U velikom broju apoteka u Srbiji rade farmaceutski tehničari, što nije u skladu sa zakonom, izjavila je ministarka zdravlja Danica Grujičić. To se dešava zbog nekontrolisanog otvaranja apoteka, kaže za „Vreme“ Dušanka Stefanović Radisavljević iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije
Obilazeći mesta po Srbiji, ministarka zdravlja Danica Grujičić shvatila je da u velikom broju apoteka rade farmaceutski tehničari, a da to nije u skladu sa zakonom.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (član 233) propisano je, između osatlog, da je u obavljanju apotekarske delatnosti farmaceutskom tehničaru zabranjeno da obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost bez prisustva magistra farmacije.
Gostujući na televiziji Prva Grujičić je
rekla da u skoro svakoj ambulanti u Srbiji postoji apoteka, ali da su
to ugalvnom privatne apoteke, a da njih ima toliko da nema toliko
farmaceuta koji bi radili u tim objektima.
Predsednica Osnovne organizacije
Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Dom zdravlja Ruma, diplomirani
farmaceut specijalista farmaceutske tehnologije Dušanka Stefanović
Radisavljević za „Vreme“ kaže da u Srbiji radi dvostruko više
apotekarskih ustanova u odnosu na standarde Evropske unije (EU), a to je
desilo zbog nekontrolisanog otvaranja apoteka – „kao da je država
izgubila uvid šta i kako ima“.
„Profit po svaku cenu“
Dubravka Stefanović Radisavljević bjašnjava da je komercijalizacija njihove struke – „profit po svaku cenu“, dovela do toga da je poslodavcu u privatnom sektoru povoljnije da zaposli kadar sa srednjom spremom nego visokoškolovan kadar.
„To ne bi smelo biti tako. U farmaciji
imamo farmaceute, specijaliste koji su u ovakvom sistemu totalno
izgubljeni. Džaba smo provodili tri, četiri, pet godina na
specijalizacijama kada nas sistem ne vidi i ne omogućava da radimo ono
za šta smo se doškolovali. Mi pripadamo apotekama i mi u apotekama treba
da realizujemo naš rad, a došlo je do toga da mi sada ne znamo gde
pripadamo. Pa su tako ljudi u mnogim mestima uskraćeni za recimo izradu
magistralnih preparata“, ukazuje naša sagovornica.
Zakon to takođe propisuje – farmaceutskim tehničarima je zabranjeno da samostalno izrađuju galenske, odnosno magistralne lekove.
„Nemate nigde u ordinaciji da će sestra
raditi ono za šta se školovao lekar, a da će lekar davati injekcije ili
previjati rane. Kod nas se to sve pobrkalo – neko ko je zadužen za
baratanje lekovima, kontrolu rokova, da sve to bude složeno je sada
stavljen da radi sa pacijentom, a onaj koji treba da radi sa pacijentom
je marginalizovan upravo zato što teže dođe do posla, veća mu je plata
pa nije poželjan kadar“, kaže Stefanović Radisavljević.
Dodaje da zato mladi ljudi odlaze ili da budu predstavnici farmaceutskih kuća ili izlaze iz struke što nije poenta, već je poenta zadržati ih u apotekama jer – „mi tu realizujemo naše znanje i sve veštine koje smo stekli. Svakog dana učimo nešto novo i treba nas pustiti da nekome i pružimo to znanje jer nas nisu džaba učili da je pacijent u središtu svih naših delatnosti“.
Privatizacija
Kako je “Vreme” nedavno pisalo Upravni odbor Apoteke Kraljevo odlučio je da izda u zakup osam svojih najrentabilnijh lokala.
Pre dve godine Apotekarska ustanova
Kraljevo ostala je bez apoteke u blizini Opšte bolnice, koja je donosila
čak trećinu ukupnih prihoda. Bilo je jasno da će ova, do tada
profitabilna ustanova, početi da se rasprodaje.
Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta kaže za „Vreme“ da je problem sa apotekarskom ustanovom što gradska vlast pokušava mimo procedure, a i mimo volje ljudi koji žive u Kraljevu, da privatizuje najprofitabilniji deo te ustanove, lokale.
„To bi u poslovnom smislu mogao da bude
razlog, ali u javnom smislu ne. Jer je apotekarska ustanova jedina koja
je imala obavezu, koju je i sprovodila, da ima dežurne apoteke koje
rade 24 sata. A i pravili su preparate po preporuci i recepturi lekara.
Oni su bili farmaceutska i galenska ustanova. Ukoliko bismo izgubili te
apoteke, izgubili bismo i tu uslugu i to ne može biti u javnom
interesu“, kaže Voštinić.
Kraljevačka apoteka je jedinstvena po
tome što priprema veliki broj preparata kojih nema na tržištu, i to po
ceni koja je ispod ekonomske opravdanosti.
Uslovi rada
Stefanović Radisavljević, koja inače
radi u državnoj apoteci, kaže da su uslovi takvi da im stalno u senci
stoji „biće privatizacija, prodaće nas“.
„To je veliko opterećenje. Nama to ne
znači ništa, mi smo se školovali za naš posao i svuda ćemo raditi onako
kako smo učili i kako treba, ali zašto ta pretnja?“
Objašnjava da im se uslovi moraju
poboljšati i da nije u redu da sva pravila koja važe za državni sektor,
kao na primer nabavka lekova po tenderima, ne važe i za privatni – „ako
važe za naš, važe i za privatni sektor ili neka ne važe ni za koga“.
Dodaje i da za razliku od privatnog
sektora koji omogućava svojim kadrovima neke edukacije, državni sektor
još uvek nije u materijalnoj mogućnosti da tako nešto obezbedi svim
zaposlenima, da to bude u kontinuitetu i da bude u skladu sa potrebama
nekog zdravstvenog stručnjaka koji želi da unapredi svoje znanje da bi
mogao kvalitetnije da radi svoj posao.
Zaključuje, da je ovo životni poziv – „ja sam farmaceut i na poslu, ali i kod kuće. Uvek će me neko nešto pitati i ja želim što više da znam i da tako što više mogu da pružim i pomognem jer to je svrha“.
Preuzeto sa sajta vreme.com: https://vreme.com/drustvo/sve-vise-apoteka-bez-strucnog-kadra/