko 100.000, to su neke cifre za lekare specijaliste, u zadnjih 4, 5 godina je to povećanje od 50 % – tvrdi Vicko.

Debata je protekla u smirivanju sagovornika, molbama da ne upadaju jedni drugima u reč, ali i žustrom raspravom sa predstavnicima Sindikata “Nezavisnost” koji su dobacivali iz publike.

Jedno od pitanja na koje do kraja nije odgovoreno su problemi specijalizanata koji sami plaćaju specijalizaciju više hiljada evra, a nakon toga ne mogu da se zaposle.

Повезане вести

logo
СИНДИКАТ ЛЕКАРА И ФАРМАЦЕУТА СРБИЈЕ
Београд, Маглајска бр. 32/8
тел: 066/875 37 03 и 011/266 51 71

Е-пошта: sindikatlfs@gmail.com | сајт: www.sindikatlfs.rs

Архива

Назад на врх странице

error: Sadržaj je zaštićen!