Preuzeto sa sajta infoklix.com: https://infoklix.com/vesti/novi-unosan-biznis-zaradjivace-pare-bukvalno-na-krvi-gradjana-srbije/

Uvođenje evropskih standarda u Srbiji funkcioniše na principu „Ovde mogu da se ugradim, to uvodimo. Ovde ne mogu da se ugradim, to nam ne treba“. Tako je i u slučaju novog zakona o tranfuziji krvi.

Naime, po novom zakonu, koji je usvojen prošle godine, ukida se dosadašnjih 47 centara za prikupljanje krvi širom Srbije. Umesto ovih 47 centara, uvode se 4 centra, Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad. Nedavno je i Subotica uspela da se izbori da ima svoj centar, tako da je to ukupno 5 centara za prikupljanje krvi u celoj Srbiji. Poređenja radi, daleko manja Slovenija koja je takođe prilagodila svoje zakonodavstvo EU standardima, ima 7 centara, dok Hrvatska sa duplo manje stanovnika ima 8 centara.

Po novom zakonu krv se više ne može davati u lokalnim domovima zdravlja, kako je to do sada bila praksa, već samo u za to specijalizovanim centrima. Od prošle godine Srbija je krenula sa primenom novog zakona o tranfuziji krvi po fazama i počelo je postepeno ukidanje ovih 47 dosadašnjih centara.

Da bi se prikupila krv svih dobrovoljnih davalaca, koji, sasvim je to sigurno, neće o svom trošku želeti da putuju po 100 kilometara da bi dali pola litra krvi i to besplatno, potrebno je da Srbija nabavi tranfuziološka vozila. To su specijalizovani kamioni opremljeni svim što je potrebno za prikupljanje krvi na terenu. Cena ovakvog jednog vozila je PRAVA SITNICA za Srbiju, kreće se oko 300 000 evra. Dakle da bi se zamenili dosadašnji centri za prikupljanje krvi, koji su pretežno bili stacionirani u lokalnim domovima zdravlja, Srbija treba da uveze najmanje 30 ovakvih vozila, da zaposli vozače i medicinsko osoblje koje će izlaziti na teren.

Pogađate, Srbija nema ni jedno ovakvo vozilo, no ipak se ukidaju centri za dobrovoljno davanje krvi.
Svakako smo do sada bili u deficitu sa krvnom plazmom, a od sada ćemo je po svoj prilici morati uvoziti. Jasno je, u Srbiji će biti formirane banke krvi ali će krv stizati iz uvoza, ili će biti prikupljana na terenu od dobrovoljnih davalaca ali će se potom iz banaka krvi po mnogo skupljoj ceni prodavati bolnicama.

U pojedinim državama EU banke krvi prikupljaju krv za novac. Kod nas se planira da se krv prikuplja za sok i sendvič ali da se posle papreno prodaje zdravstvenom sistemu.

Ne treba previše biti pametan da bi se zaključilo da postoji interesna grupacija koja će ovaj zakon u ovakvim uslovima u kojima se nalazi Srbija iskoristiti za uspostavljanja sistema koji omogućava korupciju u ovoj oblasti.

Već je u pojedinim delovima Srbije nemoguće dati krv za srodnika i prijatelja, nego se mora čekati da stigne iz Beograda ili nekog od par gradova koji imaju specijalizovani centar za prikupljanje krvi.
Novim zakonom dosadašnji dobrovoljni davaoci krvi se demotivišu. Procenjuje se da će za godinu dana broj dobrovoljih davalaca krvi pasti za 60%. Već sad u pojedinim bolnicama nema dovljno krvne plazme.

Nemačka, koja za razliku od Srbije, nije poznata kao krajnje korumpirana država, nije se usudila da uvede sistem centralizovane tranfuziološke službe, upravo iz razloga da ne bi došlo do koruptivnih dešavanja u vrhu rukovodstva centralizovanim službama. Drugi razlog je što Nemačka ne želi da dovede pacijente u situaciju da zbog takvog sistema ne mogu prime transfuziju. Srbija nije Nemačka i kod nas sve može.

Namernim urušavanjem dosadašnjeg transfuzionog sistema koji je funkcionisalo, uvođenjem EU standarda koji su neprimenjivi u Srbiji, vladajući režim namešta unosan biznis prijateljima i kumovima ministra Lončara. Kontrola centralizovane transfuziološke službe biće u rukama korumpiranih i bahatih prijatelja režima, odvojena od zdravstvenog sistema i služiće kao privatni uslužni sektor. Krv će postati skupa, a ko ne bude imao da plati može da se pomiri sa smrću. Dr Lončar će zasluženo opravdati svoj nadimak!