Preuzeto sa sajta TV N1: http://rs.n1info.com/Zdravlje/a508886/Rade-Panic-Pravimo-zgrade-a-niko-ne-zaposljava-lekare-i-medicinske-sestre.html
Autor: Stefan Stanković

“Imamo manjak osoblja od preko 15 odsto, sve ono što se nalazi na zavodu treba da se primi. Sada ćemo smrt devojčice na Vlasinskom jezeru da pokrijemo time da će se uložiti milijarda u infrastrukturu u zdravstvu. Pravimo zgrade, a niko ne govori o zapošljavanju lekara i sestara”, kaže Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta.

Dvogodišnja devojčica preminula je u Zdravstvenom centru u Surdulici nakon što joj je pozlilo na Vlasinskom jezeru, ali su roditelji morali sami da je transportuju.

“Kada su iz Zdravstvenog centra Surdulica rekli da nemaju vozilo, oko pola devet supruga je s Milom krenula kombijem ka bolnici, a ja sam ostao s Lenom u sobi. Nisam bio ni sa kim od lekara u kontaktu i ne mogu nikoga da krivim. Dete je još u sobi počelo da se guši i poplavelo u roku od nekoliko minuta, ali davala je znake života. Kad je lekarska ekipa iz ZC Surdulica krenula prema nama, za 12 minuta su stigli do pola puta i sreli se s vozilom u kom je bila supruga s detetom. Lekari su pokušali sve što su mogli, ali je Mila već bila umrla”, ispričao je otac devočice Miroslav Janković.

Rade Panić smatra da je zakonom iz 2006. hitna pomoć trebalo da bude organizovana na nivou četiri velika klinička centra, ali da to nije zaživelo iz, kako kaže, opravdanja da pomoć ne bi bila pristupačna svim građanima jednako.

“Pričalo se u južnim krajevima da neće moći da izdržavaju to što treba da plate za zdravstvenu zaštitu. Videli smo da je direktorka na vreme tražila i sanitet i dodatno osoblje, međutim i da su imali 20 saniteta i helikopter, kolega nije smeo da napusti svoje mesto, jer mogao se pojaviti autobus koji se prevrnuo.. Treba da pričamo o organizovanju zdravstvene zaštite kojom rukovodi ministarstvo. Obaveza poslodavca je da obezbedi broj izvršilaca. Crna Trava ima mali broj stanovnika – 1560 i sleduje im četiri lekara. Ono što treba da se uradi u turističkom mestu je da postoji ambulanta koja je 24 sata pokrivena kao na Kopaonuku. Zakon kaže da se po potrebi može angažovati više izvršilaca, a ovde je jasno da postoji potreba jer je veliko turističko mesto na jugu Srbije”, smatra Panić.

Sonja Hadži Borjanović iz Udruženja za zaštitu prava pacijenata na savesno lečenje, Help, kaže da je u zakonu je predviđeno ko je u svakoj ustanovi dužan da vodi računa o funkcionisanju hitne službe.

“Ukoliko ne postoji lekar koji može da bude dežuran i pripravan onda je za to, pored ministarstva, odgovoran i direktor koji je dužan da organizuje pružanje pomoći koja je bila neophodna. Ništa nije bolje ni u Novom Sadu prema informacijama koje dobijamo. U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć dešava se da postoje lekari koji svoju obavezu, kada su dispečeri, ne rade savesno, gde je bilo nužno da pošalju kola i da pacijent premine. Udruženje je tražilo da ministarstvo sprovede ili da ministar donese rešenje o kvalitetu rada i da se utvrde činjenice zašto se to desilo. Dovoljno je da se preslušaju audio zapisi i da li je lekar morao da reaguje hitno”, kaže Hadži Borjanović.

Rade Panić naglašava da postoji veliki pritisak ministarstva da preuzimaju više obaveza nego što je moguće. Rešenje vidi u bolničarima koji su obućeni da pruže medicinsku pomoć na terenu.

“Oni su na punktovima u gradu, Beograd ne možete da pokrijerte iz jednog mesta, mora da bude 10 punktova. To smo predlagali i pominjali kao mehanizam”, rekao je.

Panić je objasnio i kako funkcioniše hitna služba.

“Dispečeri primaju pozive i imaju pitanja po protokolu i zavisno od odgovora procenjuju hitnost. Kada se radi o manjim mestima, lekar prima poziv i postavlja niz pitanja. Tačno se zna na osnovu pitanja – dali je bol u grudima ili nešto hitno. Ministar mora da natera direktore da organizuju posao kako treba. Ima poziva koji su obmana i zato se sve snima, ali nemate veliku kaznu za ljude koji to rade. Mnogi građani smatraju da im treba doći na noge jer neće da dođu u ambulantu. Zato je neophodna edukacija stanovništva”, istakao je.

Sonja Hadži Borjanović napominje da je, u zavisnosti od toga šta pacijent kaže, hitna pomoć dužna da postupi po pozivu.

“Ono što mi zameramo je da se apsolutno ne sprovode kontrole da se vidi da oni koji treba da organizuju budu ispitani, da taj neko odgovara za svoje nerad. Ako je neko direktor da bi sebe pokrio prvo mora da analizira šta se dešava i da o tome izvesti, ako to ne učini mora da odgovara. U zakonu piše da je svaki lekar dužan da, ako je neki život ugrožen, mora da interveniše”, rekla je ona.