Povodom teme ukidanje kategorije Racionalnost i uvođenje ocene za izdavanje uputa za specijalističke preglede na viši nivo zdravstvene zaštite SLFS Vas podseća da smo na prvom sastanku započeli ovu temu i mislim da samo i tada izneli niz razloga zašto smatramo da ovo nije dobar indikator određivanja kvaliteta rada.

Podsećamo na iznete činjenice:

– Uputi su veoma često jednostavno iznuđeni od izabranih lekara jer važeći propisi teraju izabrane doktore da nepotrebno izdaju upute, u slučaju potrebe uvođenja određene terapije koja se može propisati samo na predlog specijaliste određene grane medicine.

Takođe mnoge dijagnostičke procedure nisu propisane nomenklaturom usluga na primarnom nivou ili nisu adekvatno ugovorene od strane menadžmenta domova zdravlja te su izabrani doktori jednostavno prinuđeni da izdaju uput na viši nivo samo radi dijagnostike. Npr: obične lab. analize kao što su TSH ili PSA laboratorija ne radi ako nisu po predlogu specijaliste konsultativca.

– Ponekad se uputi izdaju u cilju preoperativne pripreme pacijenta, ili izlaska na IK ili Komisiju za kategorizaciju invalidnosti, ili komisiju radi procene telesnog oštećenja ili potrebe za negom drugog lica, tako da smatramo da njihovo brojanje ne može biti pokazatelj kvaliteta rada izabranih doktora.

– Sledeći razlog zašto upute nije moguće brojati je taj da se u IZIS-u uputi za dijagnostiku odnosno aparate (rentgen i ultrazvuk) prikazuju kao uputi za specijalističko konsultativne preglede.

– Naglašavamo da je potpuno različit način organizacije rada domova zdravlja u velikim gradovima i domovima zdravlja u unutrašnjosti. Podsećamo da u unutrašnjosti planom mreže nije predviđena specijalističko konsultativna služba u domovima zdravlja te je svako upućivanje na specijalističko konsultativni pregled upućivanje na viši nivo zdravstvene zaštite, što je još jedan od razloga da brojanje uputa ne može biti pokazatelj kvaliteta.

– I ono što ističemo kao najvažniji argument je činjenica da nećemo unaprediti finansiranje zdravstvene zaštite na primarnom nivou tako što ćemo jednu lošu kategoriju u kapitacionoj oceni zameniti drugom podjednako lošom ako ne i gorom.

Brojanje uputa izabranim lekarima može dovesti i do toga da se pacijentima uskrati pravo na specijalističko konsultativne preglede, odnosno da im te usluge budu ograničene i ako dođe do toga da se lekari ocenjuju uzimajući u obzir broj izdatih uputa SLFS će obavestiti javnost i udruženja pacijenata o tome da ocena rada njihovih izabranih lekara delom zavisi i od broja izdatih uputa.

Smatramo da do unapređenja finansiranja može doći na neki drugi način. Možda nije loše razgovarati na temu da se ponovo vratimo i na dodatno plaćanje izabranih leekara po glavi opredeljenog pacijenta (što je i bilo u početku kada je započeto plaćanje po kapitacionoj formuli).

Naravno možemo razmišljati i o plaćanju organizovanih skrininga po usluzi, što je takođe praksa u većini zemalja.

Trenutno se u Republici Srbiji sprovode ORGANIZOVANI SCRINING PREGLEDI  po sledećim nacionalnim programima:

–  Nacionalni program za prevenciju kolorektalnog karcinoma.
–  Nacionalni program za prevenciju karcinoma dojke.
–  Nacionalni program za prevenciju karcinoma grlića materice.

Kako je zakonom definisano troškovi izvođenja organizovanog skrininga pokrivaju se iz posebne budžetske linije koja se ugovara svake godine prema predloženom finansijskom planu. SLFS smatra da bi izdvojeno finansiranje organizovanog skrininga bilo jedan od mogućih koraka u unapredjenju finansiranja u zdravstvu.

U Beogradu, 03. april 2017. godine

S poštovanjem,
Potpredsednik SLFS za PZZ
Dr Slavica Sofronić
spec. medicine rada