“Nismo mi Evropska unija, pa da možemo da plaćamo zdravstvene radnike kao Rumuni”, kaže za Nova.rs dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, koji je najavio nove pravilnike po kojima će se vrednovati angažovanje hirurga i lekara specijalista u Srbiji i koji će u odnosu na nove normative biti plaćeni. “Rumunski model”, međutim, koji podrazumeva drastično povećanje zarada svim zdravstvenim radnicima i koji se pokazao veoma uspešnim u cilju zadržavanja medicinara u zemlji, kod nas nažalost, nije izvodljiv.

Predstavnici zdravstvenih vlasti do iznemoglosti ponavljaju da im je prioritet da zadrže, pre svega mlade lekare u Srbiji, kako u skorijoj budućnosti naše klinike ne bi opustele bez “belih mantila”. Naime, jedan od mogućih načina za to je i primena “rumunskog modela”, odnosno troduplo povećanje plata za medicinske radnike, prelivanjem novca iz svih drugih budžeta u – zdravstveni.

Reforme zdravstvenog sistema Srbije, prema najavama ministarke zdravlja prof. dr Danice Grujičić, između ostalog podrazumevaju zapošljavanje mladih lekara u ustanove u provinciji, kao i plaćanje hirurga i lekara specijalista po angažovanju, broju i složenosti pregleda, odnosno operacija.

“Nemamo mi uslova da svima povećamo plate. Rumuni su u Evropskoj uniji i njima je lakše. Za sada pokušavamo da zadržimo ljude novim načinom plaćanja, u okviru kojeg će svako ko zasluži više, prema bodovima i normativu dobiti veću platu. Organizacija je najslabija tačka našeg zdravstva i to pokušavamo da promenimo onoliko koliko možemo, jer su ljudi vrlo nezadovoljni”, kaže Đerlek.

Rumunija je podsetimo jedna od najsiromašnijih država u Evropskoj uniji, a uspela je jedva da zadrži svoje zdravstvene radnike, tek kada je Parlament pre četiri godine doneo odluku o povećanju plata koje sada iznose oko od 4.000 evra za specijaliste i do 7.000 evra za profesore doktore u kliničkim centrima, a oko 1.700 evra za medicinske sestre i tehničare.

Rumunski parlament je još 2017. usvojio zakon o povećanju plata u javnom sektoru, koji je stupio na snagu u januaru 2018. godine, uprkos kritikama Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda. Prema tom zakonu, mesečna plata najbolje rangiranih lekara koje zapošljava nacionalna zdravstvena služba porasla je na 2.700 evra sa nekadašnjih 1.000 evra (koliko iznosi trenutno u Srbiji), a od tada je skočila na 4.000 evra, dok medicinske sestre zarađuju sada više od 1.500 umesto nekadašnjih 530 evra.

U julu 2022. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će plate u javnom sektoru od 1. januara 2023. biti povećane između 12,5 i 14 odsto, što je u poređenju sa Rumunijom – mizerija.

“Mi smo ostarela zemlja. Stanovništvo nam je staro, a što smo stariji sve je veća potreba za zdravstvenom negom i za medicinskim ustanovama. Mi smo takođe zemlja sa mnogo pacijenata, a malo lekara, koje treba platiti onoliko koliko je neophodno samo da ih zadržimo. U svetu je poslednjih godina povećana mobilnost ljudi i radne snage, granice su mala prepreka za preseljenje, pa nam najbolji odlaze. Sa ovakvom mobilnšću i obaveštenošću preko interneta i drugih medija, nije moguće očekivati da vrhunski lekar radi u Srbiji za 800 ili 1.000 evra, a u svetu za 3 do 5.000, pa i više. Način da se to izvede je prelivanje iz svih budžeta u zdravstveni budžet koji je sada prioritet”, objašnjava za Nova.rs ekonomista Ljubomir Madžar, univerzitetski profesor u penziji.

On naglašava da Srbi kao narod ne trpe velike razlike u platama, pa ako se lekarima drastično povećaju primanja, u odnosu na ostale službenike u javnom sektoru, može doći do problema.

“Građani moraju da se naviknu na to da oni koji se više traže i kod kojih je oskudica izražena, moraju biti i više plaćeni. To moramo da istrpimo, jer je neophodno zdravstvene radnike zadržati na sve načine. U Srbiji imamo međutim i jak privatni sektor, gde su lekari bolje plaćeni, a to je već veliki pritisak na državni sektor da se plate zdravstvenih radnika povećaju”, kaže Madžar.

Srpski zdravstveni radnici proteklih nekoliko godina traže od vlasti “rumunski model”, što budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje treba da pokrije, a on čini četvrtinu budžeta Republike Srbije.

“Mislim da nemamo dovoljan budžet za plate lekara kao u Rumuniji ili u drugim EU zemljama. To bi bilo izvodljivo jedino ako bi preusmerili na zdravstveni budžet sve ostale budžete. Svima u javnom sektoru su plate mizerne i neadekvatne za današnje vreme u kojem je inflacija užasna. Plašim se da bi država, ako bi se povela rumunskim modelom, uzela kredit za plate, pa bismo to posle morali da vraćamo i tako opet ništa ne dobijamo”, kaže za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalista ginekologije u Opštoj bolnici u Vršcu.

Ona smatra da ako bi i povećali plate lekarima, ne bi trebalo da svi imaju ista primanja.

“Plate ne mogu biti iste za sve jer ne rade svi isto. Ne može iskusan lekar da ima istu platu kao onaj koji je tek došao na radno mesto. Moramo da napravimo kategorizaciju ko je koliko radio, ko je imao koliko pacijenata, pregleda, pa u odnosu na to da se nagrađaju lekari koji se trude. Motivacija za mlade lekare jeste da im omogućite stalan posao i visoka primanja, a to je za početak dovoljno da se osigurate da će ostati u svojoj zemlji bar neko vreme”, naglašava dr Vešović.

Naime, osnovne studije na Medicinskom fakultetu traju šest godina, posle čega slede dve godine staža/prakse, a potom još četiri do šest godina specijalizacije. Nakon tih dugih 10 do 15 godina školovanja, lekar u Srbiji dobija titulu specijaliste, a njegova plata jedva da prelazi 1.000 evra, dok je oko 3 – 4.000 u regionu, a kod kolega u Zapadnoj Evropi i do 20.000 evra.

“Plata lekara u Srbiji je bedna. To i nije plata, to je džeparac, posebno ako poredimo sa primanjima u okruženju i u svetu. Ipak, plata nije naš najveći problem, koliko je nemanje kadra, a sa tim u vezi i opterećenost poslom, broj dežurstava i organizacija posla, u kojoj ne možete da odete na normalan odmor, jer nema ko da vas pokrije”, kaže za Nova.rs dr Anđela Gavrilović, neurolog, koja je ceo radni vek provela u KBC Zvezdara.

Posle dve godine rada u pandemiji, vlast je početkom 2022. konačno odlučila da nagradi zdravstvene radnike za lavovsku borbu sa virusom. Odluka je bila ta da im plate uvećaju za “famoznih” osam odsto. Naravno da su medicinari očekivali više, ali svako povećanje je dobrodošlo.

Posle ove odluke, osnovna plata lekara Opšte prakse je međutim i dalje ispod 100.000 dinara (850 evra), a specijalisti u kliničkim centrima još uvek imaju mesečna primanja jedva veća od 1.000 evra.
“Prostom primenom važećeg Zakona o platnim grupama i razredima i domaćinskim poslovanjem u okviru Fonda, obezbedile bi se plate kao kod Rumuna. Problem je međutim što nama previše novca odlazi na nameštene tendere, nabavke i slično. Ministarka bi prvo trebala da napravi spisak vršioca dužnosti direktora i da uvidi koliko oni imaju pomoćnika i kolike bonuse dobijaju, a za koje poslove.

Problem je što se u Srbiji mnogo novca krade u zdravstvu i imamo preveliki broj radnika koji nemaju sistematizovano radno mesto, na koje se troše sredstva, a to je sve zajedno tumor našeg zdravstevnog sistema”, objašnjava za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Plate u zdravstvu u Srbiji

95.890 doktor medicine, stomatologije ili farmaceut biohemičar
111.955 lekari specijalisti u kliničkim centrima
59.342 medicinske sestre i tehničari s četvrtim stepenom stručne spreme koji rade u bolnicama
36.467 nemedicinski radnici (radnici, kuvari, vozači, daktilografi…)

Napomena: Iznosi su izraženi u dinarima

Plate u zdravstvu u Rumuniji

1.700 medicinske sestre i tehničari
4.000 lekari specijalisti
5.000 lekari internisti
7.000 profesori doktori specijalisti i hirurzi u kliničkim centrima

Napomena: Iznosi su izraženi u evrima

Preuzeto sa sajta nova.rs: https://nova.rs/vesti/drustvo/model-rumunskog-zdravstva-zbog-kojeg-njihovi-lekari-ne-pomisljaju-na-odlazak-u-nemacku/