Lekari i tehničari u kovid-bolnici u Batajnici imaju prava na samo jedan skafander dnevno. Ukoliko odu na pauzu i izađu iz crvene zone, po povratku mogu da obuku samo jednokratni zaštitni mantil.

Fotografija ovakve odluke proširila se društvenim mrežama i izazvala brojne negativne reakcije zdravstvenih radnika.

Takva odluka može da bude veoma problematična jer sprečava lekare i medicinske tehničare da ijednog sekunda mogu da odu na pauzu, objašnjava za Novu ekonomiju Gorica Đokić, predsednica glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

“Smene su recimo, na odeljenju gde ja radim, to je PIN 18 (poluintezivna nega 18, prim.nov.), sedam sati prepodnevna, što je najkraće, popodnevna osam sati i devet sati noćna”, kaže Đokić.

To bi, objašnjava, značilo da bi zaposleni morali da prestanu da piju vodu u toku dana, da u noćnoj smeni ne bi morali da odu do toaleta.

“Ako mora da skine skafander, onda mora da obuče taj kesasti ogrtač. Realno je mnogo manji stepen zaštite”, smatra Đokić.

Ona dodaje da sama nosi mantil, ali pre svega zato što je vakcinisana, ima antitela i oseća da bi mogla da bude fleksibilnija. Napominje da je to njen lični izbor i da ne može da govori u ime svih kolega. Oni koji odu na pauzu su uskraćeni izbor.

“Sada vidim da sve kolege izbegavaju da odu na pauzu, da ne bi ostali bez skafandera. Ja se iskreno nadam da to neće da dovede do nekog oštećenja zdravlja”, kaže Đokić.

Ona dodaje da u kovid-bolnici svakoga dana ima mnogo posla, a da su uslovi veoma loši. Kako kaže, ceo sistem se održava na “entuzijazmu zdravstvenih radnika”. i to pre svega mladih lekara i specijalizanata.

“Nema mnogih stvari, od banalnih stvari. Meni je potpuno bilo šokantno da mi moramo flasterima da lepimo creva od kojih zavisi život pacijentu. Da ne možeš da nađeš maske, da morate da jurite sa odeljenja na odeljenje, da pokušate da nađete neku ispravnu masku ili neki ‘highflow’ aparat (aparat sa visokim protokom kiseonika, prim. nov.) Da pacijentu eksplodira flašica u high flow aparatu”, objašnjava Đokić.

Ona ističe da se istovremeno govori kako je zdravstveni sistem savršen i da ima svega, što na terenu nije tako. 

Bolnica u Batajnici je montažni objekat koji se “mestimično raspada”, ocenjuje Đokić.

“Lekarska soba sa gipasnim zidićem od par milimetara na koji je bio zalepljen lavabo koji je odvalio i zid i lavabo i sve. Ta lekarska soba na pinu 18 je dva puta dva bez prozora koja se deli sa kolegama iz poluintezivne nege 17. Kada nas je najmanje, četvoro nas je u prostoriji dva puta dva bez prozora.”

Đokić u Batajnici do sada radi oko 20 dana, inače je stalno zaposlena u bolnici “Laza Lazarević”. Do sada nije dobila nikakav kovid-dodatak, a kaže da od medicinskih sestara čuje da su neke od njih dobile nakaknadu, a druge nisu.

Na uslove rada se od zaposlenih uglavnom niko glasno ne buni, napominje Đokić.

“To je jedan pakao gde ljudi gledaju da što pre izađu iz toga i onda ćute i čekaju da to prođe. Koliko sam shvatila, što god je traženo, ništa nije dobijeno i onda su ljudi digli ruke da bilo šta traže”.

David Matejević, v.d. načelnik odeljenja poluintenzivne nege 13 za naš portal kaže da se ljudi nisu žalili na odluku o korišćenju samo jednog skafandera jer su “racionalni” i zato što su “shvatili da je ona dobronamerna”. Takođe, dodaje da je odluka na nivou preporuke.

“Sve je počelo tako što je u jednom trenutku krenula masovna potrošnja skafandera, koja na dnevnom nivou višestruko prevazilazi broj medicinskih radnika. Skafanderi su dosta skuplji od običnih jednokratnih mantila, pa je problem i pravdati toliku njihovu upotrebu“.

On napominje da se mantili koriste svuda u svetu, nepromočivi su, pa predstavljaju potpunu zaštitiu od kovida ukoliko se poštuju i ostale propisane mere.

“Ti mantili su po mom mišljenju i dosta praktičniji, lakše se oblače, svlače, lakše se podnose. Kombinacija jednokratnog mantila, partikularne maske, vizira i rukavica je sasvim dovoljna za adekvatnu zaštitu“, kaže Matejević.

On dodaje da lično odredbu o dobijanju samo jednog skafandera dnevno lično ne doživljava kao da se manje ide na pauze.

“Pauza svima dozvoljena, a odlazak na istu dosta zavisi i od samog obima posla. Često se nema ni vremena za pauzu u toku smene.”

Što se opreme tiče, Matejević kaže da se dešava da zafali adekvatna veličina skafandera, rukavica, ali da nije primetio da je iko ikad ostao bez opreme i uskraćen za ličnu zaštitu. 

“Oprema se redovno trebuje, postoje službe koje se time bave, jer je lična zaštita ipak prioritet.”

Dodaje da je najbolja lična zaštita vakcinacija, pogotovu za radnike u kovid bolnicama, a potom sledi sama oprema.

Podsetimo, kovid-bolnica u Batajnici je otvorena u decembru prošle godine, a prema izjavama zvaničnika u njoj se može istovremeno lečiti oko 1.000 pacijenata. Kako objašnjava naša sagovornica dr med. Đokić svi pacijenti ove bolnice imaju teži oblik korone, obostrane upale pluća i zahtevaju kiseoničku terapiju.

Kovid bolnica u Batajnici je deo Univerzitetskog kliničlkog centra Srbije (UKCS), kako je izjavio i direktor UKCS Milika Ašanin. Nova ekonomija je zbog toga poslala pitanja UKCS u vezi sa odredbom o korišćenju zaštitne opreme u Batajnici, ali do danas nismo dobili odgovore.

Katarina Baletić

Preuzeto sa sajta novaekonomija.rs: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/kovid-bolnica-jedan-skafander-dnevno-lavabo-na-podu-i-entuzijazam-lekara