Ako država i dalje ostane autistična, ugrožavajući ovako i medicinske radnike i građane, ne ostaje nam ništa drugo nego da odemo odavde. A pošto ne mogu svi da odu odjednom i u trenutku kada odluče, ostaje kritična masa sindikata da se organizuje štrajk ne bi li se objasnilo da bez nas ne može. Jer, dovoljno je da u jednoj bolnici stane služba anestezije i tog trenutka nijedna operativna grana ne može više da radi

Razgovarala: Jelena Aleksić

Kako će izgledati zdravstveni sistem Srbije u štrajku usred pandemije koronavirusa? Jesu li lekari koji se protive aktuelnom Kriznom štabu i politici upravljanja pandemijom spremni da idu do kraja dok trpe pritiske, ucene i pretnje zbog činjenice da su se usudili da progovore? Jesu li načelnici na VMA smenjeni zato što su digli glas protiv vlasti ili zato što su u pitanju “redovne kadrovske promene”? Ako je ovo drugo i ako se ništa ne događa ljudima koji potpisuju apel Ujedinjeni protiv kovida, zašto se prave spiskovi po bolnicama sa imenima onih koji su potpisnici? Zašto iz bolnice na Zvezdari u poslednja dva meseca odlaze tri anesteziologa i ko je u ovoj pandemiji prevaren – građani ili lekari kojima je sve što je obećano, zapravo, uskraćeno? Konačno, šta je famozna šifra B34 i da li je štrajk lekara najcrnji scenario koji nam se sprema usred pandemije? A ovo su samo neka od pitanja na koja odgovara Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i jedan od potpisnika pomenutog apela. Uostalom, ono što je bio apel preraslo je u Udruženje koje broji oko 3.000 članova, medicinskih radnika, a koji u utorak ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru predaju pismo u kojem ga pozivaju na sastanak. Istovremeno, građane pozivaju da ih u subotu podrže i obuku belo kako bi pokazali da ih podržavaju dok se, kako smatraju, bore za dostojanstvo ove časne profesije.

A koliko su časne bile smene na VMA nedavno, budući da su smenjivani isključivo potpisnici apela Udruženi protiv kovida, pitamo na početku razgovora Rada Panića, predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i čoveka koji je među prvima stavio svoj paraf na javni proglas protiv državne politike u borbi protiv koronavirusa.

Ništa tu nije ni časno ni profesionalno. Uostalom, javna je tajna da su ti ljudi zvani na razgovore na kojima im je predloženo da povuku potpis, a kada to nisu uradili, najavljena je njihova smena.

Objavili ste dokument u kojem se vidi da je u bolnici u Leskovcu napravljen spisak lekara koji su potpisali apel. O čemu se tu radi?

S kojom namerom je pravljen taj spisak, nije pitanje za mene, ali je jasno da je u pitanju pritisak i mobing. Onima koji su na listi sigurno nije prijatno jer su se usprotivili, a sada su se našli i na crnoj listi. Pitanje je i ko je tražio da se pravi taj spisak jer to direktori ne rade sami i bez uputa iz Ministarstva. A sve je to potpuno neregularno i zaista podseća na udbašku državu koja planira da ove ljude na neki način maltretira.

I nažalost, to nisu jedini primeri.

Treba li da vas podsećam na smenu lekara u Novom Pazaru, otvorene pretnje koje trpe kolege u Užicu i, generalno, širom Srbije. Konačno, mi smo i u pismu ministru jasno napisali da je ovde, pored pandemije virusa, posredi epidemija kršenja prava i dostojanstva lekara, sa čime se mora odmah prestati.

Zanimljivo je da se žalite da vas ministar nije uvažio, a ipak tražite sastanak s njim. Šta zaista od tog susreta očekujete?

Ako dođe do sastanka očekujemo da može doći i do dogovora. Onda kada pomisle da će trpeti nekakvu štetu zbog našeg delovanja, sigurno će pristati na sastanak na kojem će pokušavati da odugovlače i obećavaju, ali mi smo dovoljno iskusni, pa ćemo tražiti da sve bude stavljeno na papir. Zašto? Staro je pravilo u Ministarstvu zdravlja da nema zapisnika, da se ništa ne snima niti smete nešto sami snimiti. Pa nedopustivo je da RFZO tajnom proglasi nabavku opreme i respiratora, kao što je nedopustivo da i ne znamo koliko je ljudi stvarno obolelo ili šta je dogovoreno na nekom sastanku u Ministarstvu zdravlja. U pitanju je zdravlje nacije.

Kažete – kada osete da će im vaše delovanje štetiti. Na šta mislite?

Pa onda kada građani shvate da su nas obmanjivali, da smo lagani, da je manipulisano i ugroženo naše zdravlje, onda kada se svest o tome poveća, to je alarm za uzbunu za vlast. Jer, oni sve mere preko broja budućih glasača. A pri tom, ukoliko se dogodi štrajk, moraće da pristanu na mnogo više od ovoga što sada tražimo.

Pretite štrajkom?

Ako ne bude odgovora, ako ne budemo uspeli da ostvarimo socijalni dijalog, štrajk je poslednji zakonski normativ koji možemo da sprovedemo da prisilimo vlast da razgovara s nama. Ako država i dalje ostane autistična, ugrožavajući ovako i medicinske radnike i građane, ne ostaje nam ništa drugo nego da odemo odavde. A pošto ne mogu svi da odu odjednom i u trenutku kada odluče, ostaje kritična masa sindikata da se organizuje štrajk ne bi li se objasnilo da bez nas ne može.

Kažete “nas”, misleći na 3.000 potpisnika, na šta bi vam ministar, pa i predsednik mogli reći da ste tek manjina jer je u državnom zdravstvu zaposleno 30.000 ljudi.

Treba li da vas podsećam i da je 6.500 ljudi u Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije, a to je već skoro 10.000. Konačno, kad samo deset odsto lekara prestane s radom, ceo sistem staje. Kada u jednoj bolnici stane služba anestezije, tog trenutka nijedna operativna grana ne može da radi.

Kad smo kod anesteziologa, što ste i sami, indikativno je da ovi lekari, jedini osposobljeni da upravljaju respiratorima, masovno napuštaju bolnicu Zvezdara. Smena direktora ove ustanove je, između ostalog, jedan od zahteva upućen ministru.

Samo u poslednja dva meseca otišla su tri anesteziologa iz ove bolnice, ali to nije jedini razlog što tražimo njegovu smenu. Sramotno je šta se radi s mladim kolegama koji su pozvani tokom pandemije i kojima je obećan posao. Sada su na ivici da ostanu bez posla, i to podmetanjima kojima se služi direktor.

Konkretno?

Odeljenje ginekologije koje ima 12 ginekologa treba da ih ima 18. Oni imaju grupu od osam kolega koji su na volonterskoj specijalizaciji što znači da je sami plaćaju. Sada im je rečeno da za njih nema mesta na ginekologiji, pa im se nudi gerijatrija ili anestezija. Dakle, tri plaćene godine treba da bace ili će dobiti otkaz jer gura im se da potpišu da ne prihvataju gerijatriju, što je onda dovoljan osnov za otkaz. Ti su ljudi povučeni kada je bilo najteže, borili su se lavovski, ali nažalost za njih nema mesta jer treba čuvati partijske uhlebljene kadrove, uglavnom nemedicinsko osoblje. I to zaista mora da prestane i o tome mora da se progovori jer pandemija nije okončana i ništa neće biti izbrisano gumicom.

Konačno, manipulacija podacima i činjenica da ni mi, a po priznanju članova Kriznog štaba ni oni ne znaju prave podatke. To je nešto na šta Udruženi protiv kovida od početka upućuju.

Pa sad čujemo da je moguće uvođenje vanrednog stanja od 1. oktobra. Na osnovu ovih podataka, kada virus po statistici miruje. Kako je to moguće?

Možda su vaše informacije pogrešne?

Možda, ali ja ću vas podsetiti da je nedavno doktor Kon pominjao moguće uvođenje vanrednog stanja ponovo, a ja vas pitam, na osnovu kojih podataka i zašto?

Kako rešiti ovaj problem?

Nezavisna komisija sastavljena od lekara, informatičara i statističara treba da uradi kontrolu svih podataka i konačno ustanovi istinu. Ne znamo ni koji se pacijenti upisuju u bazu, ni da li su novozaraženi testirani serološki ili PCR, ni da li su to bili kontrolni testovi. U bolnicama, recimo, radimo serološke testove pod prestpostavkom da osoba nije inficirana i da može da legne u bolnicu. Ali ne znamo vode li se ti ljudi kao testirani jer oni su u 99 odsto slučajeva negativni. Nadalje, ulaze li u dnevni broj novozaraženih i ponovljeni testovi? Plus, kad se po sedam dana čekaju rezultati, to znači da je to statistika od pre deset dana, a ne od juče, i sve to otvara pitanje na osnovu čega onda Krizni štab reaguje ako nema valjane podatke. Kako će doneti dobre mere?

I to nije sve.

Nažalost, ne. Otpusne liste se često potpisuju sa “kovid tim”, bez imena i prezimena ijednog lekara. Postoje priče da građani u Novom Pazaru nisu ni dobili otpusne liste za svoje preminule. Ovih dana se desilo da lekar koji je utvrdio smrt napiše otpusnu listu, a onda je sutradan načelnik izmeni pišući da uzrok smrti nije kovid nego pneumonija, a kovid je sporedna dijagnoza. Onda taj pacijent ne ulazi u statistiku umrlih od kovida.

Bolnica, ime i prezime načelnika?

Ne mogu vam to reći, kao što ovakve slučajeve nijedan pojedinačno neću prikazivati. Niko ko to radi, nijedan načelnik, ne radi to na svoju ruku, sve mu je delegirano iz Ministarstva, koje je prava adresa za ove probleme.

Mogućnosti manipulacije podacima zaista su brojne. Zanimljiva je stvar sa šiframa, tim pre što je retko kome jasna i što se malo ljudi, pa čak i lekara, upušta u detaljnije analize. Šta je posredi?

Pre prve pandemije postojala je šifra B34.2, koja označava infekciju koronavirusima kojih ima sedam i dosad je oko 15 odsto upala pluća bilo izazvano ovim virusima, ali to nije kovid. Svetska zdravstvena organizacija nakon pandemije hitno uvodi još tri nove šifre koje jasno razlikuju kovid-19 potvrđen testom, bolest koja nije potvrđena testom već kliničkom slikom i treća šifra je posledice kovida-19.

A kako se to radi u Srbiji?

Pošto su se u ministarstvu dosetili da ako je obeležen šifrom B 34.2 ne mora da znači da je kovid-pozitivan, onda se po bolnicama insistira na ovoj šifri, opšta infekcija. Suština je da je sve što nam se dešava posledica skrivanja podataka od nekih lekara iz Kriznog štaba, a onda i odluka koje donose na osnovu nevalidnih podataka. Samim tim, obmanuti su svi zdravstveni radnici, ali i svi građani, i to je teško krivično delo ugrožavanja života i zdravlja građana Srbije.

Najavljujete proteste za 26. septembar. Šta očekujete?

Ne najavljujemo proteste već pravimo konferenciju za medije na otvorenom jer su skupovi više od 30 ljudi zabranjeni da bismo pravili protest. Međutim, pozivamo građane da u subotu obuku belo i tako iskažu podršku zdravstvenim radnicima. Hoćemo li posle konferencije prošetati, i to na distanci i uz poštovanje svih mera, videćemo na licu mesta. S kojim ciljem, pitate. Da Ministarstvo vidi da su lekari sa dignitetom, oni koji su potpisali apel imaju podršku i da su oni heroji naroda, a lekari Kriznog štaba heroji političara.

Vraćamo se na početak i priču o “njima i nama”, a sve vreme govorimo o lekarima ove zemlje. Hoće li nas na kraju država posvađati sa doktorima?

To je pogrešna postavka. Grešite kad mislite da su svi koji nisu potpisali apel njihovi, odnosno da podržavaju ovo što se radi u Srbiji. Ljudi su samo ucenjeni i uplašeni, i ne izlaze javno, ali verujte mi, u stavovima oni su očajna manjina. Ona koja se prodala politici i koja je izdala zdravstvo i doktrine medicinske nauke za neku svoju korist.

Preuzeto sa sajta novimagazin.rs: http://novimagazin.rs/vesti/intervju-rade-panic-sindikat-lekara-i-farmaceuta-dosta-je-ucena-i-pretnji