Postali smo zemlja sveznalica i mudraca, samo lekari treba da savetuju
May 10, 2020
Prof. dr Dragan Delić, infektolog, redovni
profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i bivši direktor Klinike za
infektivne bolesti KCS ocenio je u Novom danu da je otvoreno jedno šire
pitanje – da “u našoj zemlji svi pričaju o svemu”. “Svako zna sve, svi
smo postali eksperti za sve oblasti. Postali smo zemlja sveznalica i
mudraca”, kaže on. Marko Oljača kaže da televizije “nisu dobile
nacionalne frekvencije za promociju šarlatanstva”, kao i da niko ne bi
smeo da daje savete osim lekara.
Više od 300 profesora, lekara i zdravstvenih radnika priključilo se Javnom apelu, kojim pozivaju nadležne institucije da reaguju i ukazuju na promovisanje naučno neutemeljenih metoda lečenja virusa kovid-19, od strane pojedinaca, na televizijama s nacionalnom frekvencijom.
Inicijator apela Marko Oljača kaže da je to, između ostalog, “jedna
vrsta borbe za dostojanstvo pre svega lekarske profesije, ali i samih
profesora mediciskih fakulteta”.
“Broj potpisa koji smo prikupili govori o potrebi da se sami
lekari izjasne o procesima u društvu koji na jasan način unižavaju sve
ono što oni pokušavaju da rade. Prikupljamo potpise do ponedeljka u 17h,
nakon toga ćemo u formi peticije da konkretizujemo svoje zahteve”, kaže
on.
Prof. dr Dragan Delić kaže da je ovo bio povod da se otvori
jedno šire pitanje, koje ima svoju dubinu i značaj, a to je da “u našoj
zemlji svi pričaju o svemu”.
“Svako zna sve, svi smo postali eksperti za sve oblasti. Postali smo zemlja sveznalica i mudraca, to je bilo čak simpatično u fudbalu i politici, ali kada se radi o zdravlju nije”, kaže on.
Jedan od najstarijih etičkih principa koji postoje u humanoj medicini je ne naškoditi bolesniku, dodaje Delić.
“Kada su u pitanju lekovi, primarno što gledamo je da taj lek ne napravi štetu, tek posle govorimo o efikasnosti lečenja. Lekovi jesu nešto što je donelo blagodet stanovništvu, ali mogu da donesu i probleme. Imao sam priliku da vidim oštećenja, čak i smrtne ishode kod lekova koji su registrovani, a da ne govorim o onima koji nemaju odobrenje”, kaže Delić.
Oljača ističe da primera nadrilekarstva ima mnogo.
“Već decenijama su tu prisutni. Ovo što se dešavalo na
televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pre svega oko Željka Mitrovića
je samo vrh ledenog brega. Što se tiče ozonizacije krvi koja je
praktično predstavljena kao jedan od terapijskih modela za lečenje
koronavirusa, to je samo jedan primer unošenja zablude u društvu koje
nema nikakvu zdravstvenu kulturu i prosvećenost, kada je sam virus
dobrim delom i za samu medicinsku struku nepoznanica”, kaže Oljača.
Dodao je da zvanično postoje četiri terapije, a da se ozonizacija nigde zvanično ne koristi.
“Niti postoje bilo koji naučni dokazi da to ima bilo kakva
pozitivna svojstva, osim što postoji jedna studija u Španiji, od koje se
ne očekuje previše”, kaže Oljača.
Prema njegovim rečima, u digitalnom dobu mediji igraju veoma važnu ulogu u formiranju javnog mnjenja.
“Tu nema nikakvog spora. Drugo je pitanje koliko se inače medijski radnici ponašaju odgovorno, koliko ozbiljno pristupaju različitim temama, posebno je to osetljivo kada se radi o zdravlju stanovništa. Niko sem lekara ne bi smeo da daje savete zdravstvene prirode, jer ta vrsta saveta može da ugrozi zdravlje. Nažalost, mi smo svedoci da pogotovo mediji sa nacionalnom frekvencijom, koja je nacionalno dobro, promovišu sve ono što ne bi trebalo da se promoviše. U tome prednjače dve televizije – Pink i Hepi, oni nisu nacionalne frekvencije dobili da promovisali šarlatanstvo i jedan paranormalni pristup životu. Mi smo tu imali, pored Željka Mitrovića, tu postoji niz bizarnih pojava, u poslednje vreme jedna od bizarnijih pojava je i doktor Nestorović, imali smo Miroljuba Petrovića…”, kaže Oljača.
Kaže da još nema nikakve rekcije, a da “ne traže ništa više od onoga
što je u nadležnosti Ministarstva zdravlja, REM, novinarskih udruženja,
lekarske komore i Batuta, koji se povodom ovog pitanja nije
izjašnjavao”. Delić kaže da godinama već priča da “plivamo u jednom mikrobnom moru i da živimo u svetu mikoorganizama”.
“Niko ne može da živi pod staklenim zvonom. Samo se menja
repertoar infektivnih bolesti. Dajte da se pomirimo u ovom trenutku da
nismo sami na planeti, da postoje mikroorganizmi”, kaže on.
Pandemija, dodaje, nije smela da se desi.
“To je greška civilizacije, našeg neznanja, naše neopreznosti,
neobaveštenosti, kasno reagovanje. U našim životima postoje promišjene
mere, planske mere, ali i iznuđene mere. Čini mi se da su na scenu došle
one iznuđene, planske i promišljene su bile retke. Morali smo se
pripremiti na ovako nešto”, kaže.
Delić ističe da možemo značajno redukovati pojavu i učestalost infektivnih bolesti.
Oljača kaže da “antinaučnost moramo odbaciti kao diskurs”.
“Mislim da je to jedan od preduslova za razvoj društva”, kaže Oljača.
Poštovani članovi, poštovane kolege i šira javnosti, Obavešteni smo da su se na društvenim mrežama pojavile objave u ime Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), a čiji sindikat nije autor, te kao takve predstavljaju lažne objave, koje nisu verodostojne. S toga vas molimo da se informišete o našem radu i delovanju samo i isključivo sa…
Obaveštavamo vas da je u petak 13.12.2024. godine održan štrajk Apoteke Beograd ispred Doma zdravlja Vračar, u kojem se nalazi sedište Apotekarske ustanove Beograd. Zaposleni ove zdravstvene ustanove se suočavaju sa ogromnim problemima u ostvarivanju svojih prava na rad i zaradu jer je stanje svedeno na borbu za goli opstanak. Ličnim prisustvom iz Republičke organizacije…
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije je uputio Zahtev za preispitivanje rada sistema za obračun zarada u javnom sektoru “ISKRA” i ispravku obračuna za mesec december 2024. godine Ministarstvu finansija – Koordinacionom telu za praćenje realizacije implemetacije Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru i Sektoru za digitalizaciju u oblasti finansija.
Na telefonskoj sednici Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije koja je održana dana 18.12.2024. godine jednoglasno je odlučeno da Sindikat lekara i farmaceuta Srbije pruži podršku studentima, kao i da se uputi pismo podrške.