Предмет: Захтев за мишљење у вези примене  Правилника о утврђивању здравствене способности физичких лица за држање и ношење оружја и Обрасца 4. уз Правилник

Поштовани,

Молимо Вас да нам помогнете и одговорите на следеће питање:

Да ли je давање информације о промени здравствственог стања пацијента, издата у овиру Обрасца 4. Правилника о утврђивању здравствене способности физичких лица за држање и ношење оружја, који Вам достављамо у прилогу, у сагласности са одредбама Закона о заштити података о личности, Закона о правима пацијената и другим релевантним законским прописима?

Наиме, Правилник о утврђивању здравствене способности физичких лица за држање и ношење оружја, у члану 9 предвиђа: Извештај о промени здравственог стања физичког лица које поседује дозволу за држање и ношење оружја (Образац 4.),  изабрани лекар доставља најближој организационој јединици Министарства унутрашњих послова – одмах по сазнању о промени здравственог стања тог физичког лица.

Док се Правилником о утврђивању здравствене способности физичких лица за држање и ношење оружја у Обрасцу 2 уз Правилник, предвиђа у складу са законским прописима,  и од стране пацијента даје само сагласност да се његова здравствена документација достави на увид лекару специјалисти медицине ради издавања  уверења о здравственој способности за држање и ношење оружја, као и пристанак на обављање теста на психо-активне супстанце. Дотле се за спорни Образац 4. уз Правилник, не  даје сагласност пацијента да изабрани лекар обавести надлежни орган Министарства унутрашњих послова о промени здравственог стања пацијента. При том, није предвиђена никаква процедура, као ни додатни прегледи од надлежних лекара специјалиста, као у самом поступку утврђивања здравствене способности, који би установили и потврдили да је дошло до промене здравственог стања пацијента које утиче на здравствену способност физичког лица за држање и ношење оружја.

Полазећи од Хипократове заклетве, преко Устава Републике Србије, одредаба Закона о заштити података о личности, Закона о здравственој заштити, Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства па до Кривичног законика Републике Србије долазимо у сумњу да је информација захтевана предметним Правилником и Образцем 4. представља кршење закона.

Сваки од горе поменутрих релевантних законских прописа полази од тога да је здравствена документација једног пацијнта поверљива, па тако:

Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства: Податке садржане у медицинској документацији и евиденцијама може користити пацијент на кога се ти подаци односе, ради остваривања својих права, у складу са законом. Најпре, вођење овакве евиденције, и поготово пријава надлежним органима није предвиђена за евидентирање у регистре лица оболелих од болести и стања од већег јавно-здравственог значаја. Даље Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства у члану 40 прецизира да подаци из медицинске документације пацијента представљају нарочито осетљиве податке о личности. Као и да су здравствене установе дужне да прикупљање и обраду података о личности пацијента врше на начин којим се обезбеђује остваривање права на приватност и права на поверљивост података о личности пацијента, у складу са законом којим се уређују права пацијената и законом којим се уређује заштита података о личности. Док се дужности чувања података о личности пацијента, надлежни здравствени радник, односно здравствени сарадник и друго овлашћено лице може бити ослобођено само на основу писменог пристанка пацијента, односно његовог законског заступника, или на основу одлуке суда.

Закон о правима пацијената: Дужности чувања података о личности пацијента надлежни здравствени радници, односно здравствени сарадници, као и друга лица запослена код послодаваца могу бити ослобођени само на основу писменог пристанка пацијента, односно његовог законског заступника, или на основу одлуке суда. Притом, је као могућност ослобођења од чувања поверљивих података пацијента предвиђена је писмена изјава пацијента, односно законског заступника, или овлашћење оверено код надлежног органа, а које се чува у медицинској документацији, којом даје пристанак на саопштавање података о здравственом стању. Надлежни здравствени радник може саопштити податке о здравственом стању пацијента у том случају, док изузетно може саопштити податке о здравственом стању пацијента пунолетном члану уже породице, и у случају када пацијент није дао пристанак на саопштавање података о свом здравственом стању, али је саопштавање тих података неопходно ради избегавања здравственог ризика за члана породице.

Из свега наведеног, с обзиром да немамо сагласност пацијента, ужег члана породице ради избегавања здравственог ризика, као ни судске одлуке ми не видимо правни основ за издавање Извештаја о промени здравственог стања физичког лица које поседује дозволу за држање и  ношење оружја од стране изабраног лекара.

Оно што нас додатно забрињава, и оставља на изузетно „танком леду“ поред законске неутемељености, и нарушавања односа поверења између изабраних лекара и пацијената је то што није предвиђена адекватна процедура за утврђивање наступања промене здравственог стања физичког лица које поседује дозволу за држање и ношење оружја, као што је предвиђена за утврђивање те способности. Наиме, неуобичајно је, и крајње опасно, да изабрани лекар који није специјалиста за ту област доноси самосталну оцену о наступању релевантне промене здравственог стања лица које поседује дозволу за држање и ношење оружја, без поновног укључивања медицине рада, јер како ћете видету у самом Обрасцу 4. овај извештај потписује, ставља свој факсмил и ИД број, па самим тим и преузима на себе целокупну одговорност сам изабрани лекар.

Молимо Вас нам што сте пре у могућности доставите Ваше мишљење којим ћете разјасните дилему коју имамо у вези са применом предметног Правилника. Молимо Вас, да имате у виду незавидан положај изабраних лекара, с обзиром на растрзаност између обавезе заштите података о личности пацијента, права на приватност и поверљивости података пацијената са једне стране, а са друге стране обавеза предвиђених Правилником о утврђивању здравствене способности физичких лица за држање и ношење оружја и Законом о оружју, који предвиђа и прекршајну одговорност изабраног лекара у случају да не пријави промену здравственог стања.

Београд, 16.05.2016. године.

Потпреседник СЛФС за Примарну здравствену заштиту
Др Славица Софронић
специјалиста медицине рада

Допис можете преузети овде:

Образац 4. – Повереник за информације