Plan države je da uloži u zdravstvo milijardu evra kroz gradnju novih bolnica, obnovu postojećih i ulaganje u opremu. Marko Blagojević, direktor Vladine Kanclerija za upravljanje javnim ulaganjima kaže da su neki projekti već završeni, drugi su u toku, a neki tek treba da budu realizovani. Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta kaže da je novac uložen u ustanove kojima rukovode “vrlo poslušni SNS kadrovi”, a da zgrade i oprema ne znače ništa bez ulaganja u zdravstvene radnike.

“Posle 47 godina završeni su radovi na izgradnji Kliničkog centra Niš koji su koštali 53 miliona. Bolnica ‘Dragiša Mišović’ je obnovljena devet godina posle požara, obnovljen je KBC Zemun, što su bile dve ključne bolnice tokom pandemije”, rekao je Blagojević. On dodaje da je u planu izgradnja novog objekta dečje bolnice Tiršova 2, što će koštati 75 miliona evra.

Panić kaže da Blagojević priča uglavnom o zgradama, a da za funkcionisanje zdravstva nisu bitne zgrade već je, prema njegovoj oceni, veći problem oprema. Ističe da je ona u 80 odsto slučajeva “izamortizovana” i da se ne održava kako treba.

Kada je u pitanju igradnja Nacionalnog sadiona, Blagojević kaže da se nije odustalo od projekta, već je samo zastala njegova realizacija dok se ne seagledaju mogućnosti finasiranja.

Dodaje da je Blagojević nabrojao ustanove kojima rukovode poslušni SNS kadorvi, koji i odlučuju šta će od opreme biti nabavljeno i pita ko odlučuje šta je to za zdravstvo bitno.

Kada je u pitanju obnova Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije, Blagojević kaže da je ona u toku, a da je trenutno stanje Infektivne greška “generacija i genracija ljudi koji su bili na vlasti”.

Objašnjava da je projekat za Infektivnu kliniku pripreman godinu i po dana pre nego što su počeli radovi i da je plan bio da oni budu završeni do februara 2021. godine, ali da je zbog epidemije koronavirusa došlo do zastoja, pa se završetak radova očekuje za kraj zime 2021.

Dodaje da će nekoliko objekata koji pripadaju ovoj klinici biti srušeno, a da će umesto njih biti izgrađen novi objekat.

Govoreći o opremanju zdravstvenih ustanova, Blagojević je rekao da je u opremu u bolnici “Dragiša Mišović” uloženo preko 10 miliona evra, a u Tiršovoj preko šest. Upitan ko se pita kada se odlučuje o nabavci opreme, Blagojević kaže da se pita “jedino i isključivo korisnik”, odnosno klinika za čiju potrebu se oprema nabavlja.

“Kada smo nabavljali opremu za Tiršovu, komunicirali smo sa upravom Tiršove”, objašnjava Blagojević.

Panić napominje da u nabavci opreme treba da učestvuje Stručni savet, načelnici odeljenja i svi zaposleni, koji bi trebalo da daju spisak onoga što im je potrebno, o čemu kasnije odlučuju Stručni savet i Upravni odbor. Dodaje da se u praksi o tome, ipak, pita direktor.

On ističe da su najbitiniji segment zdravstva – zdravstveni radnici i da bi u njih trebalo najviše da se ulaže, a da srpskom zdravstvenom sistemu nedostaje 15 odsto medicinara.

“Zdravstveni radnici su jako ljuti, pandemija je pokazala šta se dešava. I dalje važi zabrana zapošljavanja zdravstenih radnika. Sada smo imali stimulaciju od 10 odsto koju nisu dobili oni koji su bili u kovid bolnicama. Osnovna plata lekara opšte prakse trebalo bi da bude 120.000 dinara”, kaže Panić.

On dodaje da nisu tačne izjave ministra zdravlja Zlatibora Lončara da je u zdravstvu zaposleni više od 2.000 ljudi, već kako kaže – najviše 300.

“Mnoge kolege angažovane tokom epidemije ostaele su bez ugovra o radu, čak i na određeno vreme”, rekao je predstavnik Sindikata lekara i farmaceuta.

Preuzeto sa sajta rs.n1info.com: http://rs.n1info.com/Biznis/a606187/Drzava-ulaze-u-zdravstvo-Panic-kaze-tamo-gde-su-poslusni-direktori.html