Intervju – dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije
Autor: Biljana Vasić
“Beograd jeste žarište, ali je situacija dramatičnija u nekim drugim delovima zemlje. Verujem da je struktura urađenih testova značajno u korist Beograda, jer dok držite Beograd mirnim, cela Srbija je mirna”
Veliki karantin u Beogradu (zabrana kretanja od petka posle podne do
ponedeljka ujutro) počinje možda već ovog vikenda i neće biti dozvoljeno
okupljanje više od pet ljudi na javnom mestu, ali će penzioneri, majke
sa decom i kuce moći da se šetaju u propisani čas. Beograd je trenutno
glavno žarište infekcije kovidom-19, kao što tvrde zvaničnici navodeći
da je 80 odsto zaraženih u glavnom gradu Srbije. Infekcija je ušla u
državne institucije, privatne kompanije, ponovo je aktiviran rad od kuće
gde god je to izvodljivo. Takva vest je zaista alarmantna, smatra dr
Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, jer Beograd
sa više od dva miliona stanovnika i velikim brojem građana sa
privremenim boravištem, a iz svih krajeva Srbije, predstavlja
epidemiološku bombu čiju bi eksploziju bilo zaista teško staviti pod
kontrolu.
“Međutim, ono što ne znamo, pa samim tim nismo u mogućnosti da ovaj
podatak potvrdimo, jeste kakva je distribucija urađenih testova širom
teritorije Srbije i kakva je struktura testiranih. Naime, informacije
koje nam pristižu govore da se po gradovima Srbije značajno manje
testira nego u Beogradu. Po manjim mestima da ne govorimo. U prilog
tome: katastrofalna situacija koja je trenutno u Zlatiborskom okrugu.
Činjenica je da jug Srbije (Leskovac i Vranje) konstantno predstavlja
žarište, a kako se tamo radi, dovoljno govori da kada je kolega
epidemiolog Slađan Stanković iz Vranja izašao u javnost sa podatkom da
tokom jednog dana niko nije hteo da preuzme briseve iz Vranja u rad, to
je bio poslednji dan kada je ovaj kolega sa integritetom izveštavao
javnost Srbije. Odgovor na ovo pitanje bi najverovatnije trebalo da
glasi – da Beograd jeste žarište i da zbog navedenih činjenica koje su
specifične za Beograd treba biti posebno oprezan, ali da je trenutna
situacija dramatičnija u nekim drugim delovima zemlje. Verujem da je
struktura urađenih testova značajno u korist Beograda, jer dok držite
Beograd mirnim, cela Srbija je mirna”, kaže Panić.
“VREME“: Kakvo je stanje na terenu, po kovid bolnicama?
RADE PANIĆ: Poslednje informacije koje se objavljuju govore da su
postojeći kapaciteti popunjeni. Ta vest nam govori da odgovorni nisu
pravili dobru projekciju broja obolelih, kao i da organizacija posla,
iako su meseci protivepidemijske borbe za nama, nije na zadovoljavajućem
nivou. Ministarstvu je očigledno bilo preče angažovanje u predizbornoj
kampanji. Pitanje broja zdravstvenih radnika je aktuelno decenijama
unazad. Naš broj je inače za 15 odsto manji od zakonski predviđenog.
Odgovornost za to snosi ministarstvo i dva “državna” sindikata –
Sindikati zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti I UGS Nezavisnost
za zdravstvo. Već to predstavlja ogroman problem, a tek onda dolazimo do
posledica koje je donela epidemija. Koji je stvarni broj inficiranih i
obolelih zdravstvenih radnika, nije moguće saznati, ako neko uopšte vodi
evidenciju, a morali bi. U ovom trenutku i u budućnosti, najbitniji
resurs o kome se najviše mora voditi računa jesu zdravstveni radnici. Da
ponovim, hiljade respiratora ne znače ništa ako nema ko njima da
rukuje. Neodgovorno ponašanje ministra pred epidemiju (zakonom propisana
obaveza da po hitnom postupku izvrši popunu i nabavku svih potrebnih
materijalnih sredstava) i odluka odgovornih u Kriznom štabu da se skriva
informacija da nema zaštitne opreme na početku, a i tokom trajanja
epidemije, dovela je do – sigurni smo – neočekivano velikog procenta
oboljevanja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i u ne malom broju
onesposobljavanja čitavih službi i odeljenja (nemogućnost organizovanja
posla u kontinuitetu zbog malog broja izvršilaca). Na kraju, ali ne
manje bitno jeste praksa da se na prve linije borbe šalju isti
zdravstveni radnici. U izuzetno otežanim uslovima rada dolazi do velikog
iscrpljivanja, fizičkog i psihičkog, a samim tim i osipanja ovog
elitnog kadra. Možemo diskutovati da li u zdravstvu Srbije postoje
građani prvog, drugog i trećeg reda. Činjenica koju znamo govori da je
do sada preminulo 18 lekara od početka epidemije, od čega 15 iz aktivne
službe, sa radnog mesta. Slava im.
Da li su testovi problem, s obzirom na to da se osobe sa simptomima sličnim kovidu šalju u samoizolaciju?
Sindikat lekara i farmaceuta a i mnogi, drugi stalno upućuju na problem
nedovoljnog broja testova. Još uvek nismo uspeli da dobijemo podatke
čime u smislu testova raspolaže Srbija. Čuli smo da imamo 260000 testova
do 200000. Na postavljeno pitanje o strukturi testova, odgovora nema.
Da objasnim. Osnovna podela je na brze (serološke) testove i PCR (bris)
testove. Prvi su klinički nebitni, dok su drugi ti na koje se oslanjamo.
Trenutni protokol kaže da se pacijenti primaju u zdravstvene ustanove
sa urađenim brzim testom. Ovaj test može dati lažno pozitivne, kao i
lažno negativne rezultate i to u visokom procentu. Služi za brzu
orijentaciju kod prijema hitnih slučajeva. Postojeći protokol donosi
probleme jer se ispostavilo – bilo je očekivano za one koji promišljaju –
da se često dešava da pacijent sa negativnim nalazom na brzom testu,
naknadno testiran PCR-om, biva potvrđen kao pozitivan. U međuvremenu je
taj pacijent boravio u bolnici, nekada na više odeljenja, a tretiran kao
negativan predstavljao izvor infekcije za osoblje, a i druge pacijente.
Posebna je problematika kada je lažno pozitivan brzi test, pa se zdrav
pacijent nalazi u okruženju obolelih. PCR testovi, iako u 30 odsto
slučajeva daju lažno negativne rezultate, predstavljaju klinički
značajnu orijentaciju. Iz svega što se dešava može se zaključiti da
testova nema dovoljno. Mnogi pacijenti sa kliničkim znacima bolesti se
ne testiraju, već vraćaju na kućno lečenje i samoizolaciju. Testiranja
kontakata skoro da nema. I najveći problem, po mom mišljenju, nedovoljno
ili skoro nepostojeće plansko i po epidemiološkim kriterijumima
testiranje zdravstvenih radnika. Na kraju, reče dr Kon da ima 260000
testova “na stanju”. Isto kao što je bilo zaštitne opreme u magacinima! U
magacinima i na stanju nam ne znače, potrebni su nam na terenu, u
ambulantama domova zdravlja i na bolničkim odeljenjima.
Da li znamo koliko je zaraženih posle fudbalskih hepeninga i predizbornih aktivnosti? Postoji li evidencija ljudi koji su učestvovali u tim događajima?
Mislim da nije bila namera odgovornih da se zna ko se inficirao na
navedenim događajima. Apsolutno te podatke nemamo. Za razliku od toga,
dešava se ubrzani rast broja novoobolelih širom zemlje. Govorim o
pacijentima sa prepoznatljivom kliničkom slikom, koji su u malom
procentu testirani, samim tim nisu u evidenciji pozitivnih. Polemika
koja se ovih dana vodi u Srbiji između nezavisnih i stručnjaka koje je
vlast odabrala da je predstavljaju neupitno govori u prilog ovoj
tvrdnji. Nesporno je da su ovi događaji predstavljali “inkubatore”
infekcije. Opasnije od samog zaražavanja učešćem na događajima jeste
psihološki utisak koji su ostavili u javnosti Srbije. Efekat tog uticaja
je ono što vlasti predstavljaju kao neodgovorno ponašanje građana, a ja
bih insistirao na opuštenom ponašanju građana. U prenesenom značenju,
ne radi dete šta mu kažete, već dete radi ono što vidi da roditelj radi.
Da li je moguće da stručni deo Kriznog štaba nema pojma o stvarnoj evidenciji umrlih ili se boje da to istražuju?
Nije moguće. Ovde, iako to ne bi trebalo da je situacija, moramo
odvojiti struku koja je politički angažovana od struke koja je u Kriznom
štabu prisutna kao alibi i struku koja je tu na osnovu trenutnih
pozicija u zdravstvenom sistemu. Predstavnik prve grupe je prof. dr
Darija Kisić Tepavčević, koja je sigurno upoznata sa svim podacima i
nosi time najveću odgovornost. Drugu grupu bi predstavljali dr Kon i
prof. dr Srđa Janković, koji su evidentno nedovoljno upućeni u podatke
sa terena. Treću grupu bi najbolje predstavljao prof. dr Stevanović kao
direktor Infektivne klinike, sigurno preopterećen radom sa pacijentima
da bi se bavio statistikama i planiranjem daljih protivepidemijskih
mera. Pored navedenih kolega koji čine struku u Kriznom štabu iako niko
ne zna po kojim kriterijumima je struka birana u po zakonu sporno telo
kakav je Krizni štab (videti analizu Zaključka KŠ o upućivanju
zdravstvenih radnika u ispomoć na sajtu SLFS), a posebno nije moguće
naći osnov da to radi predsednik Republike, najviše smetaju disonantni
tonovi koje KŠ upućuje građanima Srbije. Postoji izraženi diskontinuitet
izjava svih članova KŠ koji su se medijski obraćali gledajući sled
njihovih izjava pojedinačno. Potom evidentna su neslaganja kada
uporedimo vremenski bliske izjave različitih članova. I na kraju, šlag
na torti predstavljaju medijske vratolomije i rekao bih, medicinski
gledano, dezinformacije koje je pravio i iznosio prof. dr Nestorović.
Sve ukupno gledano, struka u KŠ nije uradila ono što je morala u smislu
medicinske nauke i psihologije mase – da prvo usaglasi stavove, a potom
da te usaglašene stavove iznose u istoj formi svi članovi KŠ. Jedino
tako se moglo steći i zadržati poverenje svih građana Srbije u KŠ. I tu
je krucijalni problem koji imamo u vezi sa KŠ. Plašim se da je neko u
vlasti imao nameru da se to desi. Mislim na nepoverenje koje je sve
izraženije što se tiče struke u KŠ.
Inače, kompetentnost ili stručnost kolega koji se nalaze u KŠ smatram apsolutno neupitnom (ako izuzmemo dr Karličić-Stašević, koja jeste javno nastupala, ali nisam siguran da je član KŠ). Sasvim je druga stvar nemogućnost stavljanja znanja u funkciju validnih i efikasnih odluka o protivepidemijskim merama usled nedostatka pravih i celokupnih informacija o stanju na terenu. Kada se tome dodaju politički pritisci i stav nekih kolega da ponašanje i izjave predsednika i ostalih političara nisu za kritiku, onda se stiče utisak nekompetentnosti. Tvrdio bih da je struka u Kriznom štabu smišljeno ostavljena bez adekvatnih informacija i ciljano žrtvovana kao alibi zarad političkih ciljeva vlastodržaca u Srbiji.
Gostovanje potpredsednice Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Jelene Dobrić na temu nestašice lekova za onkološke bolesnike. Opširnije ovde: https://nova.rs/uncategorized/kriticna-nestasica-leka-litaril-za-obolele-od-kancera-pacijenti-u-strahu-za-svoje-zdravlje/
Čekanje na preglede, analize, operacije je višedecenijski problem zdravstva u Srbiji. Doktor Vladan Marković, potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u tom sindikatu smatraju da je glavni uzrok postojanja lista čekanja nedostatak kadra. “To je već decenijski problem, još iz vremena kada je javno zdravlje prebačeno u javni…
Синдикат лекара и фармацеута Србије даје пуну подршку штрајку синдикатима запослених у просвети, и уопште свим запосленима у овој делатности и поручује им да буду истрајни у својим захтевима, који су и више него оправдани! Подсећамо да је за данас најављен штрајк запослених у просвети, у организацији неколико синдиката просвете. Заказано је окупљање у 12…
Поштовани, Обавештавамо Вас да су Синдикату лекара и фарамацеута Србије пријављени случајеви могуће злоупотребе коришћења ресурса са ПЗЗ и кршења закона, због чега запослени у Службама хитне медицинске помоћи имају проблеме, а на крају и сами пацијенти. Наиме, према пријавама, општа болница (секундар) користи кадрове Хитне медицнске помоћи (примар) за послове који су у надлежености…