Svaki dan se beleži po nekoliko hiljada novozaraženih koronavirusom, više desetina preminulih, redovi ispred kovid ambulanti su veliki, bolnički kapaciteti su pretežno popunjeni. Virus je ušao i u gerontološke centre, domove za decu ometenu u razvoju, radne kolektive, porodice, a više od 2.000 lekara je obolelo. Nove mere se najavljuju za sutra.

Gostujući na Radio televiziji Srbije Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marijan Ivanuša je rekao da se i u narednim nedeljama može očekivati pritisak na bolnice, posebno na odeljenja intenzivne nege, jer pik ovog talasa nije još stigao, ali i da predstoji težak decembar, posebno za zdravstvene radnike/ce.

Iako se u medijima čuje da se Srbija dobro nosi sa epidemijom i da ima najnižu stopu smrtnosti, zvaničnici upozoravaju da je situacija u Srbiji sa koronavirusom veoma ozbiljna i da je u proteklih sedam dana po broju novoobolelih na 100.000 stanovnika među tri vodeće države u svetu.

Ima li mesta polemikama i napadima na lekare?

Doktor Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, je svojim nastupom na N1 u kome je izjavio da je „zdravstveni sistem u Srbiji pukao“, kao i da u bolnicama već nema mesta, pokrenuo polemiku u koju su se uključili i najviši državni zvaničnici.

Čujete da sam veoma uzbuđen. Juče sam bio u situaciji kakva se dešavala u Italiji. U svom profesionalnom veku nisam očekivao da ću doći u takvu situaciju, nisam imao mesta za ljude koje mi u medicini smatramo mladima, niti sam imao gde da ih transportujem, izjavio je Panić tom prilikom.

Na njegovu izjavu se zatim osvrnuo epidemilog i član Kriznog štaba Predrag Kon, koji je istakao da zdravstveni sistem u Srbiji „nije pukao“, a predsednik Aleksandar Vučić je izjavu Radeta Panića prokomentarisao tako što je rekao da bi odgovorio „brutalno“ da nije predsednik države.

U odbranu Panića kao lekara reagovale su njegove kolege, političari ali i neki sindikati ističući njegovu ekspertizu i kredibilitet, navodeći da je Panić postao „meta napada“ zbog iznošenja „objektivnog stanja u zdravstvu“:

Pozivamo sve sindikalne organizacije u Srbiji da nam se pridruže u osudi, podignu svoj glas i stanu u odbranu kolege, jasno stavljajući do znanja da je napad na njega i napad na sindikate, a time i radnike koji su nam članstvom ukazali na poverenje, piše u saopštenju sindikata Sloga.

Ujedinjeni protiv kovida zahtevaju odgovore

Lekari okupljeni u okviru inicijative Ujedinjeni protiv kovida (UPK) su otvorenim pismom epidemiologu i članu Kriznog štaba Predragu Konu uputili brojna pitanja koja se tiču postupanja Kriznog štaba, nereagovanja i kašnjenja mera od 20 dana a koje je dovelo do posledica.

Ujedinjeni protiv kovida postavili su brojna pitanja navedena u 50 tačaka. Oni su upitali, iako dr Kon ovih dana spominje da je još šestog novembra Krizni Štab razmatrao mere sprečavanja trećeg talasa, zar mu se ne čini da su u tom momentu kasnili (skoro) dva meseca i koja je cena tog kašnjenja.

Ujedinjeni protiv kovida ističu da će se truditi da i dalje javnost obaveštavaju o svim novim stručnim predlozima u vezi pandemije Covid-19 preko njihovog sajta, kao i da će biti „konstruktivni u najtežoj situaciji u kojoj se našlo naše zdravstvo”.

Poslednjih dana usled nemoći i nesposobnosti države da se nosi sa krizom, nastalom usled neadekvatne strategije u borbi protiv kovida, pokušava se spinovanje u javnosti i zamena teza uvlačenjem naše profesije u medijsko blato. Mi niti želimo niti ćemo biti deo toga. Od kolege Kona očekujemo odgovore na javno postavljena pitanja, navodi se u saopštenju UPK.

Kad će kraj?

Zvaničnici ipak najavljuju da će situacija kakva je sada potrajati i tokom decembra, da je važno testirati što više ali i poštovati donete mere.

Premijerka Srbije, Ana Brnabić je izjavila da država pregovara o proizvodnji „nekih” vakcina protiv koronavirusa u Srbiji, kao i da će Srbija biti među prvim zemljama koja će dobiti vakcinu.

Želimo da obezbedimo građanima mogućnost izbora i sve te vakcine jer će neko hteti da primi samo Fajzerovu, neko samo vakcinu Moderne, neko neće da čuje za bilo šta drugo osim ruske ili kineske vakcine, rekla je premijerka za televiziju Pink.

Više vakcina znači i viće količine, navodi Ivanuša:

Više vakcina znači da će i količina biti veća jer je u početku neće biti dovoljno za sve pa se zato postavljaju prioriteti. Uz vakcinu i javno-zdravstvene mere, verujem da epidemiju možemo staviti pod kontrolu.

Imajući u vidu izjave epidemiologa Predraga Đurića da svega nekoliko vakcina se trenutno nalazi u poslednjoj fazi kliničkih ispitivanja i spremaju se za proces registracije, radiće se o relativno malom broju vakcina: „Prema dostupnim informacijama, postoji mogućnost da će pojedine vakcine dobiti dozvolu do kraja godine i određena količina bi mogla biti dostupna uskoro nakon toga u pojedinim zemljama. Po svemu sudeći, radiće se o relativno malom broju vakcina koje bi prvenstveno bile namenjene zdravstvenim radnicima i zaposlenima u domovima za stare i njihovim štićenicima u pojedinim zemljama.“

Da li će po novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti vakcina biti obavezna ili prisilna, Đurić objašnjava:

Obavezna vakcinacija nije nešto što se samo preporučuje, to je vakcina na kojoj se insistira, jer su nesumnjive njene dobrobiti, a posledice nevakcinisanja mogu biti pogubne.

Preuzeto sa sajta masina.rs: https://www.masina.rs/?p=15537