Поштовани,

Запослени у здравственим установама, с обзиром на изложеност специфичним опасностима и штетностима на радном месту, која укључује контакт са оболелим особама, припадају групи занимања с повећаним ризиком од настанка одређених  професионалних болести.

Имајући у виду епидемију заразне болести COVID – 19, која је већ десет месеци у статусу епидемије од већег епидемиолошког значаја – за територију Републике Србије, колико дуго је и у статусу пандемије проглашене од стране Светске здравствене организације, али и последице које изазива по здравље и живот људи, сматрамо да најизложенијим категоријама грађана – запосленима у здравственим установама, треба пружити већи степен заштите, усклађивањем прописа са реалним стањем и преузимањем добрих решења неких од земаља са мањом стопом смртности запослених у здравственом систему.

Билошки агенс је уз непредвидивост и компликације које изазива, неадекватну и недовољну опрему за личну заштиту на раду, дуготрајно и прекомерно излагање довео да тога да је Србија на првом месту у региону и Европи по броју преминулих и заражених здравствених радника и уопште запослених у здравственом систему.

Такође, сведоци смо велике стопе смртности и обољевања како медицинских, тако и немедицинских радника у здравственом систему, што ће као дугорочну последицу имати повећани број запослених у овом сектору са трајним последицама и компликацијама од излагања овој биолошкој штетности.

Сходно наведеном, Синдикат лекара и фармацеута Србије (СЛФС) захтева да се

• хитно изврши допуна члана 2. Правилника о утврђивању професионалних болести (“Сл. гласник РС”, бр. 14/2019), тако што ће се COVID – 19 наћи на листи професионалних болести проузрокованих биолошким штетностима (3.0).

Образложење:

Научно је доказано да вирус SARS-CoV-2 изазива болест COVID-19. Дана 10. марта 2020. године проглашена је болест COVID-19 изазвана вирусом SARS-CoV-2 заразном болешћу чије је спречавање и сузбијање од интереса за Републику Србију.

Потом је 11. септембра 2020. године вирус SARS-CoV-2 класификован као биолошка штетност. Најпре је допуњен Анекс III Директиве 2000/54/ЕЗ Европског парламента и Савета јуна2020. године, док је Србија ово усклађивање извршила септембра 2020. године допуном Прилога 3. (Класификација биолошких штетности) Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању биолошким штетностима („Сл. гласник РС“, бр. 96/2010, 115/2020) тако што је листи која се односи на вирусе, поред осталих биолошких штетности прикључен и вирус SARS-CoV-2, као биолошки агенс за који се зна да узрокује заразу код људи.

Дакле, већ је утврђено да SARS-CoV-2. изазива вирус COVID-19, а који квалификован и као биолошка штетност.

Сходно наведеном, достављамо Предлог измене и допуне Правилника о утврђивању професионалних болести (“Сл. гласник РС”, бр. 14/2019):

„ Допуњује се члан 2. Правилника о утврђивању професионалних болести (“Сл. гласник РС”, бр. 14/2019), тако што сена листи, у делу 3.0 – БОЛЕСТИ ПРОУЗРОКОВАНЕ БИОЛОШКИМ ФАКТОРИМА, после редног броја 50., додаје колона са редним бројем 50а. и допуњује следећим:

* – Доказ о контакту са биолошким агенсом и просторној и временској повезаности са појавом болести – за запослене у здравственим установама важи претпоставка да је инфекција у узрочно-последичној вези са радним местом/послом, а због недвосмислене изложености биолошком агенсу. За ову групу запослених утврђује се признавање професионалне болести COVID-19 од дана настанка, односно утврђивања дијагнозе уз важење претпоставке о узрочној вези.“

У прилог овоме говоре решења већине европских земаља. Најиндикативнији примери су пример Италије (Национални институт за осигурање од незгода у радном односу Италије потврдио је да се професионалним болестима сматрају инфекције коронавирусом лекара, медицинсих сестара и других запослениих у јавним и приватним здравственим установама. Узрочна веза између посла и инфекције аутоматски ће се претпоставити за ову групу запослених, како би се такође покрили случајеви у којима је идентификација специфичних узрока и начина рада инфекције проблематична. Штавише, случајеви заражавања током одласка на посао или са посла такође су обухваћени овим одредбама!) и Немачке (која овај вирус сматра професионалном болешћу ако запослени ради у здравственом сектору. Али не сматра вирус професионалном болешћу за било који други економски сектор (попут јавног превоза, супермаркета, грађевине, канцеларијских радника итд)). Поред ових, треба поменути и друге земље света као што су Јужна Африка, Канада, које су такође дале смернице за регулисање овог питања. Федерација Босна и Херцеговина је COVID – 19  уврстила на листу професионалних болести, док је на предлог Хрватске лијечничке коморе и Хрватског лијечничког синдиката, министарство прихватило квалификовање COVID – 19 професионалном болешћу, још априла 2020. године.

или

• да се аутентичним тумачењем Правилника о утврђивању професионалних болести (“Сл. гласник РС”, бр. 14/2019, у даљем тексту: Правилник), COVID – 19 јасно подведе под тч. 50, члана 2. Правилника и на тај начин детаљније уреди ово питање.

Образложење:

У члану 2. Правилника о утврђивању професионалних болести (“Сл. гласник РС”, бр. 14/2019), у делу 3.0 – болести проузроковане биолошким факторима, под редним бројем 50. подведено је следеће:

„ Обољења проузрокована директним контактом са другим биолошким агенсима на раду која нису напред наведена а за које постоје научни/литерални докази или за које постоје докази из практичних искустава “

Ова дефиниција је преузета из листе професионалних обољења коју је сачинила Међународна организација рада. У ставовима израженим у европској и светској литератури односно објављеним стручним чланцима нема двојбе да се COVID – 19 може подвести под поменути опис који одговара опису обољења редног бр. 50. Правилника. Дакле, мора постојати директна веза између изложености самом коронавирусу (SARS-CoV-2) на послу и болести (COVID – 19) да би се болест могла класификовати као професионална. Први услов – научни доказ да SARS-CoV-2 изазива COVID – 19 – је доказана научна чињеница, а узрочно-последична веза је оправдана претпоставка за запослене у здравственом систему, а чију смо оправданост изложили у претходном делу и коју подржава огроман део светске теорије.

***

Подсећамо да професионалне болести, у смислу Закона о пензијском и инвалидском осигурању (“Сл. гласник РС”, бр. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – одлука УС и 86/2019), јесу одређене болести настале у току осигурања, проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао.

Професионалне болести, радна места, односно послови на којима се те болести појављују и услови под којима се сматрају професионалним болестима, у смислу става 1. овог члана, утврђују министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања и министар надлежан за послове здравља, на предлог фонда.[1]

Под професионалним обољењем у смислу члана 51. Закона о здравственом сигурању (“Сл. гласник РС”, бр. 25/2019), подразумева се обољење настало услед дуже изложености штетностима насталим на радном месту.

Сходно свему наведеном, са позивом на све наведене прописе, обраћамо се насловљеним органима за хитну реакцију и признавање COVID – 19 професионалном болешћу.

У Београду, дана 21.01.2020. године.

Синдикат лекара и фармацеута Србије
Др Раде Панић, председник СЛФС

[1] Закон о пензијском и инвалидском осигурању (“Сл. гласник РС”, бр. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – одлука УС и 86/2019), члан 24.

Синдикат лекара и фармацеута Србије је Иницијативу поднео:

• Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања,
• Министарству здравља Републике Србије,
• Републичкој стручној комисији за медицину рада при Министарству здравља Републике Србије,
• Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање,
• Институту за медицину рада Србије “Др Драгомир Карајовић”,
• Републичком фонду за здравствено осигурање Републике Србије.