Састанак Тима за СИТЗЗ одржан је 6. јуна 2017. године, у просторијама синдиката у Београду.

Присутни:

Др Јадранка Врањеш Боснић, др Снежана Гајић, др Владимир Петровић (ОБ Шабац уместо др Б. Радовановића)  др Радинка Ивошевић, др Бобан Станојевић и др Драгана Арсић.

1. Након усвајања Извештаја са састанка тима за СИТЗЗ од 24.03.2017. године и усвајања дневног реда, тим за СИТЗЗ је расправљао о законским решењима који су у фази радних верзија, нацрта, пред јавном расправом, усвојена или у процесу усвајања, а утицаће на положај запослених у здравству.

Усвајањем оваквих Закона, наш положај, који је  и данас лош, биће додатно погоршан.

Радна верзија Закона о запосленим у јавним службама – већ у свом првом члану најављује опасну дискриминацију јер се овај Закон не односи на јавна предузећа и привредна друштва основана за обављање делатности у областима јавних служби. Исти случај је и са законом о систему плата… који ће почети са применом у року од 6 месеци након доношења Закона о запосленим у јавним службама, а у року од годину дана биће донет акт којим се ближе уређује вредновање резултата рада и радног учинка. Овај подзаконски акт биће донет на предлог надлежног министра и министра надлежног за плате у јавним службама.

Закон о запосленим у јавним службама је кровни Закон који уређује права, обавезе и одговорности из радног односа, запосленим у јавним службама, (наравно уз напред наведене изузетке ), али тако да ће се практично изгубити могућност социјалног дијалога ( члан 159 ове радне верзије гласи: Закони којима се уређује рад јавне службе ускладиће се са овим законом у року од шест месеци од ступања на снагу и члан 20: Колективним уговором могу да се утврде права која овим законом нису утврђена ако су обезбеђена средства за њихово остваривање, када је то овим законом или општим прописима о раду одређено). Плашимо се да ће доношење неког новог ПКУ  бити једноставно усклађивање са овим законом без могућности побољшања. Ни сада важећи ПКУ не обезбеђује ништа посебно добро запосленима у здравству. Овим досадашњим ПКУ изгубили смо много, а следећи ће бити пука формалност, а права запослених у здравству мања уз несигуран положај и недовољна примања. Наш рад је годинама обезвређиван, а доношењем овог закона са проблематичним решењима везаним за: Премештај на друго радно место и у друго место рада, премештај код другог послодавца, стручно оспособљавање уз члан 73 ове радне верзије, где послодавац може лицу на стручном усавршавању да обезбеди новчану накнаду и друга права ( путни трошкови, одвојен живот ), Уређење радног времена, послова са скраћеним  радним временом, прековремени рад, дежурство, непуно радно време  итд биће и даље неадекватно вреднован, а наша права недовољна.

Да ли би доношење Закона о запосленим у здравству било решење?

Потпредседник СЛФС за СИТЗЗ
Др Јадранка Врањеш Боснић