Састанак Тима за ПЗЗ СЛФС одржан је 9.06.2017. године у просторијама синдиката у Београду.

Састанку присуствовали:

Др Светлана Обрадовић, др Весна Пантелић, др Тања Ђорђевић, др Богданка Пушић, др Снежана Павков и др Славица Софронић.

Поред сталних чланова тима , испред ЛКС, састанку је присуствовала Др Мирјана Лапчевић, члан Посебаног одбора за јавно здравље и примарну здравствену заштиту у државној пракси, ЛКС.

На састанку су донети следећи закључци:

1. Да су проблеми на примарном нивоу здравствене заштите нагомилани, да су нагомиланим проблемима поред лекара угрожени и корисници услуга. Допис за захтевом за хитан састанак са министром здравља обухватио је само део тих проблема.

2.Чланови тима и представник ЛКС се слажу да се факсимил са ИД бројем мора користити искључиво у складу са законом и да је недопустиво да се уступа било ком другом. Честа је појава да на исти факсимил раде и лекар коме је додељен ИД број и неко од млађих лекара.

3. Изабрани лекари су исказали забринутост због чињенице  да све мањи број лекара уписује специјализацију опште медицине, а они који су већ на специјализацији, често су приморани да истовремено раде и обављају специјалистички стаж.

4. Чланови тима и представник ЛКС су заузели став да је неопходно кроз законе који су у најави исправити велики број неправилности и незаконитости, попут оне да се примаријат посебно вреднује у коефицијентима за зараде на различитим нивоима здравствене заштите, односно да је препознат у вишим нивоима док се на примару не вреднује на исти начин. Такође субспецијализација уопште није препозната на примарном нивоу здравствене заштите.

5. Заједнички став заузет је и по питању самовоље руководилаца који “по казни” премештају изабране докторе и тиме нарушавају квалитет здравствене заштите и онемогућавају изабране докторе да у континуитету прате започето лечење и тиме наносе штету и осигураницима.

6. Ставови тима и представника ЛКС подударају се и у погледу трајања ефективног рада са пацијентима. Да би се очувао квалитет рада рад са пацијентима не би смео бити дужи од 6 часова. Преостали део радног времена изабрани доктори би користили за обављање других послова , едукације, праћење прописа и сл.

7. Што се тиче организованих скрининг прегледа сви се слажемо да се они могу адекватно спроводити само ако се издвоје од редовног рада са пацијентима и буду плаћени по услузи, као што је случај у другим европским земљама

8. Заједнички став заузет је и по питању разврставања лекара у платне разреде. Од 13 платних разреда, лакарима би трабало да припадају они највиши, с тим да би доктори медицине били у 11-ом платном разреду, а специјалисти у 12-ом. Сложеност послова, потребна знања, искуство и вештине и вишеструка одговорност су аргументи који морају бити уважени, када се буду радили платни разреди и нема ниједног разлога да лекари  не буду  у највишим платним разредима.

9. На крају састанка издвојена су два кључна проблема која потпуно урушавају примарни ниво здравствене заштите а то су НЕДОСТАТАК КАДРА и НЕПРИМЕРЕНО НИСКЕ ПЛАТЕ. Недостатак кадра доводи до премора лекара, пада концентрације и пада квалитета здравствених услуга, а ниске плате за последицу имају одлив кадрова и немотивисаност оних који остају.

У Београду, 12. јун 2017. године

Потпредседник СЛФС за ПЗЗ
Др Славица Софронић
спец. медицине рада