Лекарска комора Србије
Др Милан Динић, директор

Поштовани,

У складу са ставом Тима за примарну и Тима за секундарну и терцијарну здравствену заштиту СЛФС, заступајући мишљење највећег броја лекара, обраћамо Вам се са захтевом да заједнички предузмемо ХИТНЕ мере у циљу изузимања лекара из Закона о запосленима у јавним службама, односно регулисања права, обавеза и одговорности из радног односа посебним Законом о запосленима у установама у области здравства.

Разлози за изузимање су следећи:

1. Здравство је делатност од посебног националног значаја;

2. Здравствени систем мора да функционише како у редовним тако и у ванредним условима јер је неопходно обезбедити континуитет здравствених услуга;

3. Начин школовања лекара, дужина трајања основних студија, затим специјалистичке студије, субспецијалистичке и континуирана едукација су специфични у односу на све друге;

4. Организовање пружања здравствене заштите на више нивоа (примарни, секундарни и терцијарни) су такође нешто што је специфичност здравствене делатности;

5. Одговорност здравствених радника је тачно дефинисана Законом о здравственој заштити, чл. 169:
За свој рад здравствени радници преузимају стручну, етичку, казнену и материјалну одговорност;

6. Многи чланови Закона о запосленима у јавним службама су једноставно неприменљиви на запослене у здравственим установама;

7. Додатно оптерећивање запослених у здравству је немогуће јер се тиме нарушава квалитет здравствене услуге;

8. Примарни ниво здравствене заштите је заснован на принципу изабраног лекара (одраслог становништва, деце и омладине, гинеколога и стоматолога) тако да је недопустиво с једне стране заснивати цео систем на изабраном лекару, а онда Законом омогућавати премештање и распоређивање запослених на друго радно место;

9. Једна категорија запослених у здравственом систему истовремено обавља и послове здравствене заштите и послове у настави на факултетима, што такође представља специфичност и захтева да буде препознато и дефинисано у Закону;

10. Специфичност здравственог система је у томе што је у већини здравствених установа директор истовремено и лекар, који део радног времена проводи на извршилачком радном месту, те је и ово један од разлога да се донесе посебан закон који би узео у обзир све ово.

Као аргумент за издвајање запослених у области здравства наводимо да су из Закона изузети и други, тако да издвајање здравства не би требало да представља проблем, поготову када се узму у обзир све наведене специфичности и значај здравствене делатности уопште.

Ако постоји Закон о судијама, Закон о полицији, Закон о војсци Србије, Закон о платама запослених у државним органима, у плану је доношење Закон о платама у јавним предузећима, не видимо разлог зашто се једна делатност од посебног значаја као што је здравство не би регулисала посебним Законом о запосленима у установама у области здравства.

Имајући у виду да се јавне расправе везане за Закон о запосленима у јавним службама и Измене Закона о систему плата запослених у јавном сектору управо одржавају, последња је заказана за 4. септембар 2017. године молимо Вас да заједнички наступимо са јединственим захтевом а то је да се права, обавезе и одговорности из радног односа запосленима у здравству, регулишу посебним Законом о запосленима у установама у области здравства.

У Београду, 29. август 2017. године

Потпредседник СЛФС за ПЗЗ
Др Славица Софронић

Потпредседник СЛФС за СиТЗЗ
Др Јадранка Врањеш Боснић

Допис можете преузети овде:

Допис ЛКС