Od početka pandemije u Srbiji je preminulo tačno 2.005 ljudi. Podatak nad kojim će uvek lebdeti znak pitanja – večita sumnja da je više preminulih nego što nam se priznaje.

Tu sumnju do vrhunca je dovelo otkriće i pisanje BIRN-a koje je 22. juna odjeknulo kao bomba. Ova istraživačka mreža otkrila je da je država sistematski krila pravi broj onih koji su preminuli od koronavirusa. BIRN je tada objavio da je u periodu od 19. marta do 1. juna, umesto zvanično objavljene brojke od 244 žrtava koronavirusa, prema zvaničnoj državnoj bazi Covid19 preminulo 632 pacijenta. Dakle, još tada je bilo 388 preminulih više od zvanično saopštenog broja za taj period.

Potraga za istinom

Jedan od najglasnijih u potrazi za istinom i pravim podacima o broju preminulih bio je i ostao epidemiolog Zoran Radovanović. On je za naš portal napravio svojevrsnu retrospektivu svih nelogičnosti i sakrivanja. Prenosimo Vam je u celosti:

Predsednica Vlade i medicinskog dela Kriznog štaba ponosno je krajem marta obavestila javnost da je uveden elektronski sitem praćenja obolevanja i umiranja od kovida 19. Sistem je zaista bio solidan, jer je u roku od dva sata morala da se prijavi pojava svakog novog bolesnika, njegovog prijema u bolnicu, uključenja na mehaničku ventilaciju i umiranja. Dakle, u realnom vremenu imala se predstava o epidemiološkoj situaciji u Srbiji.

Problem je nastao vođenjem dvostrukog knjigovostva: jedni podaci bili su dostupni vlastima, a drugi, znatno umanjeni, javnosti. Tu prevaru otkrio je BIRN, obnarodujući originalna dokumenta iz kojih se videlo da, recimo, od ukupnog broja umrlih Ministarstvo zdravlja „odobrava“ otprilike svakog petog, po principu jedan pišem, četiri brišem.

Tako je postalo jasno zašto je predsednik Srbije krajem marta uspaničeno zavapio da će groblja biti mala da prime sve žrtve kovida 19. Zvanično objavljeni podaci bili su umirujući, ali su njemu dostavljene stvarne, zaista zabrinjavajuće cifre.

BIRN je pokazao da je od 19. marta do 1. juna broj žrtava novog virusa korona za javnost bio 244, a za Vladu Srbije višestruko veći – prema vrlo konzervativnoj proceni bar 632 (!). Mrak je, dakle, progutao 388 preminulih, što čini većinu od 61 odsto.

Videlo se i da je u nekoliko dana pre sredine aprila zvaničan broj umrlih od kovida 19 bio 5-6, a stvarni – četvorostruko veći, 20-23. Za primer je uzet 14. april kada je Krizni štab saopštio vest o pet umrlih, dok ih je bilo 38.

Član Kriznog štaba S. Janković pokušao je da „objasni“ kako je brojanje do sto naučno delikatan posao koji traje godinama, ali su ga demantovale prethodne izjave A. Vučića, P. Kona i drugih kako smo mi rešili, u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije, da i sumnju na kovid 19 prihvatamo kao dijagnozu. Jankovića je 25. juna demantovala i D. Kisić Tepavčević („… kao preminule od kovida 19 vode (se) sve osobe kod kojih postoji sumnja na prisustvo virusa…“).

Obmanjivanje o broju umrlih odvijalo se i pre i posle te bruke. Tako su tokom 38 dana u nišku kapelu dopremljeni posmrtni ostaci 666 osobe. Većina preminulih, 360, bila je u limenim sanducima s upozorenjem „zarazno“. Njihov broj je potezom pera sveden na 77, što čini samo 21 odsto!

Pozornost i podsmeh stručne javnosti izazvalo je i umiranje tokom 21 dana počev od 22. maja. Navodno su tri dana bila bez umrlih, a 18 sa samo po jednim umrlim. Tako neobična raspodela (očekivalo bi se više nula i bar po neka dvojka) teško je moguća bez manipulacije podacima. Međutim, Krizni štab je sve do 26. juna, punih 35 dana, nastavio sa tom praksom.  tokom kojih je broj umrlih od kovida 19 bio najčešće jedan, uz po neku nulu. Pandemija bi morala da se ponovi četiri miliona puta (!) da bi se desila tako neobična raspodela umiranja.

Slično umiranju, i obolevanju se pristupalo sa podjednako radikalnim „trimovanjem viška“. Drugim rečima, brojevi zaraženih su višetruko umanjivani, pa je, uoči izbora, broj novootkrivenih zvanično bio ispod 100, a stvarno 300-350.

Nastavilo se u septembru, kada je verovatnoća da se broj umrlih pošteno saopštava bila manja nego da se iz špila od 52 karte izvuče baš ona koju mađioničar predvidi. Nedavno je pokazano da na nivou uobičajene statističke značajnosti može da se odbaci hipoteza o iskrenom prikazivanju broja bolesnika na veštačkoj ventilaciji.

Suočen sa dokazima, član Kriznog štaba Predrag Kon je priznao da je do juna samo u Beogradu od kovida 19 umrlo otprilike onoliko ljudi koliko je zvanično saopštavano za celu Srbiju. Zaključak je da su sakrivene bar dve trećine žrtava ove bolesti.

Možemo da konstatujemo da ja zvanični broj umrlih od kovida 19 u Srbiji rezultat grubog krivotvorenja i da je  u rasponu od 4000 do 6000.

Sami članovi Kriznog štaba procenjuju da je broj zaraženih 10-20 puta veći od do sada registrovanih oko 214.000 osoba. Broj od 2,14 je visok, a od 4,28 miliona preteran, ali ima osnova da se veruje da je do sada u kontakt sa novim virusom korona došla bar četvrtina stanvnika Srbije (oko 1,75 miliona ljudi).

Istorija sumnje

Pre nego što je BIRN stigao do podataka o bespoštednom umanjenju broja umrlih na to je, u maju, ukazivao i CINS. Ovaj istraživački portal tada je upozorio da je zbog manjeg broja testiranja na koronu i sistema po kojem se broje umrli od ovog virusa, izvesno da je jedan deo preminulih ostao izvan zvanične statistike.

Novi talas i skok brojki zaraženih i umrlih dočekao nas je u julu. Podaci koji su nam tada saopštavani kao alarmantni, danas bi nam zvučali kao veliki napredak i zaravnjenje epidemijske krive. Naime, 10. jula premijerka Ana Brnabić bila je izuzetno zabrinuta zbog 18 preminulih, tada je to bila najviša crna brojka od početka epidemije.

“Po skoro svim parametrima ovo je najgori dan”, rekla je tada Brnbić. U međuvremenu, dočekali smo još bezbroj najgorih dana, pa smo tako u petak, 4. decembra stigli i do cifre od 69 preminulih.

“Najgori dan od početka po broju ljudi na respiratoru je bio 12. april, sa 146 osoba na respiratorima, po broju novozaraženih to je bio 16. april – 445”, rekla je Ana Brnabić. I taman kada je tlo počelo da smiruje, novi zemljotres. Član Kriznog štaba Predrag Kon nam 29. septembra saopštava da je tri puta više umrlih nego što nam to zvanična statistika saopštava.

“Do juna je bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je pismeno prijavljeno. Smrtni slučajevi ne mogu precizno da se iskazuju, a to sam već objašnjvao, ukoliko ne prođe određeni period. Tek za dva meseca vraćaju se nazad podaci koji su upisani u takozvanoj potvrdi o smrti. Potvrda je deo obrasca u skladu sa zakonom”, rekao je Kon.

Državni vrh se potrudio da amortizuje stvar i zagluši buku, tako što je najavio reviziju statistike o broju umrlih. Reviziju koju još čekamo, a kada će ne znamo. Primenjena je i odbrana napadom, pa su etiketirani mediji koji su zatražili objašnjenje ove Konove tvrdnje.

“Žao mi je što nemate poverenja, ali velika većina ima. Žao mi je što ste u manjini – to govore sve analize i sve procene. Treba se nadati – možda nekada budete u većini, ali za sada je tako. I žao mi je što – kao da vam je draže da ima što više mrtvih, a mi se ovde borimo da ima što manje mrtvih i da imamo što više preživelih i što više zdravih. Znam da vam je to teško i da ne želite da kažete nikad da priznate da Srbija ima jedan od najboljih rezultata u Evropi i to priznaje ceo svet. Razumem da vam ovaj rezultat ne odgovara, i to je sasvim u redu i da se teško navikavate na takav rezultat” rekao je Lončar novinarki Nova.rs kada ga je pitala da komantariše izjavu Predraga Kona da je do juna bio tri puta više smrtnih slučajeva od koronavirusa nego što kažu zvanični podaci.

“To nisu konačni rezultati, na žalost, ono što je rekao doktor Kon, ja sam ono što sam rekao i obećao – mi moramo da uradimo reviziju, nit je to konačan rezultat niti bilo šta i to mora da se proveri. Kon je lepo obrazložio da tu ima nečega što nije ušlo u sistem, što nije prijavljeno i bilo šta, ali smo krajnje razjasnili da ne postoji nijedna stvar koja je prijavljena, za koju smo znali, a da nije objavljena”, rekao je Lončar posla sastanka sa predstavnicma zdravstvenih ustanova”, rekao je ministar Lončar.

Da nadglasa svaku sumnju postarao se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je 1. oktobra najavio da će Srbija uraditi kompletnu revizuju podataka o broju umrlih od kovid-19 i poručio da država ništa nije krila.

“Srbija će uraditi kompletnu reviziju za svaku smrt, za svakog čoveka, da vidimo kako to izgleda. A to će da rade kliničari”, poručio je Vučić i dodao da ne misli da će tu biti mnogo velikih razlika.

Govoreći o neslaganju podataka o broju preminulih od koronavirusa, Vučić je rekao: “Ponosan sam na sve lekare, niko od nas nije slagao nijednu jedinu reč. Čuo sam se sa ljudima iz Batuta, oni kažu da imaju manje umrlih”.

Ubrzo je i Kon demantovao samog sebe, pa je konstatovao da bi bilo bolje da se nije oglašavao.

“Dakle, radi se o proceni, a ni u kom slučaju o nečemu što je pouzdano. Ne možemo govoriti ništa drugo nego koliko je bilo smrti u određenom periodu i upoređivati sa ukupnom smrtnošću ranije”, rekao je Kon.

“Tu se javlja taj broj koji je veći što smo u realnom vremenu imali prijavljeno. To znači da je vrlo moguće da je bilo znatno više smrti. To su dva broja – 345 i 118 koji je prijavljen. Bolje da nisam rekao tri puta više. Ne može na celu Srbiju da se primeni ta procena”, izjavio je Kon na konferenciji za medije Kriznog štaba.

Šta nam je BIRN otkrio?

Prema saznanju BIRN-a, broj zaraženih poslednjih dana prošle nedelje kretao se između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od 97 novoobolelih, piše BIRN na sajtu javno.rs.

Podatak o broju zaraženih nalazi se u tabeli pod nazivom “Izveštaj za Vladu”, koja se pravi na osnovu pomenutog informacionog sistema. Tabela sadrži tri podatka – broj testiranih i pozitivnih u poslednja 24 sata, broj preminulih koji odobrava ministarstvo zdravlja, kao i zauzetost kreveta po bolnicama.

Najveća razlika u broju umrlih primećena je u Kliničkom centru Niš gde je prema zvanično objavljenim podacima umrlo 77 pacijenata. Podaci iz informacionog sistema u koji je BIRN imao uvid pokazuju brojku od 243 preminulih čiji je rezultat testa označen kao pozitivan, što je razlika od 166 mrtvih.

U KBC Dragiša Mišović broj umrlih je “smanjen” za 55 (39 zvanično saopšteno, 94 u informacionom sistemu), KBC Zemun zvanično ima 32 umrla pacijenta, dok se u sistemu nalaze podaci o 88 preminulih (razlika od 56), dok KBC Zvezdara zvanično ima 14, a u sistemu za 45 više – ukupno 59 mrtvih.

U ostalim bolnicama razlike su nešto manje, pa je kod KBC Srbija razlika 17 pacijenata (zvanično saopšteno 33, u bazi 50), za KBC Kragujevac je zvanično rečeno 23, dok u sistemu ima 31 (razlika osam), itd. Za 29 pacijenta nije navedeno u kojoj su bolnici izdahnuli.

Podaci pokazuju da broj smrtnih ishoda kreće da raste krajem marta, da vrhunac dostiže sredinom aprila i ostaje stabilan do kraja meseca. Upravo je poslednjeg dana marta, kao i 1. aprila na mobilne telefone svih građana Srbije stigla SMS poruka u kojoj je stajalo da je situacija dramatična i da se “približavamo scenariju iz Italije i Španije”.

Prvi smrtni slučaj u bazi registrovan je 19. marta. Najviše smrtnih ishoda bilo je sredinom aprila kada je u proseku umiralo po 20 ljudi na dan koji su u bazi označeni kao pozitivni na virus, pokazuju podaci iz informacionog sistema.

Dvanaestog aprila preminule su 23 osoba, dok je zvanično saopšteno šest. Dan kasnije krizni štab je saopštio da je preminulo pet pacijenata, dok ih je u sistemu bilo 23, slično kao i 15. aprila kada je rečeno da je petoro priminulo, iako sistem pokazuje da ih je bilo 20 – za 15 više. Birnova pitanja i dalje kao da još uvek kao da lete nad kukavičjim gnezdom.

Preuzeto sa sajta nova.rs: https://nova.rs/vesti/drustvo/kako-smo-probili-granicu-od-2-000-zrtava/