Za pet godina skoro 3.000 manje lekara u državnom zdravstvu

Za pet godina skoro 3.000 manje lekara u državnom zdravstvu

Za pet godina skoro 3.000 manje lekara u državnom zdravstvu

U državnim zdravstvenim ustanovama je 2020. godine radilo 2.700 manje lekara nego 2015. godine, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Prema poslednjim podacima, u državnom zdravstvu radi 13.700 lekara specijalista, što je za 1.200 manje nego 2016. godine.

Broj lekara specijalista, izvor: “Dr Milan Jovanović Batut”

Opao je i broj doktora bez specijalizacije, sa 5.100 na 3.600, a porastao je jedino broj medicinskih sestara i tehničara, sa 38.600 na 42.800.

Najviše srednjeg stručnog kadra zaposleno je prve godine pandemije, pa je tako 2019. bilo blizu 37.000 medicinskih sestara i tehničara u državnom zdravstvu, da bi njihov broj na kraju 2020. godine porastao za 5.800.

Upravo zbog zapošljavanja medicinskih sestara i tehničara porastao je i ukupni broj radnika u zdravstvu. Poslednjeg dana 2020. godine u državnom zdravstvu radilo je 105.200 ljudi, a to je za 5.000 više nego 2019. godine, a za 1.200 više nego 2016. godine.

Foto: Printscreen sa sajta novaekonomija.rs

Ipak, procene Fiskalnog saveta su da zdravstvenim ustanovama nedostaje preko 5.000 radnika.

Tako su i kovid bolnice ostajale bez neophodnog kadra. Kovid bolnica u Batajnici pripada Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) Srbije.

Zbog toga je ova ustanova u avgustu prošle godine raspisala konkurs na kojem je tražila 750 zdravstvenih radnika sa srednjom i 66 sa visokom stručnom spremom.

Umesto toga, na konkurs se javilo po 47 srednje i visoko obrazovanih koji su ispunjavali uslove.

I ovaj konkurs nije izolovan slučaj. Ni kovid bolnica u Novom Sadu nije uspela da zaposli sve koje je htela. Tražili su preko 1.100 medicinara, a zaposlili tek nešto više od 200.

Ozren Tošić, specijalista javnog zdravlja i savetnik za strategiju zdravstvene zaštite, kaže da je većina državnih administracija u svetu reagovala na isti način, refleksno i nekompetentno. 

“Samo su nastavili da rade ono što su do sada radili, a to je više istoga, više opreme, više kreveta, više bolnica, više kadra… E, tu se stalo, obučeni kadar ne može da se napravi za dva, tri ili pet meseci”, kaže Tošić za Novu ekonomiju.

I sam je učestvovao u opremanju jedne takve bolnice u Mančesteru na početku pandemije. 

“Radili smo 20 sati i napravili je za 15 dana, ali posle toga nikada nije bila popunjena više od pet odsto svojih kapaciteta, jer su skoro svi raspoloživi lekari i medicinske sestre padali sa nogu od posla u postojećim bolnicama. Čak su se i penzioneri uključili”, kaže on i dodaje da “kadrovska opremljenost” države za suočavanje sa zdravstvenom krizom nisu samo zdravstveni radnici, već i drugi donosioci odluka.

“Koordinacija kadrova državne administracije, političkih vođa, zdravstva, vojske, policije i sudstva, kao i medija, privatnog i nevladinog sektora u zdravstvenoj krizi, mora da se vežba. Za poverenje građana mora da se radi i vodi sopstvenim primerom”, objašnjava on.

“Kadrovska opremljenost” je rak-rana Srbije odavno. Primera radi, UKC Srbije je i pre pandemije “kuburio” sa brojem zaposlenih zdravstvenih radnika. Prema sistematizaciji, tamo bi trebalo da radi preko 10.000 radnika. Umesto toga, u februaru ove godine bilo ih je oko 8.000. U odnosu na planirani broj, najviše nedostaje srednje obrazovani kadar.

Sa druge strane, relativno veliki broj zaposlenih, oko 1.200, zaposleno je na određeno vreme. Ugovore na određeno vreme dobili su i skoro svi koji su dobili posao u kovid bolnicama. To su vrlo često mladi lekari, farmaceuti ili tehničari. Šta će biti sa njihovim radnim mestom nakon pandemije još uvek se ne zna, jer su oni tek predmet budućih planova.

“Pored ovih koji su u kovid bolnicama, pored ovih koji su na određeno vreme, postoje i volonterski specijalizanti. Svi su oni predmet budućih akcija zapošljavanja Ministarstva zdravlja“, rekao je na sednici Odbora za zdravlje i porodicu Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. 

Međutim, državni sekretar se ubrzo nakon toga ograđuje, citirajući predsednika. 

“Što kaže predsednik Vučić u junu mesecu prošle godine, vi kada zaposlite nekog za stalno, morate da mu dajete platu 40 godina. To mora da izdrži finansijski sistem“, dodaje Sazdanović.

Ko zaista radi u srpskom zdravstvu

Na kraju 2020. godine, što su poslednji dostupni podaci, u sistemu zdravstvene zaštite je radilo preko 105.000 radnika koji su imali ugovore na neodređeno.

Od ovog broja, 22.000 je nemedicinskih radnika, što je gotovo identično kao i pre pet godina. 

Zdravstvenih radnika sa visokom stručnom spremom je na kraju 2020. godine bilo 23.000. Od toga, 20.000 doktora medicine, 1.500 doktora stomatologije i 1.400 magistara farmacije. 

Malo više od petine ukupnog broja doktora su oni bez specijalizacije, njih 14 odsto je na specijalizaciji, dok je specijalista bilo skoro 70 odsto, odnosno blizu 13.800. Ipak, to je za 700 manje specijalista nego na kraju 2019. godine i za oko 1.000 manje nego 2016. godine.

U odnosu na ranije godine, sa pandemijom je najviše porastao broj medicinskih sestara i tehničara kojih je na kraju 2020. bilo blizu 43.000, odnosno, prema “Batutovim“ podacima, oko 5.800 više nego na kraju 2019. godine.

Tokom 2020. godine ukupan broj poseta odraslih građana (iznad 19 godina) kod lekara u ordinaciji u domovima zdravlja je bio blizu 20,5 miliona. Prosečan broj poseta po jednom lekaru opšte prakse je bio preko 5.500. 

U 2020. godini bila su 262 radna dana. Ukoliko je lekar koristio, na primer, 25 dana godišnjeg odmora, možemo da računamo da je radio 237 dana. To bi značilo da je u toku jednog dana jedan lekar prosečno pregledao 23,5 pacijenata. 

Ukoliko je smena lekara šest sati, a pauza pola sata, to znači da lekar u toku jednog sata pregleda prosečno 4,3 pacijenta, odnosno da lekar ima oko 14 minuta da prozove, pregleda, zapiše dijagnozu i prepiše terapiju.

U domovima zdravlja, u službi opšte medicine, na odeljenjima za odrasle, radi nešto više od 3.600 lekara. Od ovog broja više od polovine čine lekari opšte prakse, šest odsto lekari na specijalizaciji i 40 odsto specijalisti. Na jednog lekara “dođe“ oko 1.500 odraslih. 

Za razliku od Beograda, gde u domovima zdravlja u službama opšte medicine za odrasle radi оkо 820 lekara i malo više od 1.000 sestara, u nekim okruzima radi ih znatno manje. Primera radi, u celom Borskom okrugu rade samo 84 lekara i 111 medicinskih sestara, u Zaječarskom 69 lekara i 87 sestara, a u Topličkom okrugu 60 lekara i 97 sestara. 

Sa druge strane, sve žene u Srbiji su 2020. godine mogle da idu na pregled kod samo 520 lekara u službama za zdravstvenu zaštitu žena, od čega je 460 specijalista ginekologa. Tako je računica bila – skoro 6.000 žena na samo jednog ginekologa. 

Kada su u pitanju bolnice, u njih 120, koliko postoji u Srbiji, radi oko 8.900 lekara, od čega tri četvrtine specijalista. Broj bolesnika koji su u 2020. godini bili u bolnicama je bio oko 1,6 miliona, a prosečno je bilo zauzeto manje od polovine ukupnog broja postelja. 

U sva četiri univerzitetska klinička centra, kroz koja je 2020. godine prošlo više od milion pacijenata, radi nešto više od 1.300 lekara i 4.300 ostalih zdravstvenih radnika sa višom i srednjom školom. Od ukupnog broja lekara, najveći deo čine specijalisti, njih oko 1.000. 

Pojedina odeljenja u okviru kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu su opterećenija od drugih. Na primer, na odeljenjima radiologije i onkologije 2020. godine radilo je ukupno 47 lekara, od čega 34 specijalista, a tokom cele godine kroz odeljenje je prošlo preko 15.500 bolesnika. 

Ništa bolja situacija nije ni kada su u pitanju medicinski tehničari. U Urgentnim centrima je 2020. godine radilo oko 450 medicinara sa višom i srednjom školom.

Iste godine kroz ova odeljenja prošlo je preko 18.000 pacijenata. 

Zdravstveni radnici su se 2019. godine (što je poslednja dostupna ovakva analiza “Batuta“) izjašnjavali o tome koliko su za dovoljni radom u državnim ustanovama i šta je ono što im najviše smeta. Jedna od najčešćih primedbi, osim malih plata i loše opreme, bila je upravo nedostatak kadra i bolja raspodela već postojećeg. 

Tom prilikom je i 36 odsto zaposlenih u zdravstvenim ustanovama reklo da je mnogo i veoma mnogo pod stresom ili pritiskom prilikom obavljanja posla. Ako se tome doda još 37 odsto onih koji su umereno pod stresom, dolazi se do za ključka da preko 70 odsto zaposlenih trpi neku vrstu stresa ili pritiska u toku oba vljanja svakodnevnih aktivnosti na poslu, navodi se u analizi. 

Kako za Novu ekonomiju objašnjava Predrag Đurić, predsednik Sindikata zdravstva i socijalne zaštite USS Sloga, samo podatak o tome da na primarnom nivou zdravstvene zaštite postoje lekari koji u jednoj smeni pregledaju duplo više pacijenata nego što je normativ, dovoljno govori o uslovima u kojima se radi.

“Kao posledica toga, dolazi do nezadovoljstva i zaposlenih i pacijenata, što stvara jednu jako lošu sliku o zdravstvenom sistemu. Država hitno mora da krene sa izmenom akata koji uređuju ovu oblast i prestane sa populističkim merama, kako bi se uspostavilo plansko zapošljavanje“, navodi Đurić.

Preuzeto sa sajta novaekonomija.rs: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/za-pet-godina-skoro-3000-manje-lekara-u-dr%C5%BEavnom-zdravstvu

Повезане вести

logo
СИНДИКАТ ЛЕКАРА И ФАРМАЦЕУТА СРБИЈЕ
Београд, Маглајска бр. 32/8
тел: 066/875 37 03 и 011/266 51 71

Е-пошта: sindikatlfs@gmail.com | сајт: www.sindikatlfs.rs

Архива

Назад на врх странице

error: Sadržaj je zaštićen!