Koliko u Srbiji košta dan bolničkog lečenja pacijenta s kovidom 19? Ako je verovati predsedniku Vučiću, troškovi su toliki da godišnji doprionosi za zdravstvo jednog osiguranika mogu da pokriju samo dva, tri dana u bolnici. Dok zdravstvenim radnicima takva procena zvuči nerealno, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) ćuti kao zaliven, a građani bi valjda trebalo da se osećaju krivim što previše „koštaju državu”.

Prvo nas je u avgustu ministar zdravlja Zlatibor Lončar opomenuo da se čuvamo jer „trebalo bi da javnost zna da jedan dan lečenja za pacijenta na respiratoru košta više od 1000 evra”. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je još dramatičnije kalkulacije na konferenciji za novinare, održanoj povodom predloga za članove nove Vlade: „Ljudi moraju da znaju – kada sam ja u bolnici dva dana, da sam za dva, tri dana platio bukvalno sve ono što sam izdvajao na godišnjem nivou. Zamislite da sam u bolnici 40, 50, 60 dana, to moraju za mene da plate neki drugi, to plaćaju građani Srbije”.

RFZO se ne javlja 

S namerom da javnost precizno obavesti o pomenutim troškovima, Isitnomer se pre više nedelja obratio RFZO, ustanovi koja je najpozvanija da zna šta koliko košta i kako se plaćaju troškovi u zdravstvu. RFZO ne odgovara. Po običaju, zatvorenost i netransparentnost u radu institucija otvaraju poligon za slobodne egzibicije političara.  

„Medicina može da bude papreno skupa, ali mislim da je lečenje u Srbiji daleko od toga što ministar govori“, kaže za Istinomer dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije,  napominjući da su finansije u zdravstvu Srbijie „jedna Pandorina kutija“.

U Pravilniku o cenama zdravstvenih usluga na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, među više od sedam hiljada stavki, nalazi se i „Postupak održavanja kontinuirane ventilatorne podrške” (korišćenje resipratora) – navedena je cena od 2.220 dinara  za manje ili tačno 24 sata primene. Za korišćenje respiratora u trajanju od 24 do 96 sati, cena je 6.660 dinara, a za period duži od 96 časova na mehaničkoj ventilaciji oko 9000 dinara. 

Dr Rade Panić se prisetio slučaja kada je pacijent bio 21 dan na respiratoru, uz terapiju antibioticima – troškovi su iznosili oko million dinara, što je nešto manje od 50.000 dinara po danu.

Podsećamo, 50 hiljada dinara je mnogo manje od hiljadu evra. Ali, trebalo bi da se prisetimo i kako je ministar Lončar na Happy televiziji srčano branio svoju izjavu o skupocenosti dana lečenja. 

„Oni kažu, Lončar lupa gluposti da dan košta 1000 evra na intenzivnoj nezi. Molim sve te stručnjake da mi navedu jednu zemlju EU gde možete da provedete jedan dan na intenzivnoj nezi, a da vas košta manje od 1000 evra. Računamo jedan dan od 24 časa, imate pacijenta na respiratoru, tom pacijentu morate više puta dnevno da uradite analize krvi, biohemijske analize, gasne… Izračunajte koliko to košta – više stotina evra. Tom pacijentu morate da date jedan ili više antibiotika, opet to košta više stotina evra, tom pacijentu morate da date infuziju, druge neophodne lekove, terpaiju koju je primenjivao do tada, tom pacijentu morate da uradite rendgenski snimak pluća, nekim pacijentima morate da uradite skener jednom ili više puta, a niko ne računa ni rad lekara, ni medicinske sestre“, taksativno je nabrajao ministar.

„Mi najčešće radimo s longacefom, orvažilom, amikacinom, a to nisu skupi antibiotici”, objašnjava dr Panić i dodaje: „Ako se koristi kolistin ili neki od takvih rezervnih i novih lekova, to može da bude skuplje. Verovatno ministar govori o Beogradu, pa ako pacijent dobija kao antivirusnu terapiju moderne lekove, tocilizumab ili slično, to može da bude 200-300 evra.”

Navedene lekove našli smo u bazi lekova, te ustanovili da je gram praška za rastvor za injekciju longacefa 1.180,80 dinara, rastvor orvažila oko 140 dinara, a amikacin je 1627 dinara.

Cena kolistina je oko 7100 dinara, a aktemre od 200mg /10 ml, koja sadrži aktivnu supstancu tocilizumab, oko 32.000 dinara.

Građani plaćaju, građani troše 

„Izvući prosek koliko košta bolnički dan, a posebno pacijenta koji je na ventilatoru,  dosta je teško. Do pre ne znam koliko godina ventilator se uopšte nije fakturisao, kao ni anestezija tokom operacije. Sada, ako uključujemo aparat za anesteziju, a u većini slučajeva uključujemo, samo da vidite anesteziologa podrazumeva fakturu prema fondu od 19.500 dinara, a i to je opet podatak pre 3 godine”, navodi dr Panić. „To nije prvi put da predsednik i ministar povećavaju cifre, kao kada su pričali da je plata lekara 170.000 dinara. Jeste, ima deset takvih lekara, profesora u Kliničkom centru Srbije, ali plata lekara u opštoj bolnici nije ni bizu toga. Sada je iznad 100.000, a tog trenutka je bila oko 92.000“, podseća dr Rade Panić da je i visina plata zdravstvenih radnika tema na koju se predstavnici vlasti često osvrću.

U privatnom sektoru ne leče se kovid pacijenti, ali generalno su cene usluga više. Dr Ivana Petrović iz Belmedic-a  kaže da privatne kinike retko imaju pacijente čiji tretman uključuju i mehaničku ventilaciju, ali da moraju da poseduju respirator zbog ozbiljnih internističkih slučajeva.

„Bolnički dan na mašini za disanje iznosi 36.000 dinara i dodatno svi troškovi koji uz to idu. Sve zavisi od stepena težine pacijenta, neophodnosti labaratorijskih analiza, dijagnostike…Ponekad pacijentima morate da podešavete terapije iz sata u sat. Vrlo je nezahvalno reći koliki će ukupni trošak da bude po danu kada ne znate kakvog pacijenta primate”, navodi dr Petrović i dodaje da je lečenje na intenzivnoj nezi sigurno najskuplje lečenje.

Marina Mijatović iz Pravnog skenera, organizacije koja se bavi zaštitom prava pacijenata, kaže da, ukoliko bolinički dan stvarno košta više od hiljadu evra, naše  zdravstvo je preskupo i nejasno je kako sistem uopšte opstaje. 

Ona vidi problem i u rezonu koji su predsednik i ministar nametnuli svojim upozorenjima na skupoću i podseća da građani izdvajaju novac za zdravstvo godinama, nezavisno od toga da li će im biti potrebna neka zdravstvena usluga ili ne. 

„Možemo da potrošimo te pare za godinu dana, a možemo da ih ne potrošimo nikad, a naš sistem funcioniše tako  da ako ja nikada ne odem, neko drugi će potrošiti moje pare”, zaključuje Mijatović.  

Situacija sa virusom korona svakako je promenila živote ljudi, ali ne i navike visokih funkcionera. Oni se i dalje olako gađaju velikim ciframa i služe zamagljenim statistikama kad god je to korisno za njihov rejting.

Preuzeto sa sajta istinomer.rs: https://www.istinomer.rs/analize/analize-analize/sta-je-skuplje-respiratori-ili-demagogija/