Влади и председнику Владе Републике Србије

БЕЗ ЗДРАВЉА НЕМА БУДУЋНОСТИ

Поштовани,

Као Синдикат лекара и фармацеута Србије, морамо да скренемо пажњу стручне и опште јавности на усвајање Закона о систему плата запослених у јавном сектору, и далекосежне последице које доношење овог “кровног“ закона има по здравствене раднике и здравствени систем у целости, а онда посредно и на само грађанство и његово Уставом загарантовано право на бесплатну здравствену заштиту.

Најпре, и без икаквих даљих ограда, морамо да истакнемо да је за нас Нацрт закона о систему плата запослених у јавном сектору, о коме је постигнута сагласност на седници Социјално-економског савета Републике Србије дана 06.02.2016.године, којој је присуствовао и председник Владе Републике Србије господин Александар Вучић, за лекаре и наш једини струковни синдикат НЕПРИХВАТЉИВ.

Како нисмо били позвани да узмемо учешћа на том састанку, иако смо се као носиоци посла са тим захтевом обраћали госпођи Кори Удовички, министарки за државну управу и локалну самоуправу и лично председнику Владе господину Александру Вучићу користимо ову прилику да истакнемо неке од својих замерки и захтева.

1. Приликом процеса сређивања Јавне управе, пошло се од термина „Опште државе“ односно од јавног сектора, који је одвојен од јавних предузећа која би требала, али у нашој земљи сигурно да нису и да не представљају „Комерцијалну државу“. Неспорно је и непотребно, образлагати због чега све јавна предузећа у Србији не послују по комерцијалним условима, најпре, они немају конкуренцију и послују као монополисти под државном заштитом, финансирају се од Државе, а од комерцијалних зајмодаваца узимају кредите које затим Држава за њих враћа. Погледати: Закон о буџету Републике Србије за 2016. годину (“Сл. гласник РС”, бр. 103/2015) примера ради: индиректне унутрашње обавезе према Banca Intesa AD Beograd – ЈП „Србијагас” где је рата главнице за 2016. годину 10.000.000 EUR. Даље, такве обавезе јавних предузећа као што су „AIR SERBIA“, JП „Електропривреда Србије” и других за 2016. годину као УНУТРАШЊИ ДУГ износи 643.114.581 док УКУПНО ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ (спољни + унутрашњи дуг) износе 2.436.537.216 Индиректне обавезе чине наменска задуживања за потребе јавних предузећа, а у мањем делу и привредних субјеката који нису јавна предузећа.

Дугови јавних предузећа покривају се из буџета Републике Србије, а плате и бонуси су резултат пословања, па тако, када та предузећа остваре „приход“ поделе се бонуси и тринаесте плате, док дугови остају Држави.

Здравствени радници не стварају губитке већ се брину о најдрагоценијем ресурсу ове нације – здрављу! Лече и брину се о грађанима под строгом директивом Државе, ограниченим средствима, и неретко су због тога изложени претераним ризицима по безбедност и здравље на раду. Поштујући процедуре, захтеве Државе и Министарства здравља, без своје кривице трпе притисак и критике пацијената, а неретко, и све чешће су изложени не само вербалним већ и физичким нападима.

2. Већ више од десет година, верујемо у уређење система, и чекамо побољшање нашег професионалног и економског положаја. После толико година разумевања и стрпљења, није довољно, нити оправдано рећи: „Држава нема средстава“, да нам обезбеди не зараде које заслужујемо, већ зараде које су минимум за наш опстанак и останак у Србији. И није буџет Републике Србије буџет Министра финансија господина Душана Вујовића, већ свих њених грађана и сигурни смо да је њима здравље и лечење од стране компетентних и мотивисаних лекара високо на листи приоритета.

Сматрамо да је доношење јединственог Закона о систему плата у јавном сектору, у циљу јединственог праћења радних места, звања и положаја у јавном сектру и њихово упоређивање једноставно немогуће. Свака област поседује своје специфичности па се тако не може упоређивати, а још теже равнати и новчано изједначити. Свакако ће се доносити такозвани „секторски закони“ АЛИ оно што је нама проблематично и неприхватљиво је што ће се смештање у платне разреде вршити према нејасним и паушалним критеријумима из овог Закона. Тако да ћемо захваљујући оваквом Закону и критеријумима имати у истим платним групама и разредима, исте плате лекара специјалисте и главне сестре, или лекара специјалисте и економисте као шефа обрачунске службе, јер га критеријум руковођења неколико запослених, или „висок степен креативности“ издиже у вишу платну групу, или разред. Закон задаје много критеријума, са претераном арбитрарношћу и чак за највише платне групе предвиђа „најмање 240 ЕСПБ“. Такође, предвиђа и могућност да се неко са 180 ЕСП бодова одн. студијама у трајању од три године уз „изузетну креативност“ квалификује за 10. платну групу од укупно 13 платних група. Што значи да крутеријум компетентности који представља степен стеченог формалног образовања, одн. нивоа знања који је предуслов за даље професионално усавршавање апсолутно губи на значају јер се може надоместити креативношћу.

Па смо тако, ми лекари, посебно угрожени и оштећени оваквим критеријумима предвиђеним као основа за вредновање радних места, односно звања и положаја, јер смо оправдано очекивали да се са годинама образовања, сложености послова, одговорности и аутономије у раду, као и применом последњег критеријума пословне комуникације која у нашем случају најчешће подразумева комуникацију са болесним и посебно вулнерабилним групама нађемo у два највиша платна разреда.

Међутим, у члану 14 Нацрта закона о систему плата запослених у јавном сектору, по описима тих платних група види се да су они резервисани за руководиоце.

Такође, недопустиво је да се напредовање кроз платне разреде на истом радном месту, па тиме и пораст коефицијента може очекивати само за учинак изнад стандардног или очекиваног за то радно место и кроз период од 5 година. Уз то је неопходно да се четири пута – од надређеног што није ни прецизирано – добије оцена одличан, и једном добар или врло добар, за напредовање у следећи платни разред. Укупно напредовање може бити максимално 6 платних разреда и 36% за цео радни век.

Пошто не постоји извесност и прецизност око смештања у платне разреде, по задатим критеријума, уз став да плате неће расти, већ остати на досадашњем нивоу, као и да смо кроз опште описе платних група ограничени на девету, десету и максимално једанаесту платну групу то значи да би лекар имао најмање коефицијент 2.71 а највише 5.52. Што би по тренутној основици од 17.000 динара значило да би лекар опште праксе са коефицијентом 2.71 имао плату од 46.070 динара. Па би тако наши врхунски неуро или кардиохирурзи са највећим коефицијентима имали такође срамно ниску плату.

То је срамна плата за некога ко се школовао и усавршавао 25 година, и који је од стране Државе, кроз систем лиценци, обавезан на даље континуирано едуковање, и ко свакога дана спашава животе десетинама грађана. Упитајте те исте грађане да ли сматрају да њихов живот и здравље вреди тако мало за државу Србију, када све запослене у здравству плаћа мало и испод сваког поштовања.

Сврха доношења закона би требала да буде упоређење сличних послова по задатим критеријумима. Из напред наведеног евидентно је да је то немогуће урадити по оваквом кровном закону. Доказ тога јесу и изјаве предлагача закона да се зараде неће мењати, дакле односи најниже и осталих зарада остају као и до сада. Чему онда доношење оваквог закона?!

3. Када је у питању образовање, и компетентност, морамо истаћи да нас не чуди, што као и до сада, није адекватно вредновано, али смо запрепашћени чињеницом да није не само признато већ ни препознато кроз образовни систем Републике Србије. Па тако Правилник о Листи стручних, академских и научних назива у Области медицинских наука, предвиђа да интегрисане академске студије у трајању од 6 година носе 360 ЕСП бодова, док се докторима за специјализацију која траје од 3-6 године признаје САМО и УКУПНО 60 ЕСП бодова. Иако Закон о високом образовању предвиђа да: Специјалистичке академске студије имају најмање 60 ЕСП бодова када су претходно завршене мастер академске студије што би значило да не постоји никаква законска препрека да се лекарима додатно рачуна свака година специјализације додатним ЕСП бодовима, јер закон не каже највише већ најмање 60 ЕСПБ. Док рецимо специјалистичке студије на струковним студијама носе 120ЕСП бодова (за две године).

Следећа неправилност је да докторске студије на медицинским наукама носе 180 ЕСП бодова, који се уместо на 360 ЕСП бодова колико носе интегрисане академске студије медицине, у Правилнику додају на 300 ЕСП бодова, па тако доктор медицинских наука има укупно 480 ЕСП бодова. Док субспецијализација, примаријат нити ранија магистратура нису ни поменуте ни препознате у Правилнику.

Из свега наведеног јасно је да се доношењем Закона о систему плата у јавном сектору, према предложеном нацрту, крше основна права и интереси лекара, а у јавни сектор уноси још већи метеж и проблеми који ће настати борбом да се свака професија према овако непрецизним и непоузданим критеријумима избори за што бољи положај кроз секторске законе.

Како је позиција лекара у старту неповољна, и без могућности поравке кроз секторски закон захтев Синдиката лекара и фармацеута Србије јесте да се овај Нацрт закона повуче из процедуре, или да се лекари и здравство изузму из њега док се сва друга потребна законска и подзаконска регулатива као што су Правилник о Листи стручних, академских и научних назива, или Национални оквир квалификација не уреди и усклади, како би вредновање и поређење уопште могло да се изврши.

С обзиром да смо занемарени, неуважени, и крајње незадовољни Нацртом закона присиљени смо да прибегнемо оваквом начину обраћања, као и свим синдикалним средствима борбе укључујући и штрајк.

А Вас молимо да размислите о следећем:

Да ли желите да поручите будућим нараштајима да законодавци могу да им законом обришу године школовања? Како ћете сутра објаснити грађанима да сте катастрофалном политиком и апсолутно занемарујућим односом према здравственим радницима кључно допринели да здравство Србије остане без лекара, а посебно оних најцењенијих у својим областима? Изражен тренд одласка колега из наше домовине се наставља, а после оваквог закона, одговорно тврдимо да ће се значајно интензивирати. Тамо у туђем свету препознају значај и жртвовање које улажемо током школовања и током целог радног века. Немерљив је допринос друштву, јер без здравља нема будућности!

У Београду, 12.02.2016. године

Председник
Синдиката лекара и фармацеута Србије
Др Раде Панић

Позивамо све лекаре, стоматологе, фармацеуте и здравствене сараднике да се учлане у Синдикат лекара и фармацеута Србије и придруже нам се у борби за своја права.

Писмо можете преузети на линку испод:

Отворено писмо СЛФС Влади и председнику Владе РС