Поштовани,

Обавештавамо Вас да су Синдикату лекара и фарамацеута Србије пријављени случајеви могуће злоупотребе коришћења ресурса са ПЗЗ и кршења закона, због чега запослени у Службама хитне медицинске помоћи имају проблеме, а на крају и сами пацијенти.

Наиме, према пријавама, општа болница (секундар) користи кадрове Хитне медицнске помоћи (примар) за послове који су у надлежености секундара.

Према изјавама запослених у Служби хитне медицинске помоћи (у даљем тексту: ХМП), неретко се дешава да колеге из Опште болнице Смедерево (у даљем тексту: болница) позивају ХМП, како би запослени ове службе указали прву помоћ, обавили реанимацију или пружили другу помоћ пацијенту или посетиоцу у болници, дакле у установи секундарне здравствене заштите (у даљем тексту: СЗЗ).

Са друге стране, Општа болница Сомбор има одељење неурологије које је географски удаљено од саме зграде болнице (напомињем да је у оквиру Одељења и одсек интензивне неге), па лекари тог одељења зову ХМП да ради реанимацију њихових пацијената. Општа болница има наравно свој реанимациони тим, и уопште Одељење за анестезију и реанимацију, и ургентна стања, али они (како нам је речено) одбијају да дођу на одељење неурологије.

Сматрамо да је реч о систематском проблему, будући да се понавља и дешава у удаљеним територијаним јединицама, а да директори установа немају слуха за решавање ових проблема, на које смо им, наглашавамо, већ скретали пажњу.

Надлежност учесника у систему здравствене заштите регулисана је важећим правним прописима, према којима је Минитарство здравља Републике Србије, и то Сектор за организацију здравствене службе надлежан за организацију рада здравствених установа. А како је Министарство здравља оснивач конкретно поменутих установа, о у обавези је да се овим питањима не само бави, већ да их реши по што краћем поступку, како би се пружање здравствене заштите законски и неометано обављало.

Након детаљне анализе, става смо да запослене здравствене раднике треба заштити, а тиме и пацијенте, због чега вам се обраћамо са молбом да нам у тој намери помогнете, најпре тако што ћете нам званично одговорити на питања, али и тако што ћете предузети друге мере које су вашој надлежности.

Сходно свему наведеном, молимо да нам одговорите на следећа питања:

– Да ли здравствени радници ХМП треба да раде реанимацију пацијената одељења ОБ, (јер онда фактички раде и за болницу, секундар)?
– Да ли смеју да раде (јер онда раде за здравствену установу у којој нису запослени)?
– Ко треба да спроводи реанимацију ових пацијената?
– Да ли је оправдано да ХМП (ПЗЗ) пружи услугу (реанимацију) пацијенту одељења ОБ (СЗЗ), која има свој тим?
– Молимо да нам доставите информацију да ли ОБ може да закључи споразум о пословно-техничкој сарадњи са ДЗ (ХМП) за пружање услуге реанимације (хитне медицинске помоћи или ургентне) иако у оквиру обављања своје делатности има службе (кадар и опрему) које обављају ове послове?
– Да ли запослени  у ХМП треба да се одазивају на позив здравственог радника из болнице (мисли се на случај када доктор или мед.сестра запослена у болници, службено позове централу ХМП ангажујући запослене ХМП да дођу у зграду болнице или круг болнице да пруже хмп)?
– Да ли запослени  у ХМП треба да збрињавају пацијенте у кругу болнице – посета и сл.?

У жељи да заједно, најбољим путем дођемо до разрешења, чиме штитимо пацијенте, запослене али и саму установу, обавештавамо вас о уоченим проблемима, и потенцијалним незаконитостима.

Свесни да је ово питање не само организационе природе, већ и питање оправданости пружања услуга (код РФЗО), али и могуће злоуопотребе и незаконитости, постављамо и

ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ У СЛУЖБИ ХИТНЕ МЕДИЦНСКЕ ПОМОЋИ

Молимо да у оквиру својих надлежности извршите проверу ангажовања ресурса (људских и материјалних) Службе за ХМП и оправданости ангажовања здравствених радника ХМП за горе поменуте сврхе, те разрешите проблем, како се исти не би више понављао, а како би запослени радили посао у оквиру својих надлежности те установа не би чинила прекршај, а пацијенти били правовремено збринути.

Обавештавамо Вас још једном да су директори установа обавештени о проблему и да са своје стране нису предузели потребне кораке да питање реше.

Сходо томе, а најпре због заштите и обезбеђивања правовремене и ефикасне здравствене заштите пацијента од стране ХМП, молимо да одговорите о оправданости коришћења ресурса и поменутим установама наложите одређено понашање.

Као прилог достављамо Вам закључке стручног тима Синдиката лекара и фармацеута Србије, који се бавио овим питањем, подељено у сегменте.

Овим путем Вам се унапред захваљујемо и срдачно Вас поздрављамо, а као синдикат Вам стојимо на располагању.

У Београду, дана 10.09.2024. године. 

Председница Синдиката лекара и фармацеута Србије
Др сц мед. Горица Ђокић

ПРИЛОГ

Закључак I
ДУЖНОСТ ПРУЖАЊА ХМП

Сматрамо да не постоји оправданост пружања услуга хитне медицинске помоћи са ПЗЗ према Закону о здравственој заштити (“Сл. гласник РС”, бр. 25/2019 и 92/2023 – аутентично тумачењем, у даљем тексту: ЗЗЗ) и Закону о здравственом осигурању (“Сл. гласник РС”, бр. 25/2019 и 92/2023, у даљем тексту: ЗЗО) пацијентима СЗЗ. Неопходну здравствену заштиту у поступку остваривања права осигураних лица из обавезног здравственог осигурања, који се налазе у здравственој установи СЗЗ морали би пружити здравствени радници запослени у СЗЗ.

С тим у вези, подсећамо да је у члану 62. ЗЗЗ прописано:

„Здравствена установа дужна је да:

1) пружи хитну медицинску помоћ свим грађанима, у складу са законом;
2) пружи неодложну здравствену услугу, у области за коју је основана…“

Дакле, свака здравствена установа је дужна да пружи ХМП свим грађанима, па тиме и болница. 

Закључак II
ОПРАВДАНОСТ ПРУЖАЊА ХМП

Да ли је оправдано да ХМП (ПЗЗ) пружи услугу (интервенцију) пацијенту ОБ (СЗЗ)?

Овде долазимо до питања доступности, приступачности и ефикасности здравствене заштите, чији одговори, нити један, не говоре у прилог позитивном тумачењу већ учвршћене праксе ангажовања здравствених радника ХМП за пружање медицинске помоћи у болници (било да се лице налази у холу или дворишту болнице, на степеницама болнице или на одељењу).

Најпре се подсетимо да се под хитном медицинском помоћи подразумева организована, стручна медицинска помоћ на месту повређивања односно нагло насталог обољења, до дефинитивног збрињавања у стационарној установи. (У овом случају је особа због које се ангажује ХМП већ у стационарној установи, па се поставља логично питање о потреби „спуштања“ са секундарног на примарни ниво (који ће вероватно поново упутити на секундарни)). Ту говоримо о ефикасности – да се постигну најбољи могући резултати уз најнижи утрошак средстава, што се овим јасно не чини.

Повлачењем лекарске екипе (дакле, ангажовањем ХМП) у болницу, ускраћује се доступност здравствене заштите пацијенту на терену (ван болнице), јер је лекарска екипа већ ангажована за пружање помоћи и то тамо где има других здравствених радника који знају, који треба, који могу и морају да укажу хитну медицинску помоћ пацијенту, грађанину. Исто је и са приступачношћу.

Закључак III
ЗАБРАНА ОБАВЉАЊА ЗДРАВСТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Основна делатност ХМП је рад лекарских екипа, које указују хитну медицинску помоћ на месту инцидента (на терену) као и у амбуланти службе. Чак и широко тумачење израза „терен“ не би смело да под свој појам подведе рад лекарске екипе у другој здравственој установи, јер у том случају залазимо на терен мешања делатности.Зато истичемо да је у члану 33. ставу 2. прописано да здравствена установа може обављати само здравствену делатност која је утврђена решењем Министарства здравља о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности.

Закључак IV
ЗАПОСЛЕНИ У ХМП

Основно питање запослених у ХМП је да ли они треба да се одазивају на позив здравственог радника из болнице.

– Да здравствени радници ХМП треба да раде реанимацију пацијената одељења болнице они би фактички обављали послове запослених у болници, а тиме би били и радници болнице – СЗЗ, а они то нису. Тако да долазимо до другог важног питања.
– Да ли запослени у ХМП као запослени на нивоу ПЗЗ смеју пружају услуге на СиТЗЗ?

С тим у вези цитирамо законску одредбу: „Забрањено је да здравствени радник друге специјалности обавља здравствену делатност која је изван здравствене делатности утврђене решењем Министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности те здравствене установе…“
Сва ова питања и закључци доводе до важног питања одговорности, зато напомињемо да је у складу са чланом 114. директор тај који организује рад и руководи процесом рада, представља и заступа здравствену установу и одговоран је за законитост рада здравствене установе, у складу са законом. Законитост рада се темељи на поштовању прописа. Уз подсетник да је здравствена установа самостално правно лице и у обавези је да послује у складу са законом и подзаканским актима.