Spasa nam nema, ali propasti nećemo. Čovečanstvo je prolazilo i kroz mnogo gore muke od ovogodišnje, ali ljudska psiha, inteligencija i kreativnost uvek nađu način da pobede. Soundtrack mog benda “Plutonie” za 2021. može da bude pesma “Sanjam” jer snovi pospešuju maštu, a iz mašte nastaju najveća umetnička i naučna dela – kaže u intervjuu za Direktno.rs dr Zlatko Bokun, muzičar i instruktor laparoskopske hirurgije. Cenjeni lekar iz “crvene zone” još na početku epidemije virusa korona ukazao je na kolaps zdravstvenog sistema nečinjenjem odgovornih i na neki način očitao bukvicu Aleksandru Vučiću.

Na početku epidemije kada javnost još nije bila svesna šta nas je snašlo, a državni vrh se trudio da lekare ponizi i građane još više zbuni, dr Bokun je na svom Fejbuk profilu napisao najefektniju poruku i, između ostalog, odnosila se na predsednika Vučića “da ga nije on školovao nego roditelji”.

Taj tekst je sa preko 250.000 pregleda za 24 sata svakako među pet najčitanijih u 2020. na našem portalu. Naravno, i to je bio povod za razgovor sa lekarom iz kovid zone, a pitanje se samo nametnulo – da li je pored pretnji botova, bilo reakcija od kojih treba zazirati ili samo pohvala?

– Moj post na FB je postao viralan i sem što sam njime demantovao neistine, koje je trenutni predsednik izneo, pomenuo sam i perspektivu koja nas očekuje. Nažalost, bio sam dobar prorok, sva moja mračna predviđanja o raspadu zdravstvenog sistema, zanemarivanju non-kovid pacijenata, žrtvovanju zdravstvenih radnika i opštoj atmosferi psihoze su se obistinile – kaže dr Bokun, sin čuvenog neuropsihijatra i akademika Petra Bokuna, za Direktno.

– Reakcije su bile divne, toliko znanih i neznanih ljudi, kolega, prijatelja iz svih krajeva sveta me podržalo jer sam naglas rekao sve ono što su i ti pametni i plemeniti ljudi mislili. Na botove ne obraćam pažnju, malo ih je i uplašeni su i od sopstvene senke. Što bi Italijani rekli: “Multi nemici-multo onore (mnogo neprijatelja – velika čast)”. Inače, moja namera ni tad ni sad nije bila politički inspirisana jer politiku i političare, koje god orijentacije bili, smatram za gore od prostitutki. Kod njih se bar zna odnos cene, usluge i kvaliteta, a i doslednije su i poštenije.

Šta čovek može da uradi za sebe i druge da nam bude bolje u godini promena? 

– Medijski pritisak kome smo svi intenzivno izloženi već skoro godinu dana uzima, a tek će uzimati danak na psihu. Moj savet je da se u svakoj situaciji, koliko god da je teška, pronađe humor. Još je Frojd rekao da je “smeh penicillin malih naroda”, jača preko potreban imunitet, psihu, čini nas privlačnijim, pospešuje razvoj inteligencije i nervira diktatore, a besplatan je. Promene su neminovne, ali kako nas istorija uči da od nje nismo ništa naučili, i one će se kad-tad resetovati na staro. U novo normalno ne verujem, samo u normalno.

Fakultet, specijalizacija, volontiranje… Takav put obeshrabri lekara ili mu da krila da odleprša?

– Presudila je ogromna ljubav prema hirurgiji, posebno laparoskopskoj za koju sam se o sopstvenom trošku školovao u Italiji, uz podršku roditelja i pomoći moje druge najveće ljubavi – muzike od koje bih uspevao da zaradim neki honorar. Da nije bilo toga, verovatno bih sada bio u inostranstvu, kao i trećina moje generacije.
Suluda odluka tadašnjeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića o zabrani zapošljavanja, koju su svi njegovi naslednici po inerciji produžavali, unakazivši živote generacija mladih medicinara, bila je pucanj u čelo srpskom zdravstvu koje od tada hronično kuburi sa kvalitetnim kadrovima.

Naplata je stigla kroz katastrofalan pristup aktuelnoj pandemiji, gde još samo stomatolozi i veterinari nisu angažovani da leče kovid-pacijente. Potemkinova sela u izgradnji i jeftini politički marketing neće sprečiti dalji raspad zdravstva niti egzodus kadra. Hiljade respiratora ne vrede ništa ako nemate lekare i tehničare koji njima rukuju. Nažalost, odgovorni i dalje nisu svesni težine problema, uzdaju se u tradicionalnu zaboravnost i trpeljivost naroda. Saznaće u post-kovid periodu koji će biti još teži.

U jeku pandemije pojavio se UPK kao tračak nade da će medicinari uspeti da se odupru političkom kriznom štabu. Znamo da je mnogo situacija u zdravstvu za kritiku, ima li nade za popravak?

– UPK, koji sam zdušno podržao, bio je spontana reakcija nas lekara “sa terena” koji lečimo kovid-pacijente na očigledna neslaganja zvaničnih podataka o preminulima i obolelima sa onima iz prakse. Za razliku od članova KŠ koji većinom pacijenta i bolnicu nisu u životu videli, mi na sopstvenoj koži trpimo sve propuste sistema, plaćajući glavama preko 60 lekara, preko 100 sestara i tehničkog osoblja i najmanje trećinom obolelih zdravstvenih radnika od kojih će mnogi ostati doživotni invalidi.

Ova pandemija je poraz srpske epidemiologije. Umesto da prevencija, razumne mere kontrole, praćenja kontakata, masovna testiranja budu imperativ, pandemijom se bave bolnice, što je najgluplje, najskuplje i najmanje efektno. Prećutno je primenjen švedski scenario masovnog prokužavanja u cilju postizanja diskutabilnog kolektivnog imuniteta, ali na domaći način, prepuštajući građane stihiji i žrtvujući zdravstvene radnike.

Pristajanje na kompromise, uporno povlačenje potpuno pogrešnih i diletantskih poteza uništilo je sav kredibilitet KŠ i ne vrede sad njihove izjave o neslaganju sa političkim delom istog. Slušajući neke “ugledne” lekare iz KŠ, zapitam se da li su od početka pandemije pročitali ijedan naučni rad o kovidu ili se raspitali kako se druge države bore s tim problemom, pa bar pokušali da kopiraju pametnije. 

Na medicini je da donese odluku, a na politici da sprovede kako zna i ume, političari treba da budu naše sluge i službenici, a ne da se petljaju u nešto što ne znaju niti imaju zrelost ni intelektualni kapacitet da shvate. KŠ je u ovom slučaju poslužio kao predstava za masu da bi se stekao utisak brige za zdravlje, dok je njegov medicinski deo gomila marioneta na koje će se posle svaliti odgovornost.

Potpisnik ste peticije UPK, da li je bilo pritiska nadređenih?

– Na mene lično ne, ali brojne kolege su imale pritiske od strane nadređenih, bilo je čak i otkaza, smena, degradiranja. Ja svoj posao obavljam maksimalno profesionalno i savesno, a sloboda govora i mišljenja valjda još nije ukinuta.

Koji je glavni problem građana Srbije, a da ne pričamo samo o finansijama?

– Pandemijske okolnosti, zdravstvene, ekonomske i socijalne, koje prati produženi stres, iz ljudi izvlače ono najbolje, ali i ono najgore. Kod naših građana često srećemo neobrazovanost, neznanje, neodgovornost, sto se vidi po suludim teorijama zavere i raznim antivakserskim, antimaskerskim, ravnozemljaškim i sličnim pokretima za koje smo plodno tlo. Mediji i društvene mreže ih guraju u mainstream, sluđujuci i polarizujući ovaj neuki i zaplašen narod koji se obrazuje po Youtube-u i žutoj štampi. Nije to slučajno, na tome sigurno rade neke službe jer su još stari Latini rekli “Divide et impera” (zavadi pa vladaj). Što bi rekli teoretičari zavere, pametnom dosta.

Kako “Plutonia” živi danas? Da li hit “Pobegni lažima” ima smisla ili da se suočimo s problemima?

– “Plutonia” je i u ovo vreme restrikcija živih svirki aktivna, iako nemamo nastupe, redovno vežbamo u našem studiju da spremni dočekamo kraj pandemije. Intenzivno snimamo i pripremamo album, a usput smo pevačica Nina i ja snimili veliki broj covera u akustičim aranžmanima i objavili ih na društvenim mrežama. “Pobegni lažima”, pesma inspirisana fantastičnom knjigom “Antigravitacija” mog kolege i prijatelja Borisa Starešine dokaz je da je poezija prekognicija. Više nego ikad, sad bi trebalo pobeći lažima i boriti se za istinu.

Gospodin dr Petar Bokun je imao čemu da nauči naslednika, koji savet je bio najvažniji ?

– Da se uvek držim medicine i da s njom nema kompromisa. Slušam njegove savete više nego ikada. On je sve ovo predvideo još pre 30 godina.

Šta da sviramo, zviždimo, pevamo u 2021? I s kim?

– Moj predlog je, dok traje pandemija, “Disturbed” i “Down With the Sickness”, a na proleće kad otopli, bilo šta od “Rage Against the Machine”. Svi mi, cela tiha većina – poručio je dr Bokun.

Preuzeto sa sajta direktno.rs: https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/324442/dr-zlatko-bokun-intervju-hirurg-bend-plutonia.html