Републички фонд за здравствено осигурање
Н/Р В.Д. директора Републичког фонда за здравствено осигурање: др Верице Лазић
Јована Мариновића бр. 2
11040 Београд

ПРЕДМЕТ: Захтев за опозивање Захтева за накнаду штете изабраним лекарима који су на  основу постављене дијагнозе и извештаја лекара специјалисте прописали терапију

Поштована,

У последњих пар месеци чланови Синдиката лекара и фармацеута Србије, изабрани лекари, из великог броја установа широм Србије добијају од стране Републичког фонда за здравствено осигурање (у даљем тексту РФЗО) Захтев за накнаду штете.

Наиме, након извршене контроле о прописивању лекова на терет средстава обавезног здравственог осигурања, надзорници су „утврдили“ да су лекари прописивањем лекова на основу дијагнозе и налога лекара специјалиста адекватне струке оштетили РФЗО. Штету су проузроковали прописујући лекове у супротности са Правилником о Листи лекова који се прописују на терет обавезног здравственог осигурања, јер приликом њиховог увођења у терапију, наводно нису били испуњени услови дефинисани Напоменом важећег Правилника о листи лекова.

Затим су надзорници осигурања „предложили“ меру накнаде причињене штете, даље у Захтеву према изабраним лекарима РФЗО се позива на члан 195. Закона о здравственом осигурању  који каже да Матична филијала, односно Републички фонд има право да захтева накнаду штете од изабраног лекара који незаконито пропише лекове, за којe нема основа у здравственом стању осигураног лица.

Молимо Вас да нам наведете шта је незаконито у прописивању лекова на основу постављене дијагнозе и налога лекара специјалисте да се пропише наложени лек?

Како то да дијагнозe, уз прецизан налог лекара специјалисте не представљају захтевани основ преме наведеном члану 195. Закона о здравственој заштити?

Пре свега, ако се има у виду сам Закон о здравственој заштити који у члану 2. прописује да здравствена заштита, у смислу овог закона, јесте организована и свеобухватна делатност друштва са основним циљем да се оствари највиши могући ниво очувања здравља грађана и породице. Па тако, здравствена заштита, у смислу овог закона, обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију.

Као и Закон о правима пацијената, где Држава у члану 3. пацијенту гарантује пре свега право, а затим и једнако право на квалитетну и континуирану здравствену заштиту у складу са његовим здравственим стањем, општеприхваћеним стручним стандардима и етичким начелима, у најбољем интересу пацијента и уз поштовање његових личних ставова. Док се остваривање права из става 1. овог члана заснива на партнерском односу пацијента као примаоца здравствених услуга и здравственог радника, односно здравственог сарадника као даваоца здравствених услуга.

Затим, ако се има у виду да је лекар специјалиста стручан, и ако ћемо конкретно, стручнији и од изабраног лекара и надзорника Фонда да процени која конкретна терапија је потребна конкретном пацијенту. Што је у складу са Уставом, и горе наведеним законским одредбма које се не могу дерогирати подзаконским актима, који би угрозили право пацијента на најбољи најделотворнији лек, који би му најделотворније обезбедио оздрављење или олакшао тегобе.

Притом, претпоставка је и да су лекари специјалисти упознати са предметним Правилником о Листи лекова који се прописију и издају на терет средстава из обавезног здравственог осигурања, и Напоменом важећег Правилника о Листи лекова. Ако нису упознати, онда је то пропуст самог РФЗ, и Министарства здравља или саме установе, што  нису упознали и обучили лекаре да лече пацијенте искључиво у складу са наведеним Правилницима, без обзира на њихово мишљење и став шта је по пацијента најбоље и најделотворније. Пре свега,  с обзиром да терапију одређују лекари специјалисти одговарајуће струке, а да  изабрани лекар на основу тог извештаја уводи терапију.

Молимо Вас да размотрите следећа питања:

Има ли изабрани лекар уопште механизам, право и обавезу да преиспитује терапију коју пропише лекар који је стручнији од њега у тој области?

Са којим оправдањем, наводећи који разлог изабрани лекар може вратити пацијента на поновни преглед или прописивање друге терапије која би била у складу са свим релевантним правилницима, а да притом не повреди права пацијента на квалитетну и континуирану здравствену заштиту у складу са његовим здравственим стањем, општеприхваћеним стручним стандардима и етичким начелима, у најбољем интересу пацијента и уз поштовање његових личних ставова?

Да ли сматрате да је здравствена делатност делатност од општег интереса? Као и да ли сте упознати са одредбом члана 156. став 3. Закона о облигационим односима, који гласи: Ако штета настане у обављању општекорисне делатности за коју је добијена дозвола надлежног органа, може се захтевати само накнада штете која прелази нормалне границе?

Сматрамо да у ситуацији када лекар у периоду од 4 месеца обави 11 834 прегледа и пропише лекове у износу од више милона динара, да чак и грешка коју направи, а која је учињена у интересу самог пацијента и његовог здравља, ако не прелази нормалне границе утврђене судском праксом, не представљају основ за накнаду штете. Посебно, у околностима у којима раде лекари у Србији, када су изложени не само прекомерном раду, прегледом великог броја пацијената, процедурама и папирологијом,  већ и притисцима и насиљу.

Притом, материјална одговорност запослених се утврђује на основу Закона о раду и Закона о облигационим односима. Па ће тако запослени одговрати за штету причињену само уколико су испуњени одређени услови који су прописани законом, између осталог: да је штета заиста наступила, као и да је запослени штету проузроковао намерно или крајњом непажњом. Што је немогуће доказати код обављања овако одговорне  делатности, у којој су немар и непажња недопустиви, јер се цена не мери у новцима већ у животима, пре свега.

У сваком случају, Синдикат лекара и фармацеута Србије сматра да никаква штета није причињена, па самим тим да ни Захтев РФЗО није оправдан.

Због свега наведеног, наши чланови ће чекати утужење како би у судском поступку, уз примену свих релевантних законских прописа, и кроз извођење доказа, пошто је РФЗО одбио све приговоре, било доказано да штета није наступила или је наступила без кривице изабраних лекара.

Ми ћемо се обратити друштвима за заштиту права пацијената, и упознати их са мерама које спроводите, ограничавајући лекаре у пружању лекарских услуга и помоћи, спречавајући их да пропишу терапију за коју не само да сматрају да је најделотворнија већ и неопходна њиховом пацијенту, шта више, кажњавајући их ако тако поступе. Притом, ћемо и њима и јавности ставити на увид, како Ваше дописе, захтеве и налазе тако и изјашњења лекара и пацијената. Како би грађанство имало прилику да се увери како и колико се бринете о здрављу и здравственој заштити у Републици Србији.

Немамо ништа против да се спроводи контрола, али да буде стручна, и од стране лица која  су  способна да процене да ли би и каква штета заиста наступила да се поступи или не поступи у складу са захтевима Правилника. Одмеравајући притом значај и штету која би наступила по здравље пацијента, с једне стране, а са друге стране штету која би наступила по РФЗО, узимајући у виду и све друге аспекте. Јер је апсолутно недопустиво, када је у питању здравље и живот човека да  се примењују увек и само објективни критеријуми, које лекари свакако имају у виду, ипак потребно је оставити им могућност да када на основу своје стручности и знања процене да је то ултимативни интерес пацијента поступе другачије.

Београд, 26.07.2016. године.

Председник
Синдиката лекара и фармацеута Србије
Др Раде Панић
спец. aнестезије и реаниматологије

Допис можете преузети овде:

Допис РФЗО – Накнада штете