Poštovani, današnji dan ne daje za pravo struci da odmara i praznuje u vanrednoj situaciji. Izašao iz 24h dežurstva i mislim na kolege koje u ovom trenutku u kovid-19 jedinicama širom Srbije vode bitku za živote građana Srbije u prezahtevnim uslovima rada. Čitam komentare na objavi kolege dr Kona, sadržine nekih od njih se stidim, jer su se desile u Srbiji i usmerene su prema epidemiologu koji je stao u prve redove borbe. Preuzeo je odgovornost prihvatanjem poziva, a dodatno potvrdio povlačenjem ostavke. Napadi na njega koji nisu vezani za stručni deo su apsolutno neprihvatljivi. Potpuna osuda istih. Sa druge strane, pitanja koja se postavljaju u vezi struke, komentari i kritike, ne da moraju biti prihvatljivi, već bi po definiciji morali biti neophodni. U više navrata i sam sam pitao. Povukao sam se da bi se ostvarilo jedinstvo u delovanju, da bi dali prostora Kriznom štabu da nam predstavi obećane rezultate preduzetih mera, koje su prilično drastične. Pisano smo se obraćali Kriznom štabu i Vladi pokušavajući da ukažemo na druga moguća rešenja. Posebno je bilo sporno sprovođenje predloženih i preduzetih mera. Nismo dobili ni jedan odgovor, a kolega je izjavio negde u komentarima da nije video ni jedan dopis. Da, to i jeste najveća zamerka, zašto Krizni štab donosi odluke, a da nije u potpunosti i ispravno informisan? Da ne bih ometao ili da ne bude da prozivam dr Kona, neću ga ni sada obeležiti, a pitanje je za sve koji predstavljaju struku u Kriznom štabu:
Kako je moguće da se u danu neuobičajenih dešavanja na sajmu u privremenom sanitetskom objektu – bolnica Sajam, menja protokol za otpust pacijenata. Objavio sam ga, postavljajući ovo pitanje(objavio ga je kolega pre mene). A kako je tek moguće da u noći koja je sledila se taj promenjeni protokol volšebno dopunjuje (predviđanje drugog, kontrolnog testa posle samoizolacije)?
Dok Mitrović deli vizire po Srbiji ponižavajući direktore i celokupnu struku, struka u Kriznom štabu ne zna za naredbu Ministarstva zdravlja da od 15.4. su viziri obavezni sastavni deo zaštitne opreme, ne pominjući nikakvu drugu zaštitnu opremu. Ako ništa drugo, dajući ispravno tumačenje da su naočare prvenstveno zaštitno sredstvo, a potom vizir. I da dodamo, samo u visokorizičnoj manipulaciji potrebna je ili poželjna zaštita oba. Sve drugo je neracionalno, a često i smeta. A onda bez potrebe, jer siguronosni rizik je dovoljan da bi se sin predsednika tretirao drugačije od ostalih građana, ali očigledno zarad političkog marketinga struka prihvata promenu medicinskih protokola. Kada uviđa da neće moći da brani takvu odluku u javnosti, tokom noći se vrši dopuna. Svakom ko malo razmišlja je sve jasno. Zato još jednom pozivam sve kolege iz sastava Kriznog štaba da na prvo mesto stave struku i brigu i rad u interesu zdravlja i života svih građana Srbije, a ne u svrhu odobravanja radnji povlašćenih pojedinaca i u svrhe političkog marketinga. Neophodno je kolege da bi se ova teška bitka dobila uz što manje žrtava. Ako neko od Vas ovo bude smatrao za bitno da pročita.

U lično ime i ime Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i svih naših članova kao nosioca delatnosti od opšteg društvenog značaja. Respirator bez anesteziologa i anestetičara je beskorisna mašina!

Predsednik SLFS dr Rade Panić