“Od oktobra čekam odobrenje za digitalizaciju, ali Siniša Mali se ne javlja na telefon”, objasnila je ministarka zdravlja u tehničkom mandatu Danica Grujičić zašto nije realizovano jedno od njenih obećanja, koje je, kako je najavljivano na početku mandata Vlade, trebalo da donese “revoluciju u zdravstvu”.

Ovakvo objašnjenje ili opravdanje Grujičić zašto jedna velika investicija, kakva je digitalizacija u zdravstvu nije završen i zašto nije raspisan tender za nju, otvorila je niz pitanja, od toga da li su obećanja ministarke zdravlja bila samo (pred)izborna šarada, do toga kakva je to vlada u kojoj kapitalni i veoma važni projekti zavise od međusobnih odnosa ministara i partijskih trvenja u vlasti.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić, poznati neurohirurg i direktorka Instituta za neurohirurgiju, pored lekarske i profesorske, već dugo gradi i političku karijeru. Bila je u DS od 2004. do 2011, kandidovala se na predsedničkim izborima 2012. ispred Socijaldemokratske stranke i osvojila 0,78 glasova, ali njen pravi politički uzlet dogodio se kada je 2022. dospela na izbornu listu SNS, a potom i postala ministarka zdravlja.

Grujičić je, u skladu sa manirom SNS da se obećavaju grandiozni projekti, ponudila čitavu lepezu za zdravstvo – od projekta digitalizacije, preko Zakona o zabrani pušenja u lokalima, izgradnje novog Instituta za onkologiju i radiologiju i renoviranja niškog porodilišta, pa sve do zabrane prodaje „brze hrane“ u blizini školskih objekata i privremenog ukidanja društvenih mreža u Srbiji.

Međutim, ministarka se u većini slučajeva „nadala“, isticala kako bi „trebalo“, i uglavnom čekala na odobrenja nekih drugih instanci za ispunjenje tih obećanja. I tako, dozvole suštinski nije dočekala, ali kraj mandata, koji je trajao nešto duže od godinu dana, sasvim izvesno jeste.

“Od oktobra čekam odobrenje za digitalizaciju, ali Siniša Mali se ne javlja na telefon. Možda ja tražim previše, mnogo novca, ali to je sve u budžetu Ministarstva zdravlja i nemam razloga da lažem”, rekla je Danica Grujičić u razgovoru za Insajder.

Grujičić je je još u decembru najavila da će softver, koji služi za zakazivanje pregleda na magnetnoj rezonanci, služiti i za zakazivanje drugih specijalističkih pregleda i povezati zdravstvene ustanove.

“Neće više biti čekanja na magnetnu rezonancu zahvaljujući novoj platformi za zakazivanje. Šest meseci smo naporno radili. Pročešljali smo sve liste čekanja . Sve će biti na jednom mestu. Liste čekanja za druge vrste pregleda biće rešene na isti način pomoću tog softvera zato što je nama digitalizacija zdravstva važna“, rekla je Grujičić tada, ali je na tim rečima sve ostalo.

Nejavljanje Siniše Malog na telefon, moglo bi da znači da vlast polako zatvara svoja vrata Danici Grujičić, ili da je odobrenje Ministarstva finansija, koje za svoje projekte treba da dobiju i druga ministarstva, samo izgovor za neispunjena obećanja.

Institucije koncentrisane u jednom čoveku

Međutim, šta god da je od toga posredi, još važnije je pitanje kako jedna vlada, ako zavisi od takvih odnosa, uopšte funkcioniše i kako može da vodi zemlju. Kako za NIN ističe politički analitičar Dejan Bursać, ovakvi odnosi koji postoje u Vladi Srbije nisu nešto što bi se moglo posmatrati kao normalna praksa.

„Nisam zaista čuo da u komparativnoj praksi postoji takav slučaj da se preko medija žali i da se to ne potegne na zvaničnoj sednici Vlade. Vrlo je neobično da tako neformalno funkcionišu stvari i da nema zvaničnog dnevnog reda, budžeta po kojem se odvijaju redovni poslovi Vlade“, kaže Bursać.

On dodaje da institucije u Srbiji očigledno ne funkcionišu po nekom uhodanom zakonskom sistemu, nego po neformalnim odnosima.

„I to je nešto što mi vidimo u svakodnevnoj komunikaciji, u svakodnevnom radu institucija. Ovo je sad možda samo jedan dokaz u tom pravcu. Neformalno je i koncentrisano obično u jednom čoveku i vrlo često zavisi od toga koliko ste bliski tom čoveku, a to ishodi iz pitanja ne samo toga kakve su same institucije, nego i kako je politička moć koncentrisana. Kod nas to zavisi od izbornog sistema, koji u suštini preveliku moć daje političkim strankama, odnosno njihovim liderima, a ne izabranim predstavnicima građana“, ističe naš sagovornik.

Obećanja Danice Grujičić

Digitalizacija nije jedino ambiciozno obećanje koje je ministarka zdravlja davala. Još kao direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju, 2019. je rekla da su uslovi rada “neprihvatljivi i da je neophodno da se napravi nova zgrada koja će moći da primi sve pacijente i gde će moći da budu tako organizovani da niko ne čeka na terapiju”. Ona je to izjavila samo godinu dana pošto je 2018. zagrada Instituta nadograđena Onkologijom 2, sa novim aparatima i za kako je najavljivano, “lečenje pacijenata obolelih od malignih bolesti biće u skladu sa evropskim standardima“. Ideja o novoj zgradi je kasnije razrađivana i kada je Grujičić postala ministarka, ali je, kao i mnogo toga drugog, na tome i ostala. 

Kako je Grujičić rekla krajem februara ove godine, nova zgrada bi trebalo da bude gotova najkasnije 2028, mada se još uvek čeka na dozvolu opštine Savski venac za gradnju, da bi se nakon toga išlo i na „definitivno projektovanje“. I tako još jedan savršeno osmišljen plan visi u vazduhu do dobijanja neophodnih dozvola.

Pored toga, Grujičić je sredinom februara građanima Niša najavila izgradnju nove Ginekološko-akušerske klinike po “principima 21. i 22. veka”, ipak ministarka ovog puta nije htela da daje nikakve prognoze.

“Ne želim da govorim unapred kada će to biti gotovo i u kom periodu, ali možda za par meseci ćemo i to moći da kažemo”, rekla je ona.

Imala je Grujičić i ideje koje nisu direktno u vezi sa funkcionisanjem zdravstvenog sistema, ali jesu sa zaštitom zdravlja stanovništva. Tako je u javnosti zastupala ideju da se zakonom zabrani pušenje u zatvorenim prostorima, što bi se prvenstveno odnosilo na ugostiteljske objekte, kao i na stadionima i autobuskim stanicama, ali ni to ne deluje da će zaživeti do kraja ministarkinog mandata. Takav predlog postojao je još u zakonu koji je donet 2010, ali je u poslednjem trenutku iz njega izbačen.

Grujičić je najpre u februaru 2023. godine najavila predlog izmena Zakona koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine. Potom je u novembru govorila da je nacrt zakona spreman, da treba da prođe kod ostalih ministarstava i u Vladi, a potom i u Skupštini, da bi bio gotov 2024… Međutim, došla je i 2024, a pomena o zabrani pušenja nema.

Imajući u vidu sve veći problem gojaznosti dece školskog uzrasta, ministarka je dala predlog da se zatvore objekti brze hrane u neposrednoj blizini škola, uz komentar da je “brza hrana opasna kao droga”. Posle masovnih ubistava u OŠ “Vladislav Ribnikar” i Orašju i Duboni, predlagala je ukidanje društvenih mreža na određeni period.

 „Mesec dana restarta, neka se vrate nekim normalnim akcijama. ’Tiktok’ je u žiži javnosti, ništa nije bolji ni ’Tviter’. Imate ljude koji su frustrirani, umesto da odu kod psihologa i lepo popričaju. Eto poziv mladima, da se opredele za kliničku psihologiju, dajte da pomognemo zemlji“, rekla je ona tada. Međutim, deca, mladi, a i oni dosta stariji i dalje jedu brzu hranu u okolini škola i “vise” na društvenim mrežama, uprkos željama ministarke.

I kolege Danice Grujičić, zdravstveni radnici, posebno ističu jedno neispunjeno obećanje – to što lekari i tehničari koji su radili u kovid sistemu nisu primljeni za stalno.

Predsednica Sindikata lekara i farmaceuta, doktorka Gorica Đokić, smatra da zdravstveni radnici ne bi trebalo da se bave politikom i da je bolje da se politikom bave profesionalci.

„Obećanje da će svi oni koji su radili u kovid sistemu biti primljeni za stalno, nije ispunjeno i to je ono što nam je ozbiljno palo u očima i čime se intenzivno bavimo. Ne postoji nedelja kada nam ne stiže mejl gde ljudi govore da nisu primljeni na posao. Čak imamo neke informacije da su na mesta zdravstvenih radnika koji su bili u kovidu primljeni nemedicinski kadrovi, što nimalo nije povoljno. Ne znam koliko to ima veze sa Ministarstvom, a koliko sa samim ustanovama. Taj procenat mi ne možemo da odredimo, ali da nisu svi primljeni – nisu. To je već neko narušavanje obećanja“, kaže Đokić i dodaje stav da ministar mora da bude figura koja zna dobro da organizuje i koja ima autoritet da izvrši ono obećano.

„Ja stvarno ne znam koliki stepen autonomije ima jedan ministar, ali zaista mislim da u našoj državi jedan ministar mora da ima autonomiju da organizuje rad i upravlja resursima na način na koji misli da treba. Naravno, uz konsenzus sa ostalim članovima Vlade“, ističe ona.

Preuzeto sa sajta nin.rs: https://www.nin.rs/politika/vesti/47299/da-li-jedan-poziv-menja-sve-sta-je-ostalo-od-obecanja-danice-grujicic