Svaki dan se beleži po nekoliko hiljada novozaraženih
koronavirusom, više desetina preminulih, redovi ispred kovid ambulanti
su veliki, bolnički kapaciteti su pretežno popunjeni. Virus je ušao i u
gerontološke centre, domove za decu ometenu u razvoju, radne kolektive,
porodice, a više od 2.000 lekara je obolelo. Nove mere se najavljuju za
sutra.
Gostujući na Radio televiziji Srbije Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marijan Ivanuša je rekao
da se i u narednim nedeljama može očekivati pritisak na bolnice,
posebno na odeljenja intenzivne nege, jer pik ovog talasa nije još
stigao, ali i da predstoji težak decembar, posebno za zdravstvene
radnike/ce.
Iako se u medijima čuje da se Srbija dobro nosi sa epidemijom i da ima najnižu stopu smrtnosti, zvaničnici upozoravaju
da je situacija u Srbiji sa koronavirusom veoma ozbiljna i da je u
proteklih sedam dana po broju novoobolelih na 100.000 stanovnika među
tri vodeće države u svetu.
Ima li mesta polemikama i napadima na lekare?
Doktor Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, je svojim nastupom
na N1 u kome je izjavio da je „zdravstveni sistem u Srbiji pukao“, kao i
da u bolnicama već nema mesta, pokrenuo polemiku u koju su se uključili
i najviši državni zvaničnici.
Čujete da sam veoma uzbuđen. Juče
sam bio u situaciji kakva se dešavala u Italiji. U svom profesionalnom
veku nisam očekivao da ću doći u takvu situaciju, nisam imao mesta za
ljude koje mi u medicini smatramo mladima, niti sam imao gde da ih
transportujem, izjavio je Panić tom prilikom.
Na njegovu izjavu se zatim osvrnuo epidemilog i član Kriznog štaba Predrag Kon, koji je istakao da zdravstveni sistem u Srbiji „nije pukao“, a predsednik Aleksandar Vučić je izjavu Radeta Panića prokomentarisao tako što je rekao da bi odgovorio „brutalno“ da nije predsednik države.
U odbranu Panića kao lekara reagovale su njegove kolege, političari ali i neki sindikati
ističući njegovu ekspertizu i kredibilitet, navodeći da je Panić postao
„meta napada“ zbog iznošenja „objektivnog stanja u zdravstvu“:
Pozivamo sve sindikalne
organizacije u Srbiji da nam se pridruže u osudi, podignu svoj glas i
stanu u odbranu kolege, jasno stavljajući do znanja da je napad na njega
i napad na sindikate, a time i radnike koji su nam članstvom ukazali na
poverenje, piše u saopštenju sindikata Sloga.
Ujedinjeni protiv kovida zahtevaju odgovore
Lekari okupljeni u okviru inicijative Ujedinjeni protiv kovida (UPK)
su otvorenim pismom epidemiologu i članu Kriznog štaba Predragu Konu
uputili brojna pitanja koja se tiču postupanja Kriznog štaba,
nereagovanja i kašnjenja mera od 20 dana a koje je dovelo do posledica.
Ujedinjeni protiv kovida postavili su brojna pitanja navedena u 50 tačaka.
Oni su upitali, iako dr Kon ovih dana spominje da je još šestog
novembra Krizni Štab razmatrao mere sprečavanja trećeg talasa, zar mu se
ne čini da su u tom momentu kasnili (skoro) dva meseca i koja je cena
tog kašnjenja.
Ujedinjeni protiv kovida ističu da će se truditi da i dalje javnost
obaveštavaju o svim novim stručnim predlozima u vezi pandemije Covid-19
preko njihovog sajta, kao i da će biti „konstruktivni u najtežoj
situaciji u kojoj se našlo naše zdravstvo”.
Poslednjih dana usled nemoći i
nesposobnosti države da se nosi sa krizom, nastalom usled neadekvatne
strategije u borbi protiv kovida, pokušava se spinovanje u javnosti i
zamena teza uvlačenjem naše profesije u medijsko blato. Mi niti želimo
niti ćemo biti deo toga. Od kolege Kona očekujemo odgovore na javno
postavljena pitanja, navodi se u saopštenju UPK.
Kad će kraj?
Zvaničnici ipak najavljuju da će situacija kakva je sada potrajati i
tokom decembra, da je važno testirati što više ali i poštovati donete
mere.
Premijerka Srbije, Ana Brnabić je izjavila da država pregovara o
proizvodnji „nekih” vakcina protiv koronavirusa u Srbiji, kao i da će
Srbija biti među prvim zemljama koja će dobiti vakcinu.
Želimo da obezbedimo građanima
mogućnost izbora i sve te vakcine jer će neko hteti da primi samo
Fajzerovu, neko samo vakcinu Moderne, neko neće da čuje za bilo šta
drugo osim ruske ili kineske vakcine, rekla je premijerka za televiziju
Pink.
Više vakcina znači i viće količine, navodi Ivanuša:
Više vakcina znači da će i
količina biti veća jer je u početku neće biti dovoljno za sve pa se zato
postavljaju prioriteti. Uz vakcinu i javno-zdravstvene mere, verujem da
epidemiju možemo staviti pod kontrolu.
Imajući u vidu izjave
epidemiologa Predraga Đurića da svega nekoliko vakcina se trenutno
nalazi u poslednjoj fazi kliničkih ispitivanja i spremaju se za proces
registracije, radiće se o relativno malom broju vakcina: „Prema
dostupnim informacijama, postoji mogućnost da će pojedine vakcine dobiti
dozvolu do kraja godine i određena količina bi mogla biti dostupna
uskoro nakon toga u pojedinim zemljama. Po svemu sudeći, radiće se o
relativno malom broju vakcina koje bi prvenstveno bile namenjene
zdravstvenim radnicima i zaposlenima u domovima za stare i njihovim
štićenicima u pojedinim zemljama.“
Da li će po novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti vakcina biti obavezna ili prisilna, Đurić objašnjava:
Obavezna vakcinacija nije nešto
što se samo preporučuje, to je vakcina na kojoj se insistira, jer su
nesumnjive njene dobrobiti, a posledice nevakcinisanja mogu biti
pogubne.
Preuzeto sa sajta masina.rs: https://www.masina.rs/?p=15537