Sedmi dan je već, još uvek nisam dobio rezultate, kaže Nemanja
Kostić, jedan od 439.445 ljudi, koliko je po zvaničnoj statistici do 6.
jula testirano na prisustvo korona virusa u Srbiji.
“Kada sam išla da se testiram, čekala sam šest sati”, navodi Danica Simonović.
“Ćerka je na rezultate čekala nedelju dana”, kaže Katarina Bićanin.
Iako je broj testiranih podatak kojim se zvaničnici hvale, građani sa kojima su novinari Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovarali objasnili su koliko je procedura komplikovana, a ponekada i nemoguća.
Čekanje na rezultate
Nemanja Kostić iz Beograda kaže da je imao kontakt sa koleginicom koja je zaražena virusom korona i odlučio da se testira.
“Kolege i ja smo pozvali kontakt Ministarstva zdravlja. Dobili smo ih
iz prve i zakazali. Dobio sam informaciju da se ne zakazuje, nego
dođete i čekate. Čekao sam nekih sat i po vremena u redu u Domu zdravlja
Vračar”, kaže on.
Kostić objašnjava da su mu lekari uzeli bris iz grla i nosa
(takozvani PCR test) i rekli da pozove da proveri da li su stigli
rezultati.
“To je bio petak, rekli su mi da zovem u ponedeljak, zvao sam u
ponedeljak, nisu imali rezultate, zvao sam u utorak, sredu, četvrtak i
evo petak, sedmi dan već još uvek nisam dobio rezultate”, kaže.
Kostić je nakon sedam dana dobio negativan rezultat testa, ali smatra da ovoliko čekanje na rezultate gubi smisao testiranja.
“Nemam nikakve simptome, ostalima na poslu su stigli rezultati i svi oni su negativni, ali nekako ne znam da li su ti rezultati verodostojni jer sam mogao da se zarazim u ovih sedam dana još negde”, ističe on.
Ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) zatekla je oko 20 ljudi ispred
COVID-19 ambulante u Šumicama 29. juna oko 13 časova. Neki od njih su za
RSE rekli su da tu čekaju već tri sata na pregled.
“Ja sam tu od deset sati. Od jutros stalno su redovi”, kaže Verica.
I Jugoslav Živković kaže da čeka već tri sata.
“Ja sam došao ovde i predao knjižicu. Dali mi broj, 63 sam po redu. Sad je 51. ušao tek”, navodi on.
Neki od prisutnih pacijenata potvrđuju da se dugo čeka na rezultate testiranja.
“Rekli su mi da će (rezultati, prim. aut.) biti gotovi u četvrtak
prošle nedelje, onda u četvrtak nisu bili gotovi, došla sam ovde po
rezultate, nije ih bilo, u petak sam došla, nije ih bilo, u subotu sam
zvala, nije ih bilo, i evo danas sam došla da vidim da li sam danas te
sreće da ih bude”, kaže Danica Simonović.
Zbog čega se čeka na testiranje i rezultate?
Redovi ispred COVID-19 ambulanti u Beogradu za predstavnika sindikata
lekara predstavljaju dokaz neadekvatnog odgovora zdravstvenog sistema
na rast broja zaraženih, a nadležni ne odgovaraju na upite o ovoj temi.
Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, navodi
da redovi ispred COVID-19 ambulanti ukazuju na nedovoljnu
pripremljenost.
“Ministar i ministarstvo nisu uradili svoj posao u smislu sagledavanja kapaciteta i adekvatne organizacije koja bi onda mogla da da adekvatno zbrinjavanje pacijenata”, kaže on.
Sa druge strane, Panić tvrdi da COVID-19 ambulante pate i od nedostatka adekvatne opreme.
“Danas (1. jula) imam informacije iz Kruševca da nijedan od dva
skenera (pluća, prim. aut) ne radi i da (lekari, prim. aut.) ne mogu da
urade dijagnostiku”, kaže Panić.
Za Panića, jedan od sistemskih problema u zdravstvu je i nedostatak
adekvatnog medicinskog kadra. On smatra da bi se taj problem rešio da je
uveden Jedinstveni integrisani informacioni sistem u zdravstvu koji je
planiran još 2009. godine, a koji bi ukazao na to gde su koji kadrovi
potrebni.
“Kada imate takav informacioni sistem, sve što neko uradi u Kraljevu,
Valjevu, Leskovcu se vidi na jednom mestu, u centrali. Imate spisak
zaposlenih, imate šta su radili, da li su uspešno lečili”, kaže Panić.
Dodaje da bi se tako videlo “šta u zdravstvu ne valja”, dok sada “do spiska zaposlenih u jednoj zdravstvenoj ustanovi nemate šansu da dođete”.
Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja RSE koja se
odnose na čekanje pacijenata ispred COVID-19 ambulanti u Beogradu.
Ni predstavnici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od
zarazne bolesti COVID-19 Predrag Kon i Srđa Janković nisu bili dostupni
RSE za razgovor o ovoj temi.
Kon je 28. juna u TV emisiji “Utisak nedelje”, komentarišući epidemiološku situaciju, naveo da “situacija u Beogradu zbog studenata postaje vrlo preteća”.
“Da li ona prelazi u nepovoljnu, očigledno je blizu toga”, rekao je.
Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, koji radi
analize rezultata testiranja na COVID-19, nije odgovorio na pitanja RSE
koliko pacijenti prosečno čekaju na rezultate na COVID-19 i zbog čega se
na rezultate nekada čeka i nedelju dana.
Kakva je procedura za potencijalne COVID-19 slučajeve?
Prema obaveštenju koje je istaknuto na sajtu Ministarstva zdravlja
Srbije covid19.rs, građani koji imaju simptome oboljevanja (povećana
temperatura, kašalj, bol u grlu) treba da se jave u takozvane COVID-19
ambulante matičnog doma zdravlja.
“U tim ambulantama će svakome sa navedenim simptomima biti urađena dijagnostika, odnosno rentgenski pregled pluća, krvna slika, izmerena temperatura, urađen brzi test”, piše u obaveštenju.
Kako je RSE pisao,
PCR test ili testovi polimerne lančane reakcije su najtačniji način da
se odredi da li je neko inficiran čak iako ta osoba ne pokazuje
simptome. Test uključuje bris iz grla i nosa i laboratorijsku analizu
uzorka kako bi se utvrdilo postojanje jedinstvenog genetskog koda virusa
i bolesti COVID-19.
Sa druge strane, brzi test je test iz krvi i, prema ranijoj izjavi
epidemiološkinje i članice Kriznog štaba Darije Kisić Tepavčević zalist Nedeljnik, ovi testovi su manje pouzdani od PCR testova.
“Brzi testovi mogu i 5,6 puta da budu negativni kod osoba sa očiglednom kliničkom slikom, pa se kasnije pokaže pozitivnost”, navela je Kisić Tepavčević krajem marta.
Panić takođe navodi da je reč o nepreciznim testovima.
“Test daje dosta lažnih pozitivnih i negativnih nalaza i imali smo
pacijenata u Kraljevu COVID-19 pozitivnih kojima su dva brza testa bila
negativna”, navodi Panić.
Premainstrukcijama
Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” od 5. juna,
pacijentima se radi PCR testiranje o trošku države ako su
hospitalizovani, imaju simptome akutne respiratorne bolesti, ako se
smeštaju u domove za stare ili drugi kolektivni smeštaj gde je osetljiva
grupa pacijenata, kod osoba kod kojih je prethodno potvrđen COVID-19
ili ako brzi test pokaže prisustvo IgM antitela (pozitivan nalaz).
Prema saopštenju Vlade Srbije od 2. jula, kontakti zaraženih osoba se ne testiraju.
“To znači da osobe koje su bile u kontaktu sa potvrđenim zaraženima
neće biti automatski testirane dok lekari na pregledu ne utvrde da za
testiranjem ima potrebe”, navodi se u saopštenju.
Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navodi se da se građani mogu testirati (PCR testiranje) na lični zahtev, uz nadoknadu od 6.000 dinara (oko 50 evra).
Da li u Srbiji ima dovoljno PCR testova?
PCR testova za detekciju virusa korona u Užicu poslednjih nekoliko dana nije bilo dovoljno, izjavila je 1. jula za RSE
Katarina Ristović iz Zavoda za javno zdravlje u tom gradu. Prema
navodima gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, kako je 1. jula preneo
RSE, testovi nedostaju i u tom gradu.
Uprkos ovim medijskim objavama, nadležni uveravaju da testova ima
dovoljno. Iz Vlade Srbije su 2. jula naveli da je Srbija “ubedljivo
najbolja u regionu po broju testiranih građana” i da je u prethodnih
nedelju dana ukupno testirano 50.797 osoba.
“Testova ima 260.000, ima trenutno dovoljno. Testova ima, ali možda nisu najbolje distribuirani”, rekao je Kon u “Utisku nedelje”.
Panić je skeptičan da je cifra koju je Kon izneo tačna.
“Da ima dovoljno PCR testova, prvo bi bili testirani svi zdravstveni
radnici koji su bili u nezaštićenom kontaktu, a takvih u Srbiji je
mnogo”, navodi on.
Za Panića je takođe sporno to što se ne zna kada su i kako testovi nabavljeni ili donirani Srbiji.
Prema podacima sajta covid19 za 6. jul, u Srbiji je tna 6. juli do podneva bilo zaraženo 2.553 ljudi, a ukupan broj COVID-19 pozitivnih od početka pandemije u Srbiji je 16.131.
Gostovanje potpredsednice Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Jelene Dobrić na temu nestašice lekova za onkološke bolesnike. Opširnije ovde: https://nova.rs/uncategorized/kriticna-nestasica-leka-litaril-za-obolele-od-kancera-pacijenti-u-strahu-za-svoje-zdravlje/
Čekanje na preglede, analize, operacije je višedecenijski problem zdravstva u Srbiji. Doktor Vladan Marković, potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u tom sindikatu smatraju da je glavni uzrok postojanja lista čekanja nedostatak kadra. “To je već decenijski problem, još iz vremena kada je javno zdravlje prebačeno u javni…
Синдикат лекара и фармацеута Србије даје пуну подршку штрајку синдикатима запослених у просвети, и уопште свим запосленима у овој делатности и поручује им да буду истрајни у својим захтевима, који су и више него оправдани! Подсећамо да је за данас најављен штрајк запослених у просвети, у организацији неколико синдиката просвете. Заказано је окупљање у 12…
Поштовани, Обавештавамо Вас да су Синдикату лекара и фарамацеута Србије пријављени случајеви могуће злоупотребе коришћења ресурса са ПЗЗ и кршења закона, због чега запослени у Службама хитне медицинске помоћи имају проблеме, а на крају и сами пацијенти. Наиме, према пријавама, општа болница (секундар) користи кадрове Хитне медицнске помоћи (примар) за послове који су у надлежености…