Srbiji nedostaje ne samo anesteziologa već i pedijatara, radiologa, specijalista opšte, pa i fizikalne medicine, medicine rada, patologa, transfuziologa, dečjih stomatologa, ali na čuđenje mnogih i specijalista palijativne nege i sportske medicine. Sve su to deficitarne oblasti u 2023, prema odluci Ministarstva zdravlja.

Donoseći odluku o tome da je 12 grana deficitarno, ministarstvo je raspisalo i javni poziv za davanje saglasnosti za odabrane specijalizacije i uže specijalizacije, a njih mogu dobiti i nezaposleni doktori medicine/stomatologije ili oni zaposleni na određeno, a ne samo stalno zaposleni u državnom sektoru.

Prof. dr Zoran Perišić, direktor UKC Niš, za Kurir ističe da je ovim spiskom i odlukom uvedena značajna novina u srpsko zdravstvo.

– Umesto što smo do sada dva puta godišnje ministarstvu dostavljali zahteve za specijalizacije, to sada sve zdravstvene ustanove iz Plana mreže mogu da učine bukvalno svakog dana. A ministarstvo ima razuman rok od 60 dana da o njim odlučuje – objašnjava prof. Perišić i dodaje da je ipak na fakultetima ostalo to da jednom ili dva puta godišnje odlučuju o specijalizacijama, jer drugačije ne mogu zbog semestara, ali doktori će svakako biti ohrabreni.

DEFICITANE GRANE MEDICINE I DENTALNE MEDICINE U 2023:

1. anesteziologija, reanimatologija i intenzivna medicina

2. opšta medicina

3. patologija

4. medicinska mikrobiologija

5. transfuziologija

6. fizikalna medicina i rehabilitacija

7. palijativna medicina

8. pedijatrija

9. radiologija

10. medicina rada

11. medicina sporta

U oblasti dentalne medicine:

1. preventivna i dečja stomatologija

* Odluka Ministarstva zdravlja od 30. novembra 2022.

Neke od deficitarnih specijalizacija, navodi dr Perišić, već su im u planovima za narednu generaciju diplomaca, a neki su već dobili prema potrebama UKC – anesteziologija, patologija, pet-šest njih iz transfuziologije, više iz radiologije, desetak iz pedijatrije.

– Ovo je na nivou Srbije, ali je poenta da mi u UKC Niš imamo još deficitarnih specijalizacija zbog podmlađivanja klinika, tj. odlaska kolega u penziju. Nema zainteresovanih mladih doktora za dečju hirurgiju, grudnu hirurgiju, neurologiju, pulmologiju.

A za dr Rada Panića, predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), ovaj spisak govori da planiranje nije bilo baš adekvatno.

– Nedostatak anesteziologa je očekivan, to je i svetski problem, dok nedostatak specijalista opšte medicine govori o odnosu ministarstva prema primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koja bi morala biti baza. Zanimljiv je nedostatak pedijatara, jer je to tražena specijalizacija, a po informacijama koje imamo, i dovoljno odobravana. Verujem da je tu reč o odlivu u privatni sektor – kaže za Kurir Panić i dodaje:

– Zbunjuje što su na spisku i specijalizacije koje kolegama nisu priznavane u domovima zdravlja, pa su mnogi prelazili da rade privatno – sportska medicina, medicina rada i fizikalna medicina. Slično je i sa mikrobiologijom. A posebna priča je transfuziologija jer je zakonom onemogućeno većini transfuziologa da se bavi svojim poslom van tercijarnih ustanova, pa vrhunski stručnjaci po opštim bolnicama prikupljaju podatke i trebuju krv iz Kragujevca, Beograda, Niša, Novog Sada…

Kada se pročita palijativna medicina, ističe dr Panić, može se u Srbiji postaviti pitanje: “A šta je to?”

– Palijativna medicina u Srbiji je toliko malo razvijena da su neke od vitalnih grana medicine preopterećene upravo pacijentima kojima je potrebna palijativna nega – navodi dr Panić i dodaje da je stomatologija 2008. i 2016. onesposobljavana otpuštanjem zaposlenih, dok je preventiva ostala na teret Fonda, ali potpuno zapostavljena – ističe dr Panić:

– Verujem da je nemoguće odvojiti pojedine grane medicine i raditi na njihovom oporavljanju a da se ceo sistem ne dovede u red. Sve grane medicine su komplementarne i zavisne jedna od druge. Prvenstveno promenom organizacije, a potom i primenom Zakona o platnim grupama i razredima doći će se do pristojnih uslova za rad i koliko-toliko adekvatne zarade. Time bi se napravio prvi korak neophodan za promenu mišljenja lekara u Srbiji, jer želimo da ostanemo u svojoj zemlji i da svoja znanja i veštine stavimo na uslugu i dobrobit naših građana.

TROŠKOVI

Dr Panić navodi i da za specijalizacije koje raspisuje ministarstvo na zahtev ustanova, a o trošku ustanova, mogu konkurisati lekari koji su zaposleni.

– Kada su u pitanju deficitarne specijalizacije, dešava se da lekar dobije i posao i specijalizaciju u isto vreme, tj. da je zaposlen ciljano za tu raspisanu specijalizaciju. Kolege koje su na određeno, ako dobiju specijalizaciju, dobijaju i ugovor na neodređeno. Druga je priča o tzv. odrađivanju specijalizacija i njihovoj naplati od onih koji su napustili matičnu ustanovu – kaže Panić i dodaje da su troškovi koje lekar na specijalizaciji ima zaista veliki – od stanarine u mestu van stalnog boravišta, troškova života van porodice, udžbenika, često potrebe dodatnog usavršavanja, a nekadašnja naknada za odvojeni život ili za život van mesta stalnog boravka gotovo je svuda ukinuta ili je simbolična.

Kurir.rs/J. S. Spasić

Preuzeto sa sajta kurir.rs: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4081934/specijalisti-cak-12-grana-medicine-nedostaju-srbiji