Razgovarala: Radenka Marković

Slobodne Novine – Naglo i neopravdano ukidanje svih mera, manipulisanje zvaničnim brojkama o epidemiji i sledstveno tome krajnje opušteno ponašanje javnih ličnosti i građana, a u svrhu zadovoljavajuće izlaznosti na izbore 21. juna, dovelo je do skorašnjeg eksponencijalnog rasta epidemijske krive u Srbiji. Neuporedivo u odnosu na ostatak sveta. I neoprostivo u smislu zakonom garantovane zaštite od epidemije zarazne bolesti, kaže u razgovoru za „Slobodne novine“ dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS).

On ističe da vlast pokušajem stvaranja alibija, time što slavlja u zatvorenom navodi kao razlog porasta broja zaraženih, daje argument da su razlozi zadovoljavajuća izlaznost na izborima.

– Takve proslave nemaju nikakve veze sa ekonomijom koju je dr Predrag Kon, kao perjanica Kriznog štaba u komunikaciji sa javnošću, isticao kao razlog relaksiranja protivepidemijskih mera. Nisu ti skupovi ništa što nije moglo da se odloži. Jedino što su kao rezultat doneli jeste potpuna opuštenost građana, dakle, psihološki efekat da je korona pobeđena i da se uobičajeni život vratio. Jedini razlog da taj efekat bude cilj jeste da isti ti građani 21. juna, usred epidemije, dođu na biračko mesto i glasaju. A glasačko pravo se najčešće ostvarivalo posećivanjem zatvorene prostorije, obično nevelike, u kojoj su od ranog jutra članovi biračkog odbora, gde stranke kandidati na izborima imaju pravo na dva člana. Na tom mestu su već komšije koje su stigli pre vas, ali i neki koji glasaju posle vas, popunjavaju se dva listića, dakle, potpisuje se dva puta. Vreme zadržavanja je teško ispod 15 minuta, a može biti i do sat vremena. Dakle, ispunjeni su svi uslovi da se opisano okarakteriše kao proslava ili skup u zatvorenom, samo je sada prostorija manja, što nosi veći epidemiološki rizik. I svi ostali skupovi, posebno masovni, iako su organizovani ili održani na otvorenom, nosili su određeni rizik. On se značajno povećavao neodgovornim ponašanjem, a toga je bilo. Da, mislim na navijače. Da bi se osećaj bezbrižnosti upotpunio, tu su bile javne ličnosti, dobar deo njih koji su svojim neodgovornim ponašanjem davali pogrešan primer građanima. Rekao bih da su do ovakve atmosfere najpre doveli disonantni tonovi koji su dolazili od struke iz Kriznog štaba. Kolege su bile u prvom planu što se tiče medija, dok je politika krojila ritam i obim mera. Političkim poslenicima je epidemija iznedrila temu u predizbornoj kampanji na kojoj se dobijaju izbori. Dakle, umesto

da struka odlučuje, postala je alibi za odluke vlasti. Koristeći novac od zdravstvenog osiguranja ili od poreza, svakako novac svih građana, vlastodržac je sproveo kampanju zloupotrebljavajući zdravstvene radnike. Zašto? Jer su zdravstveni radnici iscrpljivali svoje snage, rizikovali zdravlje i živote boreći se protiv epidemije u uslovima krađom osiromašenog zdravstva Srbije i opšte neorganizovanosti, uslovljene katastrofalnim kadrovanjem direktora ustanova predvođenih ministrom koga posao organizacije zdravstvenog sistema i ne zanima. Videli smo ga tek posle pitanja Sindikata lekara i farmaceuta Srbije „gde je ministar“. Doduše, u kampanji se mogao videti desno od predsednika skoro redovno. Bez glasa.

Vlast i lekari iz Kriznog štaba kažu da su se građani neodgovorno ponašali. Ljudi se jesu opustili, ali nije li to donekle i normalno kada su im i iz vlasti i isti ti lekari govorili da je virus oslabio i sami popustili stroge mere i zabrane?

Jeste. Bitno je istaći da se građani nisu ponašali neodgovorno već opušteno. Upravo kako ste i rekli, zato što im je takav manir nametnut saopštenjima odgovornih. Zadržao bih se na ovome da je virus oslabio. Ne postoji još uvek nijedan naučni dokaz da se to desilo. Nije postojao ni tada kada smo ga čuli iz Kriznog štaba. Ukazali smo na to, kao i prof. dr Zoran Radovanović i prof. dr Dragan Delić i još mnogi iz struke. Nije se moglo očekivati da virus oslabi zbog sunčevog ultravioletnog zračenja, jer su postojali primeri zemalja sa takvim stepenom UV zračenja u kojima je epidemija buktala. Kada sagledamo sadašnje stanje, s velikim brojem obolelih mlađih osoba bez faktora rizika sa izraženim teškim kliničkim slikama, možemo opravdano sumnjati u suprotno. Dokaz tome jeste porodična tragedija iz čačanskog kraja, gde su dva brata, starosti 26 i 36 godina, preminula u deset dana. Pokoj im duši.

Česte promene protokola zbunjivale lekare

Kako ocenjujete to što su neki lekari, iako nisu bili sigurni da je virus oslabio, to ipak govorili ljudima, dovodeći na taj način njihovo zdravlje u opasnost?

Ne bih donosio zaključke a da nismo čuli njihove razloge. Ono što znam jeste da su očekivali da će SARS-CoV2 imati sezonski karakter, kao većina kapljičnih infekcija. Vidim i da su neki iznenađeni ponašanjem virusa u letnjem periodu. Rekao bih da su morali tada da nađu opravdanje za postupanje protivno uobičajenim epidemiološkim protokolima, a pod neprimerenim političkim pritiscima. Može da bude još jedan razlog, a to je pokušaj prokužavanja stanovništva u većem procentu usled sagledavanja kapaciteta zdravstvenog sistema, a u očekivanju epidemiološki nepovoljne jeseni. Sveukupno, rekao bih, uz nepoznavanje virusa i bolesti koju izaziva, nedopustivo zanemarivanje upozorenja koja smo dobijali od Svetske zdravstvene organizacije, iskustava iz sveta, kao i upozorenja koja su dolazila od naših eminentnih epidemiologa i velikog broja lekara. O političkom poltronstvu, interesima i nedostatku ličnog i stručnog integriteta neki drugi put.

Da se zadržimo još na naglom porastu broja zaraženih, sa čim smo se suočili posle izbora. Da li je do toga došlo zato što se ljudi sa simptomima nisu obraćali lekarima, zato što ih oni nisu testirali ili su ih vraćali kućama, umesto kao što je bilo u prvom navratu, pre ukidanja vanrednog stanja, da su zadržani na lečenju?

Broj novoobolelih je počeo da raste ranije. U Novom Pazaru, recimo, početkom juna. Trenutno je u žiži interesovanja BIRN-ovo istraživanje podataka kovid baze za Srbiju, koju je na osnovu odluke Vlade Srbije osnovao i njome upravlja Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. To nam je bila svetski propisana obaveza. Povodom toga je i dr Kon izjavio da se prema njemu dostupnim podacima, pored broja umrlih, ne slaže ni broj obolelih. To što to saznajemo odmah posle izbora jeste uspeh nezavisnog istraživačkog novinarstva i struke sa integritetom, inače je plan vlasti bio da se napravi vremenska distanca od izbornog dana.

Relaksiranje mera je sa sobom povuklo, neopravdano, i smanjivanje realnog testiranja, a radilo se na brojkama. Realan i klinički značajan je PCR test, bris, dok testiranje tzv. brzim testom, serološki, koje je, čini mi se, većinski zastupljeno u brojci testiranih, daje puno lažnih rezultata i nije klinički značajno. Štaviše, često je usled lažnih i pozitivnih, a posebno negativnih nalaza, predstavljao izvor zabune i pružanja prilike širenju zaraze. Česte promene protokola koje su stizale od KŠ i iz „Batuta“ pravile su probleme lekarima i zdravstvenim radnicima širom Srbije. Posebno je bila neshvatljiva promena da se na bolničko lečenje primaju oni sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom, a da se oboleli i sa obostranom upalom pluća i konstantnom povišenom temperaturom šalju na kućno lečenje. Znali smo u tom trenutku da prepoznavanje inficiranih masovnim testiranjem, praćenje obolelih i rana hospitalizacija u značajnom procentu bolest uvode u miran tok s malo komplikacija i još manje smrtnih slučajeva. Tolike prazne privremene bolnice u toku vanrednog stanja, a sada prepunjeni bolnički kapaciteti, nespremnost za posledice stavljanja političkih interesa ispred interesa zdravlja i života stanovništva. Neko se bavio predizbornom kampanjom umesto da epidemiju drži pod kontrolom i priprema se za jesenju očekivanu eskalaciju. Sada ta teška jesen izgleda zastrašujuća jer ne znamo ni kako ćemo izdržati pritisak obolelih tokom leta.

Kako su mogli toliki lekari i sestre u Novom Pazaru da se zaraze i da odjednom saznamo da njih skoro 60 ima kovid-19?

Ta informacija je tada bila frapantna, problem je što je stanje sada još gore. Razlog je nedostatak kompletne zaštitne opreme, veliki broj nepotvrđenih i neprepoznatih slučajeva. Dalje, tu je rad u otežanim uslovima sa velikim brojem pacijenata koji konstantno pristižu, ponekad potreba hitne intervencije od strane osoblja koje tog trenutka nema adekvatnu zaštitnu opremu. Umor, a u ovom slučaju premor, koji je hroničan, dovodi do neopreznosti, grešaka. Kada nema dovoljno kadra, onda ne pomaže nikakva oprema, ni zaštitna, ni medicinska. Treba naglasiti da se stalno skriva ili se nema uvid u broj obolelih medicinskih radnika ili onih koji su u samoizolaciji, pa odsustvuju iz radnog procesa. To bi morala biti statistika koja se intenzivno prati i analizira. U zdravstvenom sistemu je pre epidemije bio manjak od oko 15 odsto zdravstvenih radnika. Za borbu protiv epidemije to je već ogroman manjak. Opterećivanjem istih zaposlenih, angažovanjem u radu sa kovid-19 pacijentima, njihovim iscrpljivanjem došlo je do osipanja još bar deset odsto, što je u ovom trenutku najveća opasnost za funkcionisanje zdravstvenog sistema. Evidencija našeg sindikata, nažalost, potvrđuje da je do sada preminulo 18 lekara i stomatologa, od toga 15 iz aktivnog radnog odnosa.

Drže se one – miran Beograd, mirna Srbija

Iz vlasti tvrde i da u Novom Pazaru ima svega što je potrebno, da su obezbeđeni respiratori, da su stigli lekari kao ispomoć, da je u tamošnju bolnicu nedavno uloženo šest miliona evra. Šta kažu vaše informacije sa terena?

Posle postizbornog razotkrivanja stanja u Novom Pazaru dosta toga je popravljeno. Stanje tamo kolege i dalje opisuju kao pakao na zemlji, neuporedivo i sa onim u KBC „Dr Dragiša Mišović“, gde je u vanrednom stanju bio najveći broj teško obolelih i najveći broj pacijenata na mehaničkoj ventilaciji. Predsednik države je lično doneo respiratore u Pazar. Podaci kažu da ti respiratori nisu svi bili u funkciji. Sam predsednik je bar tri puta menjao iskaze o ukupnom broju respiratora i broju onih u funkciji. Posebna priča je mogućnost manipulacije u vezi sa respiratorima i ventilatorima kada je u pitanju nestručna javnost. Pokazao nam je fotografije iz Dijagnostičkog centra. Taj centar su u potpunosti finansirali Ujedinjeni Arapski Emirati. To nisu ležeći kapaciteti, tj. pacijenti su bili smešteni u paviljonskim zgradama internog dela bolnice. Renoviranje dela bolnice, odakle smo isto gledali fotografije, finansirala je Evropska unija i ti podaci su dostupni na sajtu Evropske komisije. Stizale su informacije da nedostaju i neki lekovi, poput antibiotika „longacefa“ i vitamina C. Potvrde za to mogli smo naći i u tome što je rodbina pacijenata kupovala terapiju u apotekama. Prvo je odbijena humanitarna pomoć i pomoć u zdravstvenim radnicima iz okruženja i sveta. Pod pritiskom javnosti, a i realnih zahteva na terenu, pomoć je prihvaćena. Ovde je važno reći da do pomoći i popravljanja stanja nije došlo na inicijativu nadležnih i odgovornih, već posle razotkrivanja katastrofalnog stanja i uz ogroman pritisak javnosti. Dokaz za to su mnogobrojni vapaji za pomoć građana Sandžaka, kao i brza poseta premijerke i ministra, koje je deo lekara i medicinskih sestara i tehničara dočekao okrenutim leđima u znak protesta zbog zakasnele reakcije i dovođenja u bezizlaznu situaciju, kako zdravstvenih radnika, tako i građana Pazara.

Pred kovid ambulantama redovo stoje ljudi koji čekaju da se testiraju. Teško je dobiti mesto u bolnici i za onoga za koga se potvrdi da je zaražen.

Opet govorimo o lošoj organizaciji, nedostatku osoblja i testova, kao i spornim kapacitetima izvršenja analiza. Posle pritisaka dobili smo šture informacije da imamo oko 260.000 testova, pa 200.000. To su već stare informacije. Problem je što ne znamo strukturu tih testova, brzi ili PCR. Drugi problem je, što dr Kon reče, da su to testovi na stanju. Slično kao što je zaštitna oprema bila u magacinima. Nama su potrebni testovi na terenu i to adekvatno distribuirani. Čini se da je visok procenat novoobolelih na teritoriji Beograda pre odraz većeg testiranja u Beogradu nego realne situacije. I na zdravstvo se preslikava politička pamet da ko drži Beograd mirnim – drži i Srbiju mirnom. Možda je najbolji dokaz za to da je kolega epidemiolog dr Slađan Stojković smenjen sa mesta izvestioca javnosti odmah pošto je izneo zabrinjavajući podatak da tog dana sa teritorije Vranja, koje je stalno žarište, nije u rad uzet nijedan uzorak za testiranje. Podatak o malom broju PCR testova dobijamo iz većine opština i gradova u ruralnom delu Srbije. Kada se tome doda podatak da se na rezultate testova čeka od jedan pa do sedam dana, onda je situacija zaista zabrinjavajuća, a statistika vrlo podložna manipulacijama. Najnovija dešavanja govore da je novi način za dodatno zamućivanje vode ponovno uzimanje uzoraka za testiranje, bez objašnjenja šta se desilo sa primarno uzetim brisom.

Građani su sada poprilično uplašeni da ne budu smešteni u bolnicu da se razbole. Hoće li naš zdravstveni sistem izdržati ovaj i sledeći talas epidemije?

Nažalost, neodgovornim ponašanjem onih koji određuju protivepidemijske mere i posledično velikim brojem obolelih došli smo u situaciju da trenutni bolnički kapaciteti, i to oni opredeljeni za lečenje kovid-19 pacijenata, nisu dovoljni. Sve je više zdravstvenih ustanova koje se uključuju u tzv. kovid sistem. Problem je i što se u njima u hodu prilagođavaju uslovi za funkcionisanje u kovid sistemu. Nisu se sagledali kapaciteti, procenili uslovi i unapred pripremile ustanove za slučaj potrebe. Stanje u Novom Pazaru mnogi opisuju kao ono u Italiji. Rekao bih da je Pazar vrlo jasno upozorio šta će nam se desiti ako Krizni štab, vlast i Ministarstvo hitno ne preduzmu adekvatne mere i, osim sprečavanja daljeg širenja epidemije, ne obezbede i dodatni zdravstveni kadar, zaštitnu opremu, medicinska sredstva i kapacitete. Organizacija zdravstvenog sistema i tačnost informisanja javnosti su neophodni da bi sistem izdržao pritisak broja novoobolelih sada, a još više na jesen. Znam za više slučajeva da su porodice medicinskih radnika imale problem da za svoje najbliže i najmilije obolele članove obezbede mesto u bolnici. Mogu zamisliti kakav problem imaju ostali građani.

Plate povećane – prošle godine
Da li je tačno ono što je nedavno na RTS-u izjavio predsednik Vučić da su plate lekarima ove godine povećane dva puta, jednom redovno i jednom u aprilu?

Ta izjava je skoro u celosti neistinita. Poslednje povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu bilo je 2019. godine. U aprilu je uredbom Vlade Srbije određena stimulacija od deset odsto na osnovnu zaradu i to za vreme provedeno na radu. Ona nije trajna, iako u uredbi postoji iskazana namera, tj. preporuka da se izmenom pravnih akata, tih deset odsto ozvaniči kao trajno povećanje plata. Zasad se to nije desilo. Poseban je problem što tu stimulaciju nisu dobili oni koji su bili u samoizolaciji, oboleli od kovida-19 koji su koristili bolovanje, kao ni lekari na specijalizaciji koji su listom povučeni kao ispomoć u matičnim ustanovama i uglavnom bili na prvoj liniji borbe sa virusom SARS-CoV2. Dakle, oni koji su podneli najveći teret bili su materijalno uskraćeni na kraju.

Preuzeto sa sajta slobodna.rs: https://slobodna.rs/koronavirus/vlast-preca-od-zdravlja/