ЛЕКАРСКА КОМОРА СРБИЈЕ
ул. Краљице Наталије бр. 1-3
11 000 Београд
за
КОМИСИЈУ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА

Предмет: Предлог за измену Кривичног законика РС

Поштовани,

Разматрајући Предлог за измену Кривичног законика Републике Србије (у даљем тескту: КЗ РС), чији је текст Синдикат лекара и фармацеута Србије добио дана 31.01.2020. године, указујемо на наша запажања до којих смо дошли анализирајући дате предлоге. С тим у вези, црвеном обојени су дати коментари на сваки предлог.

Предложене измене Кривичног законика састоје се у следећем:

1. У посебном делу Кривичног законика, глави тринаест – Кривична дела против живота и тела у члану 114.( тешко убиство ) став 1. иза тачке 8. Додаје се нова тачка 8а) која гласи: „ко лиши живота здравственог радника у вези са пословима које обавља;“

Коментар: Непотребна допуна. У тачки 8) члана 114. према којој „ко лиши живота лице које обавља послове од јавног значаја у вези са пословима које то лице обавља“, је већ заштићен здравствени радник.

У члану 112. који носи назив „Значење израза у овом законику“ у ставу 32. наводи се:

“Послом од јавног значаја сматра се обављање професије или дужности која има повећани ризик за безбедност лица које га обавља, а односи се на занимања која су од значаја за јавно информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз, правну и стручну помоћ пред судским и другим државним органима.“

Става смо да допуна може ићи, евентуално, у правцу да се овај став члана 112. детаљније и прецизније опише, иако сматрамо да му ова опширност дозвољава подвођење различитих категорија лица под заштиту.

– У посебном делу Кривичног законика, глави четрнаест – Кривична дела против слобода и права човека и грађанина у члану 138. (угрожавање сигурности) у ставу 3. иза речи: „ …и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања увези са пословима које обавља, додају се речи: „ и здравственом раднику у вези са пословима које обавља.“

Коментар: става смо да из става 3. треба само обрисати део „у области информисања“ чиме поново долазимо до института „посла од јавног значаја“ који би као такав штитио и здравствене раднике. Допунити „… посла од јавног значаја у складу са овим Законом“. И за ово кривично дело већ је предвиђено да се гоњење предузима по службеној дужности.

Појашњење: Највећи број кривичних дела гони се по службеној дужности. То значи да надлежни државни органи (полиција и тужилаштво) по службеној дужности, обично на основу претходне пријаве од стране грађана, предузимају потребне мере и радње како би се учинилац кривичног дела пронашао, ухватио и против њега покренуо кривични поступак (ако има елемената за то). Другу групу кривичних дела чине она која се гоне по приватној тужби или на претходни предлог оштећеног То су махом лакша кривична дела, односно, дела мање друштвене опасности и дела код којих је учинилац у блиском односу са оштећеним. Ова дела су прецизно одређена Кривичним закоником Републике Србије. За сва друга кривична дела, за која није изричито наведено да се гоне по приватној тужби (или да је неопходан предлог оштећеног), гоњење се предузима по службеној дужности. Дакле, уколико се члан 138. (угрожавање сигурности) измени и гласи: „Ко дело из става 1. [1] овог члана учини према председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у складу са овим Законом, а у вези са пословима које обавља, казниће се затвором од шест месеци до пет година“, поново ће применом члана 112. став 32. бити заштићени они који обављају професију или дужности која има повећани ризик за безбедност лица које га обавља, а односи се на занимања која су од значаја за здравље људи и то на тај начин што ће се гоњење предузимати по службеној дужности – надлежан је, дакле, јавни тужилац, јер како смо објаснили: гоњење за кривична дела се предузима по службеној дужности (ј. тужилац), уколико није предвиђено гоњење по приватној тужби или по предлогу оштећеног. Због тога упућујем на члан 153. (Гоњење против слобода и права човека и грађанина) који предвиђа која се кривична дела имају предузимати по приватној тужби (предлогу), те како у том члану нема наведеног кривичног дела из члана 138., гоњење кривичног дела из члана 138. се предузима по службеној дужности.

– У посебном делу Кривичног законика, глави двадесеттри- кривична дела против здравља људи иза члана 259 додаје се члан 259а), који гласи:

(1) Ко нападне здравственог радника или члана његове породице, а у вези са обављањем службе здравственог радника, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац нанесе лаку телесну повреду здравственом раднику или члану његове породице или прети употребом оружја, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац нанесе тешку телесну повреду здравственом раднику или члану његове породице, казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом ствар у имовини здравственог радника или члана његове породице, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(5) Ако је делом из става 4. овог члана проузрокована штета која прелази четиристо педесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(6) Дело из ст. 4. и 5. овог члана постоји ако је учињено према здравственом раднику или члану његове породице, у вези са обављањем службе здравственог радника.

Коментар: Ради се о преформулисаном члану 336в КЗ РС – „Напад на адвоката“, измењеном у погледу лица које се штити : адвокат – здравствени радник. Да ли додати и покушај за чињење? Имали смо случајеве те врсте, који се уопште не штите прописима, а представљају реалну претњу за здравствене раднике. Због тога су здравствени раадници често приморани да одсусвују са рада изазваног тим оправданим страхом, повећан стрес, неспокојство.

Такође, као прилог достављамо предлоге и коментаре СЛФС од новембра прошле године, уколико већ нису достављени.

У Београду, дана 07.02.2020. године.
Срдачно Вас поздрављамо
Синдикат лекара и фармацеута Србије
др Олга Влаов Жарков,
члан Комисије за безбедност здравствених радника

др Раде Панић,
Председник Синдиката лекара и фармацеута Србије

дипл. правница Миља Димитријевић,
Секретар Синдиката лекара и фармацеута Србиј

[1] Члан 138. став 1. „Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.“

---

ЛЕКАРСКА КОМОРА СРБИЈЕ
ул. Краљице Наталије бр. 1-3                                  
11 000 Београд
за
КОМИСИЈУ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА

Поштовани,

Како су на састанку Комисије за безбедност здравствених радника заузети одређени ставови, Синдикат лекара и фармацеута Србије даје свој допринос у  дефинисању примедби и конкретизацији предлога.

Нема сумње да :

– Здравствени радници нису довољно заштићени постојаћим законодавством.

– Процедурални пропусти постоје. Најизраженији су у ситуацијама напада. Недовољно изражена воља здравствених радника за вођење дугих судских процеса. Непостојање механизма нити организације која би стала иза њих, или у њихово име повела спор.

У вези са наведеним става смо да :

– постоји неопходност за пооштравање постојаћих прописа, увођење нових одредби.

Угрожавање сигурности обухваћено чланом 138. ставом 1. КЗ не сматрамо довољном заштитом здравствених радника, нити адекватном, сматрамо да се из става 4. треба обрисати –„информисањем“, како би се под став обхватили сви послови од јаввног значаја, те би место примени нашло и здравство и просвета. Уколико се прихвати тај предлог, обавезно у вези са тим додати тачку прецизирања шта значи „посао од јавног значаја“. На тај начин се врши пооштравање санкције као већа претња, јер потпада под став са тежом квалификацијом а тиме и санкцијом.

Образложење: како је сврха кажњавања (по КЗ) сузбијање дела којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством. У оквиру опште сврхе кривичних санкција, сврха кажњавања спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да убудуће не чини кривична дела, утицање на друге да не чине кривична дела, изражавање друштвене осуде за кривично дело, јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона, остваривање праведности и сразмерности између учињеног дела и тежине кривичне санкције, а сврха прописивања, изрицања и примене прекршајних санкција је да грађани поштују правни систем и да се у будуће не чине прекршаји. У оквиру опште сврхе прекршајних санкција, сврха кажњавања је да се изрази друштвени прекор учиниоцу због извршеног прекршаја и да се утиче на њега и на сва остала лица да убудуће не чине прекршаје, јасно је да кажњавање за све чешће нападе на здравствене раднике мора наћи своје посебно место у КЗ.

– На састанку је предлагано увођење у КЗ новог кривичног дела – „насиље над здравственим радницима“. Треба дати формулацију овог члана у духу КЗ, за шта нам треба више времена за формулисање.

 – Став заузет на састанку Комисије за безбедност здравствених радника је да у нови ПКУ треба унети одредбу о обавезивању послодавца да плати трошкове вођења спорова у вези напада на здравствене раднике.

Унети одредбу „ Послодавац је дужан да сноси трошкове вођења поступка оштећеног здравственог радника у смислу члана __ (члан КЗ који треба формулисати)“.
(Уколико се прихвати предлог за поступање по службеној дужности, непотребно ово)

– Сматрамо да се послодавци морају још јаче обавезати да пруже здраве и БЕЗБЕДНЕ услове рада својим запосленима, и то на начин који се може додатно уредити кажњавањем одговорног лица који није обезбедио ове услове за запослене. Ту подвести управо случај напада. На тај начин би постојала већа вероватноћа да ће послодавци учинити све да спроведу мере заштите, да до напада и не дође (било увођењем обезбеђења, заштитом у пракси када до ових ситуација дође). У делу који се тиче прекршаја, предвидети то.

– У Закону о правима пацијената, поред „заштитне мере“ из члана 36. додати и санкцију јачу.

Наиме Законом о правима пацијената (Служб. гласник 45/2013 и 25/2019), стипулисана је и обавеза за пацијенте у члану 36., а у вези са чланом 35.:

„ Одговорност пацијената према здравственим радницима, односно здравственим сарадницима

Члан 35.

Пацијент је дужан да се, у поступку остваривања здравствене заштите према здравственом раднику, односно здравственом сараднику, односи са поштовањем и уважавањем.

Забрањено је ометање здравствених радника, односно здравствених сарадника, приликом пружања здравствене заштите.

Члан 36.

Ако се пацијент не придржава дужности из чл. 32 – 35. овог закона, надлежни здравствени радник, односно здравствени сарадник, после претходног упозорења, може отказати пружање даље здравствене заштите пацијенту, изузев хитне медицинске помоћи, о чему је дужан да писмено обавести директора здравствене установе, као и да у медицинску документацију пацијента унесе разлоге за одбијање пружања здравствене заштите.

У случају из става 1. овог члана, здравствена установа, приватна пракса, организациона јединица високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност и друга правна лица која обављају одређене послове из здравствене делатности, дужни су да пацијенту обезбеде даље пружање одговарајуће здравствене заштите.“

Пооштрити меру! Нпр. нови члан 36а :„у случају да је остварено биће кривичног дела „Напад на здравствене раднике“ (нови члан КЗ), односно је пацијент поступао супротно одредби члана 35. Закона о правима пацијената, пацијент се упућује у најближу здравствену установу на лечење …., сем хитне медицинске помоћи, која му се ни у ком случају не може ускратити.“

Образложење: нападнути здравствени радник је уплашен, дезорјентисан, под великом вероватноћом да направи грешку, посебно што се у датој амбуланти прекида рад, те је онај који је онеспособио здравственог радника, заправо онеспособио рад читаве службе, на који начин се угрожава живот/здравље другим пацијентима и ствара оправдани страх код свих присутних да до тога може доћи поновним његовим приступом тој служби. Упућивањем у другу установу, санкција се пооштрава.

Додати код прекршаја, члан 44. “Новчаном казном од 300.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај здравствена установа, односно друго правно лице које обавља здравствену делатност ако:

1. пацијенту не омогући остваривање права на слободан избор доктора медицине, односно доктора стоматологије (члан 12)– осим у вези са чланом 36. и предложеним чланом 36а.“

 – Предлог: заказати састанак са представницима ресорних министарстава из области превосуђа, здравља, рада и информисања око формулисања, у што краћем року, одређених одредби прописа односно ради повезивања ових органа са Комисијом за безбедност здравствених радника ради израде конкретних предлога за сарадњу и унапређења ове области.

У Београду, дана 08.11.2019. године.
Синдикат лекара и фармацеута Србијe
др Олга Влаов Жарков,
члан Комисије за безбедност здравствених радника

др Раде Панић,
Председник Синдиката лекара и фармацеута Србиј

дипл. правница Миља Димитријевић,
Секретар Синдиката лекара и фармацеута Србије