Допис Асс. др Златибору Лончару – Захтев за одржавањем хитног састанка
January 25, 2017
Министарство здравља Републике Србије
Асс. др Златибор Лончар, министар здравља
Немањина 22 – 26, 11000 Београд, Србија
ПРЕДМЕТ: ХИТАН САСТАНАК
Поштовани министре,
Синдикат лекара и фармацеута Србије обраћао Вам се више десетина пута у току прошле године са молбом за састанак. Сматрамо да као струковни синдикат носилаца посла у здравству заслужујемо да нас саслушате, ако не и уважите наше мишљење и сугестије.
Искрено се надамо се да ћемо у овој, Новој години започети ближу и бољу сарадњу, пуну међусобног уважавања и разумевања, и молимо за ХИТАН САСТАНАК са Вама.
Разлог хитности и теме састанка су нагомилани проблеми на примарном нивоу здравствене заштите:
1. Недостатак кадра и опреме, недефинисан максимални број опредељених пацијената по изабраном доктору, регулисање временских норматива и број прегледа у току једног дана;
2. Преоптерећеност изабраних доктора бројем пацијената, бројем прегледа, обимном администрацијом, лошом организацијом посла од стране директора и непосредних руководилаца;
3. Проблем амбулантног рада са пацијентима током целокупног радног времена, што доводи до замора, пада концентрације и не оставља простор изабраним докторима да се баве другим пословима који су неопходни ради пружања адекватне здравствене заштите;
4. Проблем организованих скрининг прегледа који се могу адекватно спровести само ако се издвоје од редовног рада са пацијентима, и буду плаћени по услузи, као што је случај у свим другим земљама;
5. Капитација- која се показала као потпуни промашај и нерегуларан начин плаћања радног учинка. Оваква капитација доводи до апсурдне ситуације да они који најше раде имају најмање оцене и најмању зараду. Неопходно ју је укунути, или увести нове параметре којима би се адекватно мерио и вредновао радни учинак;
6. Интегрисани здравствени информациони систем- упознавање министра са функционисањем ИЗИСА-а на терену тј. у амбулантама, указивање на конкретне проблеме и давање сугестија за превазилажење тих проблема;
7. Проблем изабраних лекара и изабраних педијатара везаних за њихову одговорност у вези са издавањем потврда о здравственом стању физичких лица за поседовање оружја и преглед деце и омладине за бављење спортом;
8. Проблем организације рада у домовима здравља. Изабрани лекари нису у могућности да у редовно радно време поред својих опредељених пацијената прегледају и пацијенте лекара који су одсутни (боловања, годишњи одмори и др). Једини начин је организовање прековременог рада, што директори и руководиоци не раде, већ намећу изабраним докторима дупли посао.
9. Директори домова здравља, постављени од стране локалне самоуправе, и поред забране запошљавања, запошљавају немедицинско особље, док се и поред очигледног недостатка кадра медицински радници не запошљавају годинама уназад.
10. У унутрашњости се по налогу искључиво локалних власти отварају секторске амбуланте и здравствне станице (за по 200 до 300 грађана). Притом, за рад у тим амбулантама нe запошљавају се млади доктори, већ се изабрани лекари упућују на рад у тим амбулантама. Тако да су присиљени да оставе незбринуте своје пацијенте, како би по налогу руководиоца ишли у секторске амбуланте, где у току дана обаве мали број прегледа. Наиме, те амбуланте се неоправдано отварају, и с обзиром да се пацијенти свакако морају упутити у домове здравља ради дијагностике и подизања лекова, њихова сврха није јасна и осим скупљања политичких поена оснивачима, не представља никакав уступак нити услугу пацијентима.
11. Последња, али најважнија тема нашег састанка јесте упознавање министра са незадовољством лекара тренутним платама уопште, као и у поређењу плата доктора (специјалиста) са платама судија.
Зашто баш судијама? Пре свега због одговорности које наше професије носе, таође зато што је и судијама за обављање делатности након факултета потребан правосудни испит. Притом сматрамо, да на трајање специјалистичких студија, тежини и одговорности посла није потребно посебно подсећати министра. А да је опет, изражено у зарадама, поређења ради, имамо следећу ситуацију:
ОСНОВНЕ НЕТО ПЛАТЕ СУДИЈА ПО ВАЖЕЋИМ ПРОПИСИМА:
» судије прекршајних судова: 74. 589,675 динара (29.835,87 x 2,5)
» судије основних судова: 89.507,61 динара (29.835,87 x3)
» судије привредних, виших и Прекршајног апелационог суда: 104.425,545 (29835,87×3,5)
Вас, господине министре, не треба да подсећамо колике су основне плате лекара, лекара специјалиста, и субспецијалиста у овом тренутку!!!
Када упоредимо плате лекара и судија, долазимо до апсурдне и срамне ситуације да је најнижа судијска плата већа од највеће специјалистичке и субспецијалистичке плате!!! Па тако, субспецијалистички послови које обављају субспецијалисти, примаријуси или специјалисти магистри који раде у специјалистичкој делатности према Предлогу Уредбе о изменама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама имали би коефицијент од 4.182105 док када би применили исту основицу, коефицијент судије прекршајног суда био би 4.36. Даље, према Предлогу горе поменуте Уредбе о коефицијентима СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ПОСЛОВИ У СЛУЖБАМА ХИТНЕ ПОМОЋИ, РЕАНИМАЦИЈЕ, ОПЕРАЦИОНИМ СЛАМА, У ОНКОЛОГИЈИ, ПСИХИЈАТРИЈИ, ИНФЕКТИВНИМ ОДЕЉЕЊИМА, РЕНДГЕН СЛУЖБАМА, У ЛАБАРАТОРИЈАМА СА НЕПОСРЕДНИМ КОНТАКТОМ СА АГРЕСИВНИМ МАТЕРИЈАЛИМА би имали коефицијент 4,028058!!!
Толико о једнаком и праведном вредновању образовања, одговорности и сложености послова, Закону о систему плата у јавном сектору и значаја који се придаје здравству у Србији!
Из свега наведеног, верујемо да Вам је потпуно јасан разлог ХИТНОСТИ овог састанка!
Предлоге за решење свих наведених проблема доставићемо Вам на састанку!
Београд, 23. јануар 2017. године.
С поштовањем,
Потпредседник СЛФС за ПЗЗ
Др Славица Софронић
специјалиста медицине рада