Aleksandar Vučić tvrdi da su neki medicinari jedva dočekali da odu na bolovanje tokom epidemije, sindikati kažu – možda pojedinačnih slučajevi

Piše: M. Radenković

Govoreći na onlajn-konferenciji „Zdravstvo u Srbiji posle pandemije“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da je ponosan na medicinske radnike dodajući ipak da je bilo onih koji su tokom epidemije jedva dočekali da odu na bolovanje.

Predstavnici sindikata sa kojima je Danas razgovarao pak navode da je možda bilo pojedinačnih slučajeva ali da se ne može govoriti o nekom većem broju onih koji su se povukli sa posla.

Oni istovremeno dodaju da je postojala rigorozna kontrola bolovanja kao i da su pojedini direktori čak zabranjivali svom osoblju da izostaje sa posla iz medicinskih razloga.

– Ponosan sam na lekare i svo medicinsko osoblje. Ali bilo je i onih koji su jedva dočekali da odu na bolovanje, ne zbog toga što su zaraženi kovidom 19, već zbog toga što su uganuli nogu, iščašili ruku. Bilo je takvih – rekao je predsednik i dodao da se o tome nije razgovaralo jer je dobro ljudima iznositi dobre primere.

Koliko medicinskih radnika pobeglo sa „linije fronta“ u borbi protiv kovida 19, predsednik Srbije nije kazao. Predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Radica Ilić pak kaže da nijedan lekar nije smeo da otvori blanko bolovanje i da su postojale komisije koje su proveravale izostanak zaposlenih.

– Ono što se pokazalo tokom epidemije to je da zdravstvenom sistemu nedostaju sestre. Zato smo bili u situaciji da su zaposlene sestre obavljale mnogo veći posao. A ako je neko i odlazio na bolovanje, to je bilo sporadično – kaže Ilić.

Ona dodaje da je tokom vanrednog stanja pomoć za medicinske radnike stizala i iz njenog sindikata koji je kupio opremu u vrednosti od preko dva miliona dinara, donirajući vizier, maske, odela… zdravstvenim ustanovama.

Istovremeno, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić navodi da se nisu medicinski radnici skrivali tokom epidemije već direktori i načelnici zdravstvenih ustanova.

Po njegovom mišljenju ovakve izjave su nastavak kampanje u kojoj se zdravstveni radnici konstantno omalovažavaju.

– Imali smo i slučajeve da direktorka zabrani zaposlenima da idu na bolovanje. Ista ta direktorka je proveravala bolovanja svojih zaposlenih koji su imali sve simptome kovida 19 – navodi Panić.

Njegov utisak je da je cela konferencija „Zdravstvo u Srbiji posle pandemije“ napravljena kao predizborni spot, jer mnogo toga što je pohvaljeno tokom konferencije u stvarnosti nije funkcionisalo.

– Nije funkcionisao e-recept pa su ljudi ipak morali da idu kod lekara da bi dobili lekove. Nije ni bilo dovoljno lekova. Mi u normalnim okolnostima često imamo situacije da nemamo izuzetno važne lekove koji su nam neophodni a koji ili nedostaju po 20-ak dana ili koje imamo u ograničenim količinama pa moramo da biramo kome ćemo da ih damo. Nije funkcionisao ni IZIS, koji inače i ne funkcioniše kako treba od početka pa pacijenti prolaze iste procedure, što i košta i šteti samim pacijentima – kaže Panić.

Tokom konferencije Zdravstvo u Srbiji posle pandemije predsednik Aleksandar Vučić kazao je da je tehnička opremljenost Srbije na početku epidemije je bila dovoljno dobra.

– Bilo je nedostataka i u nesnalaženju na početku, pronalaženja dovoljno zaštitne opreme. Ali je to kod nas izuzetno kratko trajalo, u najrazvijenijim evropskim zemljama je to trajalo i po mesec dana a kod nas bukvalno tri ili četiri dana, kazao je predsednik.

Slično je ponovio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je kazao da je Srbija tokom epidemije korona virusa pokazala da ima ozbiljan zdravstveni sistem i da je vredelo svo ulaganje.

„Zemlja Srbija i njen zdravstveni sistem nije doživeo da se pacijenti nalaze po hodnicima, da se bira između pacijenata ko je mlađi, ko će biti na respiratoru a koga će skinuti sa respiratora. Srbija nije došla u situaciju da nema nekog leka“, rekao je Lončar na onlajn-konferenciji „Zdravstvo u Srbiji posle pandemije“.

Plate

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je juče i o povećanju plata zdravstvenim radnicima, naglasivši da su plate trajno uvećane i da će, ako privreda bude brzo krenula da radi punim kapacitetom, biti još jedno povećanje plata medicinarima pre kraja godine. Rade Panić međutim podseća da još uvek nije donesena odluka o trajnom povećanju plata i da za sada samo postoji uredba o stimulaciji od deset odsto za zdravstvene radnike. „Neki su primili tu stimulaciju ali i mnoge kolege se žale da je nisu dobile. I za vreme epidemije se video stari problem a to su ogromne razlike u platama između ljudi koji su zaposleni na istim radnim mestima u različitim ustanovama u Srbiji“, naglašava Panić.

SZO nastavlja da koristi hidroksihlorokin

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je da će nastaviti kliničke testove sa hidroksihlorokinom, deset dana posle njihovog obustavljanja posle objave studije u prestižnom medicinskom časopisu „Lancet“, u kojoj je navedeno da ovaj lek može povećati smrtnost među pacijentima obolelim od kovida. Pored SZO, pomenuta studija podstakla je i Francusku, Italiju, Belgiju da odustanu od upotrebe ovog antimalarika u terapiji kod korona bolesnika. Ipak, nedelju dana nakon što je studija objavljena u Lansetu, dovedeni su u pitanje podaci koji su korišćeni. Ispostavilo se naime da je došlo do greške u predstavljanju određene grupe podataka, kao i da kompanija koja je prikupila podatke za studiju zapravo nema nikakav kredibilitet u stručnim krugovima. „Posle analiza raspoloživih podataka o smrtnosti, članovi Saveta za bezbednost i praćenje ocenili su da nema nikakvog razloga da se izmeni protokol kliničkih testova“, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus na virtuelnoj konferenciji za novinare.

Preuzeto sa sajta danas.rs: https://www.danas.rs/drustvo/panic-vucic-nastavlja-da-omalovazava-medicinske-radnike/