Kada je anesteziolog Nenad Maksimović preminuo od posledica korona virusa – imao je 37 godina.

Mesecima je tokom pandemije u beogradskom Kliničko-bolničkom centru „Dragiša Mišović” lečio zaražene, a zatim i sam bio pacijent na istoj klinici.

Bitku sa zarazom izgubilo je i desetine njegovih kolega koji radili u crvenim kovid zonama, ali i onih koji nisu radili direktno sa zaraženim pacijentima.

Od marta 2020. do 7. februara 2021. od posledica korona virusa u Srbiji je preminulo 89 lekara, 13 stomatologa i dva farmaceuta – 104 ukupno, podaci su Sindikata lekara, farmaceuta i stomatologa (SLFS).

Za to vreme u Albaniji su preminula 33, u Hrvatskoj dva lekara, a u Sloveniji prema nezvaničnim podacima – nijedan.

„Preko naše grbače i preko leđa naših preminulih kolega je opstao zdravstveni sistem u Srbiji, ako je uopšte opstao. Ovi ljudi su hiljade spasili pre nego što su otišli”, kaže predsednica Glavnog odbora SLFS Gorica Đokić za BBC na srpskom.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar za BBC najavljuje da će država po okončanju epidemije „uraditi kompletnu analizu” i proveriti svaki neželjeni ishod.

Zašto je smrtnost lekara toliko velika?

Zvaničnici još nemaju odgovor.

„Početnih 20 ili 30 smrti realno je imalo veze sa nedostatkom zaštitne opreme”, tvrdi Đokić.

Posle to nije značajan faktor smrti, dodaje, već su to dugačke smene.

„Prosečna starost lekara specijaliste u Srbiji je 55 godina, za očekivati je da ljudi u tim godinama imaju i neke hronične bolesti koje se smatraju faktorom rizika”, kaže doktorka.

Njihov sindikat je prikupio biografije svih dosad preminulih.

Taj spisak razlikuje se od onog na sajtu Lekarske komore Srbije, gde je nešto manji broj koji se stalno ažurira.

Život je izgubilo i 32 medicinske sestre, odnosno tehničara, prema ranijim podacima predsednice Sindikata medicinskih sestara i tehničara Radice Ilić.

Kad su objavljeni ovi podaci sredinom januara, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić u kolumni za list Danas javno je pitao „zašto su `streljani` lekari u crvenim zonama bolnica”.

„Nije neophodno biti Platon pa logično zaključiti da broj umrlih lekara i medicinskih sestara nekoliko desetina puta veći od onog u okruženju jeste posledica slabosti države u najčistijem smislu te reči”, kaže Živić za BBC.

Zvanični podaci koliko je lekara zaraženo i koliko je umrlo nisu objavljeni, a Institut za javno zdravlje Batut nije odgovorio na pitanja BBC do objavljivanja ovog teksta.

Stradali su i lekari koji nisu radili u kovid jedinicama, a to znači, smatra Đokić, da uslov za ulazak u zdravstvene institucije – brzi antigenski test – nije bio dovoljan.

„Dešavalo se da uđu trudnice kao kovid negativne i da u roku od nekoliko dana razvije kliničku sliku i zaraze druge”, ističe ona.

Njihove kolege u takozvanim zelenim zonama nisu imale opremu, kao oni u kovid centrima, dodaje.

„Jednostavno, u državi nije svaki pacijent tretiran kao da je Kovid pozitivan”, navodi doktorka.

Šta kaže država?

O uzrocima ništa, ali najavljuje šta će ispitivati kad se sve završi.

„Država Srbija će po okončanju epidemije uraditi kompletnu analizu, i budite sigurni da ćemo proveriti svaki neželjeni ishod, pa samim tim i i kod zdravstvenih radnika.

„Za realnu sliku, moramo znati ko je od njih bio u crvenoj zoni, ko se gde i kako zarazio, ko je bio radno aktivan, ko u penziji, i sve su to parametri koje ćemo analizirati”, navodi ministar Lončar u pisanoj izjavi za BBC.

U saopštenju se ističe i da „Srbija ima ubedljivo najnižu stopu mortaliteta od svih država u regionu i šire, najnižu stopu oboljevanja od korona virusa, najviše testiranih građana”, kao i da je „obezbeđeno najviše zaštitne opreme za zdravstvene radnike”.

Stopa smrtnosti u Srbiji u opštoj populaciji je oko jedan odsto, prva sledeća zemlju regionu je Crna Gora sa 1,3 dok ostale imaju procente mortaliteta veće od dva, podaci su Džons Hopkins univerziteta.

Srbija prednjači u broju testiranih u odnosu na region, potvrđuju podaci sajta Vorldmeter, ali ocena ministra o „najviše obezbeđene zaštitne opreme” nije preciznije potkrepljena, jer države obično ne objavljuju takve informacije.

Država Srbija će, kaže ministar, zdravstvenim radnicima, kao herojima vremena u kojem živimo, večno biti zahvalna na svemu što su tokom epidemije učinili – na lečenju i spašenim životima naših građana.

„Njihovo delo je herojsko, i nikada im se na tome nećemo moći odužiti”, ističe Lončar.

Kakva je situacija u Hrvatskoj?

U Hrvatskoj se do početka februara od Kovida-19 oporavilo približno 2.700 lekara, a umrla su dva, podaci su Hrvatskog udruženja bolničkih lekara (HUBOL).

„To su naši interni podaci, službene podatke nemamo”, navodi Boris Ujević, potpredsednik HUBOL-a u pisanom odovoru za BBC.

Dodaje da im nije jasno zbog čega je tako velika razlika u smrtnosti lekara u odnosu na Srbiju, ali i da ne raspolažu svim podacima.

Dok su u Beogradu većina bolnica bile u kovid režimu, u Zagrebu su, dodaje, „sve pacijente i lekare (velikom većinom mlađe) angažovali u svega dve bolnice KB Dubrava i Kliniku za infektivne bolesti Dr Fran Mihaljević”.

„U te dve bolnice preduzet je maksimalni nadzor nad primenom zaštitne opreme, ostale bolnice su bile `bez korone`.

„Da li je to razlog velike razlike – ne znamo, ali to je jedino što smo uočili kao razliku u pristupu”, ističe Ujević.

Sve njihovo zdravstveno osoblje ima dostupnu maksimalnu zaštitnu opremu, dodaje.

U Albaniji preminuli lekari u zelenim zonama

Prema podacima Lekarske komore Albanije u ovoj državi dosad je od posledica korona virusa preminulo 33 lekara i to onih koji su radili u nekovid bolnicama, navodi za BBC Enver Roši, profesor Medicinskog fakulteta u Tirani i član skupštinskog odbora za zdravstvo.

„Objašnjenje za to je da su medicinsko osoblje i lekari najizloženiji i visoko rizična grupa za oboljevanje od Kovida-19.

„Oprema je obezbeđena za doktore u prvim linijama odbrane, što znači za one u kovid bolnicama kojih u Albaniji ima četiri i tamo nijedan lekar nije preminuo”, ističe Roši u pisanoj izjavi za BBC.

A u Sloveniji?

Pulmolog Srđan Lukić, koji se posle 12 godina rada u Srbiji zaposlio u Sloveniji, za BBC kaže da „nema informacija” da je u toj zemlji preminuo neko od lekara.

„To ovde nije tema, niti se govori o tome.

„Ima zaista mnogo umrlih, kad se uporedi sa brojevima drugih zemalja, ali više od polovine su stariji od 85 godina”, navodi Lukić.

To se vidi i u zvaničnoj statistici na sajtu Sledilnik, kao i podatak da je smrtnost među radno sposobnim stanovništvom u opštoj populaciji relativno mala.

Nije Srbija jedina zemlja u kojoj umiru zdravstveni radnici, kaže Lukić

„Nije fer porediti (broj preminulih lekara) samo sa Slovenijom, ima država u kojima takođe mnogo umiru zdravstveni radnici, recimo u Italiji na početku, zatim u Americi”, kaže on.

BBC nije dobio zvanične podatke od Instituta za javno zdravlje Slovenije ni Ministarstva zdravlja o tome koliko je lekara zaraženo, a koliko umrlo u Sloveniji tokom pandemije.

Lekari u Sloveniji nisu izbegli virus – više od sedam hiljada njih zaraženo je na radnom mestu, kaže Lukić, ali su uglavnom prolazili sa blažim kliničkim slikama.

„Dakle, nije razlika u tome da su u Sloveniji imali bolju zaštitu, ali su od momenta zaražavanja očigledno postojali neki različiti faktori koji su uticali na to da u Srbiji i veliki broj lekara umre”, ističe Lukić.

Koji su to faktori – pitanje je za epidemiologe, dodaje.

Lekarska komora Srbije traži da se ispita smrtnost lekara

Lekarska komora Srbije je pokrenula inicijativu pred Institutom za javno zdravlje Srbije i medicinskim fakultetima da se uradi istraživanje u vezi sa uzrocima zaražavanja lekara u Srbiji.

„Verujemo da će analiza pomoći da utvrdimo objektivno stanje, na osnovu koga bismo mogli da pružimo adekvatne odgovore i predloge o tome kako preduprediti dalje ljudske žrtve među zdravstvenim radnicima.

„Lekarska komora će insistirati na ovoj analizi i dati doprinos”, navode u pisanom odgovoru za BBC.

Posle smrti anesteziologa Nenada Maksimovića, udruženje građana Ujedinjeni protiv kovida pokrenulo je inicijativu pred Lekarskom komorom o formiranju solidarnog fonda od sredstava LKS za školovanje dece lekara preminulih od Kovida-19.

„To je ionako novac svih lekara. Upotrebimo ga konačno za nešto dobro. Ideja je da ta deca dobijaju mesečna primanja do kraja svog školovanja”, piše u inicijativi.

Kako je došlo do velike razlike među zemljama regiona?

Analizirajući brojke u Srbiji došli su, kaže predsednica SLFS Đokić, do još nekih „šokantnih podataka”.

„Kad smo poredili u odnosu na Sloveniju, utvrdili smo da su svi lekari tamo išli u kovid jedinice i svi su se menjali posle mesec, a neki i posle nedelju dana i imali su period izolacije.

„Kod nas se dešavalo da ako lekara jednom prebaci direktor tamo kolege ostanu mesecima”, navodi doktorka Đokić.

Kao prvi problem profesor Živić navodi manjak lekara, o čemu je, kaže, pisao u Danasu još 2019.

„Ministar Lončar (…) uporno je tvrdio da nas ima dovoljno, čak je govorio o povratku kadra iz Nemačke.

„Kada je počela epidemija primao je na hiljade mladih lekara i slao ih `mečki na rupu`- direktno u crvene zone”, dodaje Živić u pisanom odgovoru za BBC.

Na taj način, smatra, mladi lekari su neretko „plaćali glavom iskonsku i razumljivu želju da posle školovanja rade”.

„A oni iskusniji nemaju pauzu niti odmor – hronično umorni ulaze u kovid crvene zone i takvi prave greške – zaražavaju se i umiru”, ističe profesor.

Živić smatra da ni situacija sa zaštitnom opremom nije bolja.

Ranije je izjavio i da „skafanderi” koje lekari nose nemaju nikakav atest za korišćenje u visoko rizičnim zonama.

„Jednokratno se u Srbiji lako proglasi za višekratno – peru se jednokratni skafanderi, nose iste maske po ceo dan”, dodaje Živić.

Na istu stvar skreće pažnju i doktorka Đokić.

Za razliku od Beograda, gde je, kaže, bilo striktno podeljeno ko radi u kovid jedinicima, ko u zelenoj zoni, u manjim gradovima, gde su opšte bolnice ostajale van kovid režima, to se nije dešavalo.

A takva situacija zadesila je većinu mesta van tri velika klinička centra – Beograda, Niša i Novog Sada.

„Čim se malo odmakne od Beograda dolazimo do primera da je kolega iz crvene išao u zelenu zonu, pa ga zovu u crvenu, jer se nešto desilo i tako ukrug”, kaže Đokić.

Podela u tim mestima je bila teža jer je nedostajalo lekara i pre epidemije – 20 do 30 odsto lekara, posebno specijalista, dodaje.

„Kad sam bila u kovid jedinici mi smo išli dve nedelje u izolaciju, ali ko je u kontinuitetu tamo – nema izolacije”, navodi doktorka.

Kao specijalistkinja neurologije Đokić radi u Klinici „Laza Lazarević” koja je u kovid režimu.

Tokom leta je radila u Institutu za reumatologiju, takođe u kovid režimu i kaže da je tamo bila dobra organizacija.

Kako je bilo u Kovid centrima?

Najkraće, teško.

„Da li možete da zamislite kako je kad je napolju 40 stepeni, ne smeju da se uključe klime, vi u skafanderu i smena traje osam sati?

„Morate da prestanete da pijete vodu tri do četiri sata pre smene, jer kad se obučete nema skidanja, vazduha nema – dve maske i vizir”, opisuje Đokić.

Kao „jako, jako loše u odnosu sistema prema zdravstvenim lekarima” navodi i to što nisu imali pravo da se izoluju čak ni u slučajevima da im je pozitivan neko od najbližih.

„Ako nam je pozitivan, recimo, šef odeljenja, a zna se da ste svi bili s njim u kontaktu – mi ne odemo u izolaciju dok ne dobijemo veoma upadljive simptome”.

Ko su lekari koji su preminuli?

Na spisku kojim raspolaže Sindikat tri četvrtine preminulih lekara su muškarci, najviše ih je iz regiona Zapadne Srbije i Šumadije.

„U državnoj službi je radilo 62,5 odsto, u privatnoj 24 odsto, 10,58 procenata bili su u penziji i nisu radili privatno, a 2,8 ih je bilo zaposleno van medicine – doktorka koja je radila na televiziji i državni sekretar u Ministarstvu ekologije.

„Kad saberete to je 86,54 aktivno zaposlenih, realno velika većina”, ističe Đokić.

Napomenula je i da lekari koji odu u penziju neretko nastave sa radom u privatnim klinikama.

Kada je reč o specijalizacijama najviše su, kaže, stradali specijalisti interne medicine, zatim opšte medicine, na trećem mestu su neuropsihijatri, a četvrti su hirurzi.

„Najmanje preminulih ima infektologa – jedna doktorka sa početka epidemije.

„Infektolozi su ili sve vreme bili dobro zaštićeni ili su navikli da budu zaštićeni”, ističe Đokić.

Među stomatolozima najviše je preminulo oralnih hirurga.

„Ova epidemija je osakatila doktore stomatologije, to nismo očekivali”, kaže ona.

Šta dalje?

Najpre će 15. februara, na Dan državnosti Srbije, ispred zgrade Vlade Srbije u 12.05 biti održana komemoracija za sve preminule zdravstvene radnike.

Tada će pročitati imena umrlih kolega, a biće i obrazloženi zahtevi upućeni Vladi u vezi sa epidemijom, najavili su iz SLFS.

Za to vreme broj zaraženih korona virusom u Srbiji i dalje raste.

U četvrtak, 11. februara registrovano je 2.000 novih dnevnih slučajeva zaraze, a od početka epidemije preminulo je više od 4.000 ljudi.

Prvom dozom vakcinisano je više od pola miliona građana, a u toku je i revakcinacija.

„Sad bi najbolje bilo da se što više zdravstvenih radnika što pre vakciniše kako bi bili zaštićeni i na radnom mestu i van njega”, zaključuje pulmolog Lukić.

Preuzeto sa sajta bbc.com: https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-56017044