ЦЕНТАР ЗА ЕВРОПСКЕ ПОЛИТИКЕ
ул. Ђорђа Вајферта бр. 13
11 000 Београд

Радна група НКЕУ за Поглавље 28
Координатору

Предлози СЛФС
у вези Поглавља 28 „Заштита потрошача и здравља“

______________________________________________________________________________________________________

Поштовани,

Поступајући по захтеву за достављање наших предлога у виду прилога поводом састављања Извештаја о пресеку стања у преговарачком процесу који се односи на Поглавље 28, достављамо наше виђење процеса и проблематике на коју треба скренути пажњу, а предлажемо и конкретна решења.

Као прво, истичемо потпуну несарадњу Министарства здравља Републике Србије (у даљем тексту: МЗ) што сматрамо нерешивим проблемом. У Извештају о скринингу Србије за Поглавље 28, наглашено је да МЗ сноси целокупну одговорност за јавно здравље у Србији. Сматрамо аутистичност и затвореност истог највећим проблемом приликом прилагођавања здравственог система тековинама ЕУ. Такође, истичемо некомпетентност или незаинтересованост надлежног министарства које је у скринингу изнело више нетачних података. Првенствено мислимо на изјаву да постоји више доктора медицине од броја које потребе налажу. МЗ односно надлежни у њему, очигледно нису довољно упознати са Законом о заштити здравља („Службени гласник РС”, бр. 107/2005, 72/2009 – други закон, 88/2010, 99/2010, 57/, 119/2012, 45/2013 – други закон, 93/2014, 96/2015, 106/2015.) и на основу њега донетим Правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе (“Сл. гласник РС”, бр. 43/2006, 112/2009, 50/2010, 79/2011, 10/2012 – др. правилник, 119/2012 – др. правилник, 22/2013 и 16/2018)и Уредбом о плану мреже здравствених установа (“Службеном гласнику РС”, бр. 42/2006, 119/2007, 84/2008, 71/2009, 85/2009, 24/2010, 6/2012, 37/2012, 8/2014, 92/2015, 111/2017, 114/2017 – исправка,  13/2018 и 15/2018 – исправка). У наведеном правилнику дефинисан је начин одређивања броја извршиоца (здравствених радника и сарадника) према броју становника, односно броју постеља установе. Уколико би биле испоштоване ове одредбе, сви лекари који се налазе на евиденцији незапослених из ове области коју евиденцију води Национална служба за запошљавање који се налазе на заводу били би радно ангажовани.

Напомињемо да то и даље не би било довољно што се тиче самог уређења саме структуре, јер и тада као главни проблем остаје недовољан број лекара специјалиста. Подсећамо да просечно време обављања спацијализације износи четири године. Забрана запошљавања је довела до тога да по одласку запослених лекара у пензију нема ко да да учи (менторство) лекара на специјализацији. Просечна старост лекара је 55 година! Потребно је не само да држава запосли младе лекаре, већ и да лекарима који су дуго су здравственом систему, без уређеног радног статуса регулише радни однос, те они буду приоритет при запошљавању! Тек повећањем броја извршилаца се тренутно оптерећење лекара према броју пацијаната може смањити, те резултирати активнијим и квалитетнијим односом лекар – пацијент, што у крајњем обезбеђује и бољу здравствену заштиту. Доказ су и разне изјаве из МЗ, а и констатација ЕУ да је број немедицинских радника запослених у здравственом систему ван свих предвиђених законских оквира. Ради се о 13 – 15% запослених (немедицниских радника) на 114000 здравствених радника, што је управо онолико колико недостаје здравственог кадра (лекара, медицинских сестара/техничара, медицинских сарадника..) за нормално функционисање.

Друго, постоји неусаглашеност одређених правних аката са реалним стањем у здравству:
– проблем некомпетентности  медицинских сестара/техничара: болоња – виша школа;
– болничари недефинисани законом, итд.

Јако тешко је дискутовати о Поглављу 28 јер се основни закон из ове области, који је иначе усклађен са тековинама ЕУ, не примењује у пуном обиму. Примарна здравствена заштита се и даље финансира из РФЗО, док органе управљања у здравственим установама (домови здравља) бира локална самоуправа. Напомињемо да већина здравствених установа не поседује обавезујуће законске акте (општи акт – појединачни колективни уговор, акт о процени ризика на радним местима и радној околини), док су Правилници о систематизацији и организацији послова у установама донети по законским актима који се примењују од 2019. године чиме губе на важности у садашњем времену – практично су неприменљиви.

Проблематика здравственог система и предлози за решаваање су следећи:

      1. Непостојање јединствене мреже здравствених установа којом би биле покривене не само државне, већ и све приватне здравствене установе, а чиме би се олакшало праћење пацијената, јер би наведено подразумевало вођење једног здравственог електронског картона. Једино би тада била испуњена сврха увођења е-докумената.

Наш предлог је хитно умрежавање свих здравствених установа РС. Конкретан текст предлога упућен министратву можете видети на званчном сајту СЛФС: http://www.sindikatlfs.rs/zahtev-za-umrezavanje-svih-drzavnih-i-privatnih-zdravstvenih-ustanova-u-jedinstvenu-mrezu-zdravstvenih-ustanova-republike-srbije/

У вези са наведеним су и актуелни проблеми са ИЗИС-ом: http://www.sindikatlfs.rs/predmet-izis/

      2. Јединствени информациони програм. У здравственим установама РС се користе различити информациони програми, те је дискреционо право директора да изабере програм који ће здравствена установа користити. Бројни су фактори којима се директори воде у тим ситуацијама, а резултат исти – диференцијација установа у вођењу података, што је неприхватљиво.

Предлог: Јединствени информациони систем! Посебно што ЕУ финансира Централизовани систем електронских здравствних картона. Због чега се не користи и даље.

        3. Јединствени обрачун плата. Програми за обрачуне плата запослених у здравственим установама се разликују, што такође сматрамо неприхватљивим.

Предлог: Увођење јединственог програма за обрачун плата. http://www.sindikatlfs.rs/zahtev-za-jedinstvenim-informacionim-programom-za-vodjenje-medicinske-dokumentacije-za-sve-zdravstvene-ustanove-i-jedinstven-program-za-obracun-zarada-zaposlenima-u-zdravstvu/

        4. Закон о трансфузијској медицини који је похваљен од стране ЕК у Извештају за 2018. годину, сматрамо веома важаним, али истичемо да у усвојеном облику није прихватљив. Усклађивање (више преписивање) закона и реципирање ЕУ права није нужно добра опција, напротив. Посебно смањивање броја трансфузијских центара сматрамо проблемом који ће у пракси итекако коштати. Такође, немогућност добровољног давања крви конкретном лицу не сматрамо добрим решењем, јер начело солидарности, ставља испред начела добровољности као основног начела којим се руководи приликом ДОБРОВОЉНОГ давања крви.  Располажемо доказима да се на овај начин смањује број добровољних давалаца крви, а потребе банака крви су занчајно изнад онога што институт (завод) за трансфузију, као овлашћена трансфузијска установа, може обезбедити. Сматрамо да је трансфузија у Србији била добро развијена, са изузетно добрим надзором и контролом, коју би још више унапредио јединствени информациони систем, због чега и сматрамо да нема разлога за њеним мењањем, већ само и искључиво усавршавањем. Напомињемо да се овим законом отвара и проблем “шта са кадром школованим за ову област?”. Такође сматрамо немогућим, бар говорећи о овом данашњем времену, о данашњој Србији, обавезивање установа да сачине план годишњих требовања крви (годину дана унапред знати за потребу је нереално). Закључно, сматрамо да овај закон овако формулисан иде на штету здравственом ситему Србије, и то најважније – иде на штету крајњим корисницима – пацијентима. Напомињемо и да министар здравља још увек није донео акт који ближе уређује услове у погледу кадра, простора, опреме и система квалитета које испуњавају овлашћене трансфузијске установе, односно болничке банке крви.

Предлог: Измена Закона – укалађивање са реалним потребама у РС.

        5. „Одлив“ здравствених радника: примећен је пораст емиграције здравственог кадра из Србије, лоши услови и атмосфера приморавају на те кораке. Конкретне мере нису само повећање плате, већ однос државе и грађана према овој области! Услови рада се хитно и нужно морају поправити. Испод сваког просека су. И лекари и пацијенти су незадовољни. Лекари се претварају у административне раднике, пацијенти су осуђени на чекање, а све је плод дугогодишњег урушавања здравственог система. Пре свега се треба обезбедити ПОШТОВАЊЕ МЕДИЦИНСКЕ СТРУКЕ, јер здравствени радници су они који штите највеће добро – људски живот, стога им се у систему мора признати место које заслужују. Много је механизама који могу допринети овоме. Стратегија треба поћи за тим да се васпитање и превентива квалитетније уреде, да се уведе субјективна одговорност итд. По овој теми, листа предлога је дугачка.

        6. Промоција здраве исхране и физичке активности као важан проблем!

Предлог: Министаство здравља и Министарство спорта да у сарадњи са релевантним организацијама на месечном нивоу организују активности којима би приближили грађанима значај здравог живота као важне мере превенције. Појачати значај и свест о физичком васпитању у школама, али увођење могућности обавезног физичког васпитања и на факултетима. Ради се о подизању свести грађана о важности физичке активности, али недовољно. Такође, не би било лоше да се у национални акциони план уврсти, односно врати крилатица “у здравом телу, здрав дух”.

        7. ЕК је у Извештају у вези области јавног здравља истакла заиста најважније! Око тога се мора стратешки поставити и аналитично сагледати могућности! Што се тиче РФЗО, СЛФС сматра да новца (из фонда обавезног здравственог осигурања) има довољно али се исти ненаменски и нерационално користи. Проблем је органзације и структуре. Овим не говоримо да је екстерна помоћ на одмет. Просто је РФЗО орган који преобиман и то на рачун крајњих корисника. Вакцинација као превентива! У вези вакцинације, као основног начина превентиве, сматрамо да је недовољна едукација становништва, због чега долази и до непоштовања Правилника о Програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести (“Службени гласник РС”, бр. 112/2017 и 11/2018) и Правилника о имунизацији и начину заштите лековима (“Службени гласник РС”, бр. 88/2017, 11/2018, 14/2018, 45/2018, 48/2018 и 58/2018) који су адекватни, а не примењују се. Што се тиче пружања здравствене заштите посебним категоријама лица (особама са инвалидитетом, особама које живе са ХИВ-ом, деци  и  одраслима  који  користе  дроге,  затвореницима,  женама  које  се  баве  проституцијом, ЛГБТИ особама, интерно расељеним лицима и Ромима) изражена је стигматизација тих особа, а тиме ни у здравственом систему не проналазе своје место. У прилог тврдњи да је стигматизација ментално оболелих лица и лица наведених посебних категорија изузетно изражена говори и укидање амбуланти дневне психијатрије и примећен пад активности надлежних органа на едукацији о важности инклузије и друштвеном прихватању. Ове области захтевају хитност поступања у сврху актуелизовања проблема и побољшања статуса ових лица.

        8. ОБЕЗБЕДИТИ ЗДРАВЕ И БЕЗБЕДНЕ УСЛОВЕ РАДА! Тиме се штите и пацијенти и здравствени радници! Надлежни министри (здравља и рада) нису донели све потребне правилнике из области безбедности и здравља на раду!

Предлог: Појачавање контрола (надзора), чешћа, боља и активнија тендерска контрола, провера рада надлежних иснпекција.

Обавештавамо да се СЛФС обраћао министрствима, Влади и другим надлежним институцијама са јасним захтевима, а који су и у Извештају ЕК и ранијем скрининг извештају препознати као важне теме које се морају регулисати. Како је нама познато стање на терену, односно, како знамо како у праски функционише јавно здравље, истицали смо примедбе и предлогео кључним мерама које треба предузети. Формална сарадња са социјалним партнерима не може имати резултате који су циљ планиране сарадње. Неопходна је суштинска и реална сарадња!

ОСНОВНИ ПРОБЛЕМ ЈЕСТЕ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПОСТОЈАЋИХ ЗАКОНСКИХ ПРОПИСА У РС. МЗ свесно избегава примену важећих законских аката чиме доводи у питање функцонисање постојаћег здравственог система. Подсећамо да су и ЕУ и свет долазили код нас да се упознају са здравственим системом којем су се дивили. Због чега га не бисмо вратили на светски врх, те учинили да свет опет преписисује од нас?

Наш императив треба бити: закони који се могу применити! Доношење (усвајање) неприменљивих закона се мора зауздати.

У Београду, дана 05.11.2018.  године.

Председник
Синдиката лакара и фарамцеута Србије
др Раде Панић