Preuzeto sa sajta Radio Slobodna Evropa: https://www.slobodnaevropa.org/a/29722373.html

Piše: Nevena Bogdanović

“Ja sam u strahu i dalje da oni meni mogu da otkažu ugovor. Meni tim ugovorom (na određeno vreme) niko ne daje sigurnost da naredne godine mogu nastavim da radim”, priča za Radio Slobodna Evropa Jovana, profesorka klavira u jednoj beogradskoj muzičkoj školi.

Jovana, koja nas je zamolila da joj ne objavimo prezime, je fakultet upisala 2009. godine, dve godine pre svojih vršnjaka. Završila ga je u roku, a onda je 2014. godine, kada je stupila na snagu i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, počela da radi u školi – ali kao zamena, pa onda po ugovoru na određeno vreme.

“Potpuno sam prepuštena na milost i nemilost, nevezano od rezultata mog rada”, objašnjava nam Jovana.

Primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je na snazi od 2014. godine i trebalo je da traje do kraja 2016. godine, nakon više odlaganja, važiće i do kraja 2019. godine. Razlog uvođenja te mere pre pet godina bilo je smanjenje rashoda u javnom sektoru.

“Produženje te mere nema opravdanje, jer su plate zaposlenih u javnom sektoru, onih koji rade za državu, kao i penzije, već dovedene do onog nivoa koji je projektovan. Svako njeno dalje produžavanje govori o skrivenoj ili manje skrivenoj političkoj pozadini”, kaže Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka.

Krajem novembra 2018. godine, kada je Vlada ponovo uputila predlog Skupštini da produži zabranu zapošljvanja, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izjavio je da su “smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru mere koje su do sada najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije”, kao i da je u srednjem roku potrebno produžiti mere zabrane.

Sa druge strane, Fiskalni savet, savetodavno telo odgovorno Skupštini Srbije, je više puta apelovao da se ukine zabrana zapošljavanja, uz obrazloženje da je, iako su javne finansije stabilizovane u prethodnom periodu, omanula reforma javnih preduzeća i javne uprave, odnosno uvođenje platnih razreda i racionalizacija broja zaposlenih.

“Po oba ta aspekta nismo postigli rezultate ni blizu željenih, a čak u dobrom delu javnog sektora, umesto unapređenja, imamo unazađenje usluga koje javni sektor pruža. To je pre svega politička odgovornost Vlade, ali to je sa tehničke strane sramota za konsultante Svetske banke, pošto je Svetska banka bila zadužena za taj tehnički deo”, objašnjava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

“Mi do danas nemamo nijedne zvanične tehničke analize koje kažu – u tom i tom sektoru otpustite toliko radnika, a u tom sektoru zaposlite toliko radnika”, kaže Altiparmakov.

“Ono što se očekivalo, pre svega od tih konsultanata Svetske banke, je da kažu gde su ti viškovi – gde treba smanjivati broj zaposlenih. To se nije desilo i umesto kontrolisanih otpuštanja u neproduktivnom delu javnog sektora, mi smo praktično imali stihijsko otpuštanje radnika, odnosno penzionisanje, a u manjem delu otpuštanje”, ističe Altiparmakov.

Radio Slobodna Evropa je analizu Svetske banke koja je trebalo da utvrdi gde u javnom sektoru postoji višak, a gde manjak zaposlenih, tražio od ogranka te institucije u Srbiji. Rečeno nam je da je vlasnik analize Vlada Srbije, te da nam je oni zbog toga ne mogu dostaviti.

Odgovor nismo dobili ni iz resornih ministarstava. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo nas je na Ministarstvo finansija, iz kog do zaključenja teksta nisu stigli odgovori na pitanja o posledicama zabrane zapošljavanja i razlozima njenog produžetka.

Za Zorana Stojiljkovića produženje zabrane zapošljavanja je “održavanje haosa”.

“U njemu vi možete da fleksibilizujete radne odnose i prekarizujete zaposlene koji rade u javnoj upravi i kompletnom javnom sektoru, na taj način što ćete, ispod radara, održavati odnose volonterskog rada, na privremeno-povremenim ugovorima i sl. To užasno disciplinuje zaposlene i omogućuje direktan politički diktat, gde možete da budete zaposleni samo ako ste unapred spremni da budete lojalni, a ni to vam ne obezbeđuje sigurnost”, objašnjava Stojiljković.

Koliko je država stvarno uštedela zabranom zapošljavanja?

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta objašnjava da ta institucija od Vlade Srbije nije dobijala tražene podatke o uštedama i racionalizaciji javne uprave, pa da “nedovoljno transparentan budžet i javne finansije nisu dozvolili da se uradi detaljna analiza”, ali da su u budžetu ipak mogli da se vide primeri “zaobilaženja zabrane zapošljavanja”.

“Imate primer gerontodomaćica koje su bile formalno zaposlene u opštini. Sada nisu formalno zaposlene, ali se zato daju tenderi na robama i uslugama, pa se onda angažuju privatne firme koje pružaju usluge gerontodomaćica. Onda vi to u budžetu ne vidite kao rashod za zaposlene, već kao rashod za robe i usluge”, objašnjava Altiparmakov.

Najviše pogođeni prosveta i zdravstvo

Prema oceni Fiskalnog saveta, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru najviše se odrazila na pogoršanje kvaliteta usluga u prosveti i zdravstvu.

“Zabrana je dotukla srpsko zdravstvo, jer od 2006. godine mi imamo manjak zdravstvenih radnika, a višak nemedicinskih radnika. Dakle, pričamo o nemedicinskim radnicima koji nemaju sistematizovano radno mesto, radi se o profesorima fizičkog vaspitanja zaposlenim na odeljenju hirurgije, pejzažnim arhitektama, i raznim drugim izmišljenim radnim mestima koja ne postoje u pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u zdravstvenim ustanovama”, objašnjava Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prema proceni sindikata, trenutno u zdravstvu nedostaje između 3.500 i 4.000 lekara i oko 8.000 medicinskih sestara i tehničara, tok je u tom sektoru višak oko 15 odsto nemedicinskih radnika.

“Jedan lekar, umesto 35 pacijenata koliko mu je propisano da ih pregleda sada pregleda 70 do 100 pacijenata u smeni. Imamo dokaze za to širom Srbije, protokole u koje su ti pregledi upisani. Skoro sam pitao Fond, kako plate 70 pacijenata, ako može da bude zakazano samo 35. Desilo se to da je usluga duplo gora, jer lekar mora duplo više pacijenata da pregleda, a 95 posto grešaka lekara dolazi zbog preopterećenosti, zbog brzine”, ističe Panić.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković ističe da je prosveta “talac ili kolateralna šteta” reforme javnog sektora.

“Da li je sprečeno da se zapošljavaju partijski kadrovi – apsolutno ne. A da li je ovom i ovakvom zabranom zapošljavanja napravljen još veći haos – apsolutno da”, kaže Janković.

Do smanjenja broja zaposlenih u prosveti, prema rečima Jasne Janković, došlo je zbog prirodnog odliva zaposlenih – odnosno odlaska u penziju oko 2.500 prosvetnih radnika godišnje, na čija su mesta dolazili mladi ljudi, ali sa ugovorima na određeno vreme.

Jedna od njih je i Jovana sa početka priče.

“Kad god je raspust bio, oni su meni raskidali ugovor i nastavljali ga nakon što bi se taj raspust završio. Što bi praktično značilo da je moja zarada bila jako mala. Svaki raspust – mali zimski, veći zimski, letnji, bio mi je prekidan ugovor”, priča Jovana, koja je sada na pripravničkom ugovoru.

“To je nešto što može da traje godinu dana, a nakon toga nisam sigurna šta se dešava. To znači da nakon tih godinu dana ja polažem ispit u školi i onda imam pravo da izađem na ispit za licencu, ali to tek nakon što me iz ministarstva pozovu.”

Jovana objašnjava i koja su ograničenja zaposlenih na određeno vreme:

“Finansijska ograničenja su u tome da zbog toga što je ta zarada smanjena, ne možeš da budeš ni podstanar. Sam sa platom ne možeš da funkcionišeš, eventualno sa cimerima. A ograničenje je i nemogućnost uzimanja kredita.”

Jovana je na početku staža radila u dve škole da bi ispunila normu. Jedna je bila van Beograda, pa je više puta nedeljno, u radno vreme morala da uključi i par sati putovanja. Ističe i još neka ograničenja rada na određeno vreme.

“Na primer, moguće je da odeš na trudničko bolovanje, ali je velika verovatnoća da se sa trudničkog bolovanja na to mesto nećeš vratiti. Imam mnogo koleginica koje su u tridesetim godinama i ne odlučuju se na to da dobiju dete”, priča Jovana i ističe da takvo ponašanje države prema zaposlenima šalje poruku da u ovom sistemu nema dovoljno mesta za mlade i školovane ljude.

Zoran Stojiljković objašnjava da je zabrana zapošljavanja u velikoj meri doprinela odlasku mladih.

“Vi kao pravite akcije, formirate radne grupe kako da taj proces zaustavite, a istovremeno – niti ih plaćate, niti ih dovodite na izazovna radna mesta, gde se može pokazati njihov potencijal jer su ta mesta već rezervisana za partijske komesare i komesarke”, kaže Stojiljković.

Jasna Janković, pak, podseća da je 2017. godine promenjen Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je, kako ističe, između ostalog omogućio da se manipuliše raspodelom radnih mesta.

“Na taj način što smo kontrolu o izboru direktora potpuno istrgli iz ruku zaposlenih koji više o tome ne odlučuju i stavili je u ruke jednog čoveka – ministra prosvete”, tvrdi Janković i dodaje da ne postoje zvanični podaci da li su direktori članovi političkih stranaka.

“Ne postoji nikakva zabrana da direktor bude član neke partije, iako postoji jasna zabrana da škola nije mesto za partijska okupljanja, niti bilo kakvu propagandu, a opet ste pre nekoliko nedelja, u sred kampanje za izbore, imali partijsku tribinu u školi”, priča Janković.

Šta nakon ukidanja zabrane?

“Ovoga momenta kada bi se to dozvolilo, onda svi oni koji rade na određeno vreme, a dobri su, prilježni, ali nisu oni koji se dodvoravaju direktorima, sigurno ne bi dobili stalno radno mesto i to bi opet bio prostor za veliku manipulaciju”, kaže Jasna Janković i dodaje da bi u izboru novih kadrova, nakon ukidanja zabrane, trebalo konsultovati prosvetne opštinske inspekcije.

Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije takođe smatra da nakon ukidanja zabrane treba biti obazriv pri izboru kadrova, jer je u zdravstvu dodatni problem i to što nedostaje lekara specijalista.

Za Zorana Stojiljkovića ukidanje zabrane i zapošljavanje ljudi uz pristojne plate i odricanje od “partijskog plena” je jedino prihvatljivo rešenje, ali ističe da je to “opasan potez” za vlast.

“Kad izgubite mogućnost da to radite u javnom sektoru, vi više ne možete da stvarate te klijentelističke šeme i da onda uslovljavate ljude da vam idu na mitinge, da vam glasaju ovako ili onako, ali omogućujete da javni sektor dobije kvalitet”, zaključuje Stojiljković.